Milica Pavlović progovorila o bolnoj temi: Dok su svi gledali seriju "Pevačica", ja sam plakala...

- Žao mi je što to nije doživeo... - rekla je Milica

Pevačica Milica Pavlović oprobala se i kao glumica u seriji "Pevačica" gde tumači glavni lik, a sada progovorila o svom angažmanu, ali i o bolnoj temi.

Preporučujemo

Milica je prošle godine izgubila dedu Vladimira, koji joj je bio najveća podrška u životu, a njegov odlazak za pevačicu je najveća bol u životu.

- Reći ću vam nešto. Sada kada je krenula prva epizoda serije "Pevačica", nisam na vreme pozvala, ne na vreme, nego nisam prvi put pozvala svog dedu Vladimira da mu kažem "Deda, odspavaj dva sata, pa večeras u 21 čas gledaš unuku kako igra u seriji. Rasplakala sam se - rekla je Milica.

- On je znao koliko sam se ja trudila i koliko sam razmišljala da li da prihvatim ulogu u seriji, baš zbog toga što je glavna uloga, baš zbog toga što sve to nosi sa sobom veliku odgovornost. Ja sam stvarno odgovorna prema svim svojim projektima i poslovima, a ovo je za mene jedno novo zanimanje - ispričala je pevačica.

- Sigurna sam da je on ponosan na mene, gde god on bio sada i mogu da zamislim kakva bi bila njegova reakcija kada bi me video u prvom kadru. Žao mi je što to nije doživeo - zaključila je Milica.

Podsetimo, Milici je u novembru prošle godine preminuo deda Vladimir koji joj je bio kao roditelj, budući da ju je odgajio zajedno sa bakom Radom. Kada joj je deka preminuo, Milica se potresnom porukom oprostila od njega:

- Moj deda, gospodin, Vladimir. Njemu ništa nije bilo teško - da mi pronadje profesora solfedja, odveze do diskoteke, kupi najkraću suknjicu, omiljeni slatkiš, uplati časove pevanja, dolazi svakog vikenda da me podrži u takmičenju, gleda svaku emisiju gde gostujem...

- Bio je moj oslonac, moja podrška, moja snaga. Moje sve. Zahvalna sam životu na privilegiji da odrastem uz takvog čoveka, jer sve što ja jesam - on me je naučio. On i gospodja Rada. Sve što sam postigla u životu - postigla sam na krilima njegove ljubavi i podrške.

- I sve buduće lepe dane, uspehe, sreću posvetiću njemu. Jer on je živeo za to da ja budem srećna. I biću najbolja verzija sebe, zbog njega. Bio je najponosniji na to što sam njegova unuka i daću sve od sebe da nastavi da živi kroz mene. Dugujem mu, za sve što mi je bezuslovno pružio u životu...

(Telegraf.rs)