Filip Krajinović o najtežim trenucima: Devojka mi je pomogla, ne verujem u razgovor sa psihijatrima

Teniser svoje probleme deli samo sa bliskim osobama i nije pristalica odlaska kod psihologa

Filip Krajinović zbog bolesti oca Stjepana napravio je kratku pauzu u karijeri, pošto je porodična situacija uticala na to da izgubi fokus na terenu.

Preporučujemo

Kako kaže ovaj mladi teniser, punu podršku pruža mu devojka Anđela, u koju ima puno poverenje.

Takođe, ističe da nije pristalica razgovora sa psihijatrima.

- Veoma sam vezan za roditelje i familiju, sve ostalo, čak i tenis, stoji u njihovoj senci. Tako sam odgojen. Proteklih meseci potpuno sam im se posvetio, stoga me nije bilo na nekoliko turnira, a samim tim se i moja pozicija na ATP listi srozala. Sada sam 44. ali to je manje važno. Bitno je da je tata stabilno, a kada je on u redu, i ja sam - ističe Filip.

- Vratio sam se tenisu, naporno treniram za mečeve na Vimbldonu, nadam se najboljim rezultatima i, naravno, boljem mestu na rang-listi. Dovoljno je da se na par turnira ne pojavite, da nekoliko puta slabije odigrate i to se odmah pokaže. Morate uvek da ste spremni, ako ste samo malo van fokusa, kao što sam ja ovoga puta bio, bolje je odustati pa nastaviti tamo gde si stao kada za to dođe vreme - kazao je Krajinović za magazin Story.

Sada je, budući da mu se otac polako oporavlja, spreman da prione na rad i zarad tenisa se odrekne svakodnevnih zadovoljstva.

- Svestan sam da mi je tenis mnogo toga dao, a da bi nastavio da mi daje, i ja moram njemu nešto da pružim, odnosno povremeno se lišim zadovoljstava. U svakom poslu postoji odricanje, ako želiš da napraviš uspeh, moraš da pristaneš na to. Posvećen sam sportu, a sve ono što me sada tišti, kao na primer, zašto nisam s prijateljima, zašto ne izlazim s njima i ne putujem, sve me to čeka kada odem u penziju - istakao je teniser.

Ipak, postoje stvari kojih se teško odriče.

- Dešava se da prekršim ishranu, da uzmem odmor kada ne bi trebalo, legnem kasnije u krevet. Povremeno radim stvari koje nisu svojstvene profesionalcima, ali i ja sam čovek od krvi i mesa (smeh) - objasnio je Filip, za čiju fizičku spremnost i tehniku na terenu se brine tim lekara, nutricionista, masera i trenera, dok tvrdi da su za njegovo psihičko zdravlje najzaslužniji prijatelji, porodica i devojka koja ga prati na svim turnirima.

- Ne verujem u razgovor sa psihijatrima, koji mi pametuju i za to mi uzimaju novac (smeh). Ono što me muči volim da podelim sa svojim timom, porodicom, prijateljima i to je nešto što mi pomaže. Na kraju krajeva, mi sami znamo kako i kada treba nešto u životu da uradimo, pitanje je samo hrabrosti i spremnosti. Razgovori sa Anđelom mnogo mi znače, budući da se i sama bavila sportom. Ona je moj najbolji savetodavac i u nju imam beskrajno poverenje. Srećan sam što kraj sebe imam osobu koja me razume. Teško je to pronaći jer su devojke danas uglavnom sebične - zaključio je Filip za Story.

(Telegraf.rs)