Radijske priče sa Lepom Lukić: "Grlo me nikad neće izdati" (PLEJLISTA)

Lepa ne krije svoje pevačke početke i sirotinju kao pokretačku snagu

"Ne pitaj me moja majko mila što sam s dragim na igranci bila,

Preporučujemo

na igranci i velikom prelu preko brega u susednom selu.

Vremena su prošla stara i sa njima običaji,

ne kriju se više nano kao nekad osećaji.

Ne ljuti se što sam bila sama, šta bih s tobom kraj moga dragana,

ovi momci više se ne stide da poljube kad starijeg vide.

Dok šetamo poljubi me samo, od toga se ne umire nano,

lepo njemu, a lepo i meni, biće tako možda do jeseni.

Ako želiš da ti zeta nađem, moram češće sama da izađem."

(Petar Tanasijević - B. Popović/M. Milutinović)

U svom prebogatom diskografskom opusu od preko 500 pesama, Lepa Lukić ima i bisera koji su više po ukusu kritike nego po ukusu publike.

- "Vremena su prošla stara" je pobednička pesma sa festivala "Beogradski sabor" 1971. godine. Sećam se, Ljuba Tadić je čitao stihove ove pesme na televiziji. Počastvovana sam i što se jedan Ivo Andrić lepo izrazio o ovoj pesmi. Pohvalio je poetski tekst u jednoj novokomponovanoj pesmi koja, bez obzira što ne pripada izvornom narodnom melosu, sadrži sve elemente narodne tradicije - pričala je pre četvrt veka Lepa Lukić u mojoj radio emisiji.

- Vremana se menjaju, uglavnom na štetu prave narodne muzike i onih koji se njom bave. Možda to zvuči neverovatno danas kada se mnoge kolege i koleginice razbacuju nikad većim honorarima. Ja mislim na nešto drugo, na prolaznost slave, na brojne zvezde padalice, na kratak vek pojedinih imena.

I tokom ludih 90-ih, u vreme treskavaca i "200 na sat", Lepa je ostala verna svom osnovnom pravcu: "putićima" i pravoj narodnoj pesmi.

- 60-ih godina prošlog veka, kada sam ja počinjala, pevači su se rađali i formirali s ogromnom ljubavlju prema pesmi. Talenat i sluh se podrazumevao, pristajali su i prihvatalai sve žrtve i odricanja, ne razmišljajući o novcu.

- Naravno, i novac je dolazio kasnije sa tiražima i popularnošću. Danas je sve drugačije: pesma je postala roba, biznis, o kojem najmanje odlučuje pevač, nego čitava jedna industrija. Čujem na svakom koraku: napraviću te pevačicom!? Kao da se to pravi u fabrici...

- Ali, izgleda da se uspeva u tom pravljenju zvezda. Televizija je čudo. Ja i ne znam šta rade sve moji "Lepisti" (Lepin klub obožavalaca). Kažu, poznato ime donosi pare, e, pa, postani poznat, i to sad i odmah. To je imperativ pred mladim kolegama. Samo, ono što je nametnuto brzo prođe, a ono što je veštačko ostaje veštačko. Kad publika oseti da je prevarena, onda si gotov, niko te se ne seća, niti čezne da se vratiš.

Lepa ne krije svoje pevačke početke i sirotinju kao pokretačku snagu. Opevala je i svoj Miločaj i te neizbežne ovce uz koje je propevala.

- Odrastala sam u vreme kada po pevačima nije padala zlatna kiša - bilo je to vreme kada se pevalo od srca. Ja sam od mog Miločaja do sela Katrge pešice išla sedam kilometara da bih čula Nadu Mamulu. Nada je tada bila pojam pevača narodne muzike i ja sam želela da jednog dana postanem nešto slično njoj.

- Danas je sve pomešano, snimaju se pesme za koje ti treba prevodilac na srpski, a zovu se folk. Zato za takvim zvezdama, posle reklame i kampanje u medijima, ne ostaje ništa, ni jedan stih.

- Mislim da narodna muzika treba da prati modu i trendove, ali treba sačuvati naš izvorni temelj. Jedna moja pesma kaže "gde ostaše snovi mnogi, dani moji bosonogi". E, pa, ja sam odrasla na livadi, i ja osećam sve te pesme koje pevam, tu nema foliranja.

- Nagledah se svojih "urbanih" koleginica i kolega, a ja znam da su kao i ja trčali za ovcama. Samo, ne usuđuju se da priznaju: neko zbog muža, neko zbog žene, neko zbog publike. Međutim, i njih muče "dani bosonogi".

Svojim evergrinima pobedila je vreme, pobedila je Lepa i mnoge glasine: da ceo život peva o "putićima", da se ceo zivot vadi iz kockarskih dugova...

- Na to sam davno oguglala. Znate ono - za dobrim konjem... Mnogi su došli i prošli, moje je ostalo, i ostaće i posle mene - i moji hitovi, i moj prepoznatljiv glas. Nikad nisam pevala oštro, napadno. Ja se ne naprežem kad pevam. Uz moje pesme može da se odmara, moje pesme nikog ne vređaju.

- Smirujuće dejstvo mojih pesama je dokazano, naročito mojih baladica ("Čaj za dvoje", "Izvini, ali mnogo mi je žao", "Zorane"). Mogu cele noći da ne spavam i sutra ceo dan da pevam. Koristim grlo u svakoj prilici, ne znam šta je to prehlada. Mislim da je grlo jedini organ koji me nikad neće izdati.

(Goran Milošević)