Streljali su mu oca i kuma, zbog pesme je bio na "crnoj listi": Tozovac iza osmeha krio težak život

- Imao sam najsposobniju baku na svetu. Da nije bilo nje, ne bih preživeo. Ona se snašla, nikad nismo bili bez kačamaka - rekao je jednom prilikom pevač za medije

Predrag Živković Tozovac preminuo je danas usled posledica korona virusa. Veliki srpski kompozitor, tekstopisac, harmonikaš i pevač narodne i folk muzike, rođen 1936. godine u Kraljevu. Njegov otac zvao se Svetozar, a majka Budimka. Svetozar je bio harmonikaš koga su svi poznavali po nadimku Toza. Otuda potiče i pevačev nadimak Tozovac. 

Pevač čiji nas je glas pratio kroz sreću i tugu decenijama, imao je veoma teško detinjstvo, tokom kojeg je izgubio mnogo bliskih ljudi.

Tragedija obeležila detinjstvo

U oktobru 1941. godine nemačka vojska je streljala njegovog oca, zajedno sa još nekoliko hiljada Kraljevčana. Ostao je sam sa majkom i bakom, za koju kaže da se lavovski borila kako bi porodici obezbedila koliko-toliko normalan život.

Kako je i sam govorio to su bile najstrašnije godine njegovog života, a potresne uspomene nikada nije uspeo da izbriše iz sećanja.

- Prošao sam dosta toga. Ovo jeste strašna stvar koja nas je zadesila, ali bilo je i gorih koje ne mogu da se porede. Okupacija 41. godine, zlo nad zlim. Niste smeli na ulicu da provirite, policijski čas. Rođen sam u Kraljevu 1936. godine, a taj grad je bio najveće srpsko stradalište. Ja sam jedno od tih siročića koji su preživeli. Oca su mi streljali, kuma koji je imao 12 godina. Strašna su to sećanja - govorio je pevač svojevremeno za Pink.rs.

Pevač je često pričao o ovom užasnom perodu koji ni sam ne zna kako je preživeo:

- Sa četiri godine sam ostao bez oca. Njega, teču i ujaka su streljali Nemci. Kraljevo i Kragujevac su dva srpska Jasenovca. Žal za ocem nikad nije prošao. Njega se sećam kao u snu. Ne daj bože da ste proživeli tu okupaciju. Imao sam najsposobniju baku na svetu. Da nije bilo nje, ne bih preživeo. Ona se snašla, nikad nismo bili bez kačamaka. Ona me je naučila pesmu „Višnjičica rod rodila“ - govorio je za domaće medije.

Bogata karijera

Nakon teškog odrastanja je otišao u Beograd s namerom da završi Ekonomski fakultet. Međutim, počeo je da nastupa kao harmonikaš sa raznim orkestrima. Tek nekoliko godina kasnije završio je Višu komercijalnu školu u Beogradu. Započeo je saradnju sa poznatim kompozitorima narodne muzike kao što su Bane Popov, Duško Radetić i Dušan Karaklajić, te je na njihov nagovor počeo i sam da komponuje i peva svoje pesme.

Prvi EP objavio je u junu 1965. godine godine. Na njemu su se našle pesme „Olistala šuma“, „Oči tugom prelivene“, „Kad povedem kolo moje“, i „Jesen stigla u naša sela“.

EP pod nazivom „Lijepa li si, Sarajčice mila“ u prodaji se našao 1966. godine. Na njemu su, osim naslovne numere bile još tri pesme „Ispod lipe kraj potoka“, „Zapeva mi, Šumadijo mila“ i „Zašto te zavoleh“.

Započeo je saradnju s pevačicom Silvanom Armenulić, pa su 1967. godine izdali zajednički EP sa četiri pesme koji je objavio Izdavački zavod „Jugoslavija“.

Sa pesmom „Violino ne sviraj“ nastupio je na Ilidžanskom festivalu 1969. godine, a tada se u prodaji pojavile četiri nove pesme „A ja hoću, pa hoću“, „Nama brata dok ne rodi majka“, „U Moravu cure zagazile“ i „Sviraj, sviraj harmoniko“.

U januaru 1970. godine je sa Bačkim Ciganima snimio četiri pesme „Sviraj Ciganine“, „Kad odeš jednog dana“, te narodnu pesmu „Lulo moja srebrom okovana“.

Na Festivalu „Pesma leta `71“ u Vranju otpevao je pesmu „Mirjana“ koja je postala veliki hit.

U februaru 1972. godine snimio je pesme „Šumadinac“ i „Krčmo stara“, a u aprilu „Siromah sam, al` volim da živim“ i „Živim od danas do sutra“. Na Festivalu „Pesma leta“ izveo je numere „Oči jedne žene“ i „Mala Vranjanka“, a o njihovom kvalitetu dovoljno svedoči činjenica da se rado slušaju i danas, četrdeset godina kasnije.

Veliki hit postala je i pesma „Jeremija“ koju je tadašnja vlast okarakterisala kao četničku, zbog čega je morao da ode iz Jugoslavije. Dve godine je proveo kod prijatelja u Nemačkoj, a kada se vratio oduzet mu je pasoš. Sve to nije uticalo na popularnost koju je stekao, te je nastavio da nastupa, uprkos tome što je bio na „crnoj listi“.

Album sa 12 najpoznatijih pesama Predraga Živkovića Tozovca PGP je izdao 1974. godine. Na njemu su se našle numere „Vlajna“, „Mirjana“, „Violino ne sviraj“, „Jeremija“ i druge.

PGP RTB je 1982. godine objavio njegov album „Voleću te do kraja života“. Osim naslovne pesme na njemu su bile i „Ako me nekad sretneš“, „Lepa Nišlijka“, te „Ovamo Cigani“ koja je za vrlo kratko vreme postala pravi kafanski hit.

Albumi „Zaigrajte uz moje pesme“ i „Ide Mile lajkovačkom prugom“ objavljeni su 1988. i 1989. godine.

Početak devedesetih godina 20. veka obeležila je pesma „Kako da ti kažem“ sa istoimenog albuma koji je Tozovac objavio 1991. godine. Na njemu su bile i numere „Sanja“, „Jutro“ „Šumadija“ i druge. Sledeći CD objavio je 1995. godine pod nazivom „Ljubav je za sve godine“. U međuvremenu su brojne diskografske kuće objavljivale kompilacije najvećih hitova u njegovoj karijeri.

Izdavačka kuća PGP RTS je 1997. godine izdala CD „Tri majstora“ na kome Tozovac, Cune Gojković i Miroslav Ilić izvode neke od svojih najlepših pesama. „Mirjana“, „Vlajna“, „Prazna čaša na mom stolu“ i druge našle su se na ovom CD-u, a pored njih i pesme koje su pevači otpevali zajedno nadmećući se čija će interpretacija bolje da zvuči.

Poslednji studijski album Tozovac je objavio 2002. godine pod nazivom „Žena neverna“. Većinu pesama napisao je sam, dok je na tekstovima sarađivao sa Brankom Kamenkovićem. Na tom albumu našle su se i Tozovčeve interpretacije narodnih pesama „Opa, nina, nina, naj“, „Da zna zora“ i „Beograde lele, lele!“.

Tokom više od pola veka duge pevačke karijere Tozovac je nastupao širom sveta. Pevao je na koncertima u bivšoj Jugoslaviji, te mnogim gradovima Evrope, Amerike, Kanade i Australije. Poslednji veliki koncert održao je 28. oktobra 2012. godine u prepunom „Sava centru“. Pred nekoliko hiljada svojih obožavalaca pevao je više od tri sata.

Ljubavni život

U mladosti je važio za velikog zavodnika i boema. Nikad se nije ženio, a iz vanbračnih veza ima dva sina. O svojim ljubavima veoma retko je govorio, jedina koju je pominjao je Biljana Ristić, jer je smatrao da se ona neće naljutiti zbog toga. Priznao je da je voleo i jednu Mirjanu kojoj je posvetio istoimenu pesmu.

Ipak, više od 35 godina živeo je sa dve decenije mlađom Emilijom, koju je zvao Mima. Jednom prilikom je izjavio da se mnogo vole, te iako nisu venčani, imaju najlepši brak na svetu. Pevač je tada izjavio da bi je oženio ukoliko bi ona to htela. To je bio povod novinarima da najave venčanje, koje se ipak nije desilo. Za svoj odnos sa Mimom Tozovac je govorio da je više od ljubavi.

(Telegraf.rs)