5 godina od smrti Dragana Nikolića: Neutešni prijatelji i glumci se okupili na Novom groblju

Goran Sultanović, Branko Cvejić, Seka Sablić, kao i Voja Brajović sa suprugom Milicom Mihajlović bili su na pomenu

Dragan Nikolić / Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Na Novom groblju danas je, u četvrtak 11. marta, održan pomen povodom 5 godina od smrti slavnog glumca Dragana Nikolića.

Verica Lula Dravić, bratanica pokojne Milene Dravić, prva je stigla na pomen pokojnom teči.

Za njom, došli su i Goran Sultanović, Branko Cvejić, Seka Sablić, kao i Voja Brajović sa suprugom Milicom Mihajlović.

Podsetimo, bratanica Milene Dravić za Telegraf.rs je govorila o teči kog je mnogo volela.

- Meni je lično u mislima i srcu prisutan svaki dan, kao i Milena. Jako mi puno nedostaju oboje. Dragana sam doživljavala kao svog drugog oca i za neke stvari mnogo više mogla da razgovaram sa njim, nego sa svojim tataom. Draganova smirenost, mudrost, duhovitost, jedan lagani pristup, zapravo lakoća sa kojom mi je svemu pristupao, mnogo je pomogala u životu - počela je priču Verica za Telegraf.rs 2020. godine.

Dragan i Milena su ceo život proživeli zajedno, i ja, sa neverovatnom srećom, takođe, ceo svoj život sa njima. Velika privelgija i blago da sam imala sve to vreme sa njima - dodala je Lula.

- Bio je strašno prifesionalan i koliko je to možda ljudima delovalo da je sve to tako lagano, samo profesionalci mogu da objasne koliko je to zapravo teško, da sve tako deluje spontano, bez ikakvog napora, a sa puno priprema. Bio je veliki tremaroš. Za pozorišne predstave, Dragan je uvek dolazio satima ranije, da se spremi, prođe tekst... Privatno, jako šartmantan, duhovit... Čitao je, zanimale su ga razne stvari. Zaista jedna širina i svestranost - rekla nam je Lula.

Dragan i Milena uvek su pomagali onima kojima je pomoć bila potrebna, ali su to radili tajno, daleko od javnosti i medija.

- I Milena i on, do tog stupnja da moj otac, Milenin rođeni brat, niti ja, nismo znali. Nekada kasnije je nešto pomenuto, ali duboko sam ubeđena da za većinu stvari nikada mi nismo znali, a tek šira javnost. Uvek su to radili užasno diskretno i sa specijalnim napominjanjem da se igde objavljuje i piše o tome. Samo baš pomoć tome, kome ide direktno - rekla je Verica.

Milenina bratanica nam je otkrila šta je bilo ono posebno u ljubavi našeg najpoznatijeg i najvoljenijeg glumačkog para.

- Oni su se toliko dobro znali, toliko nadopunjavali. Mislim da je Dragan najviše uživao kada je sa Milenom mogao da se šali, pošto je znao tačno gde, da kažem koje dugmiće. Pa dok ona shvati da je on zafrkava, mi smo sa strane svi uživali kad smo bili prisutni. Ali, poštovanje, razumevanje i bezgranična ljubav od pola veka - ispričala je Verica.

- Osnovno, zašto ga je publika volela i kolege, svi ljudi sa kojima je sarađivao, upravo što sebe nije doživljavao kao zvezdu. On se bavio glumom, zato što je to bila njegova ljubav, sa druge strane kao posao. Mogao je podjednako da priča sa kolegama, običnim svetom koji sretne na ulici, sa ženama na Kalenićevoj pijaci. Potpuno je isti pristup imao sa svima. Mislim da je to ključni razlog zašto je toliko bio omiljen - objasnila je Verica šta je ono što je kod Dragana osvojilo publiku i njegove kolege.

Nikolić je, kao što je poznato, bio veliki šmeker, a Mileninu bratanicu često je umeo da posavetuje.

- Sa Draganom sam mogla stvarno da sedim i da potpuno otvoreno razgovaram o bilo čemu. Jako me je dobro poznavao i već kad me vidi sa vrata kaže: "Mala, šta je bilo?". Bio je zaista veliki šmeker, tu nema govora, ti saveti su bili ispravni, na mestu, korisni... Neki put sam poslušala, neki put nisam - zaključila je Verica.

Podsetimo, Milena i Dragan nisu imali dece, pa su Vericu, ćerku glumičinog rođenog brata Radeta, gledali kao svoje dete. Verica je, kada je bio četrdesetodnevni pomen njenoj tetki, otkrila da je bračnom paru najvažnija bila podrška porodice.

Doajen srpskog glumišta Dragan Nikolić rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu. Posle završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio, jer je bio premešten u Ekonomsku školu.

Nakon dve godine provedene u srednjoj školi, polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, i tada, kao sedamnestogodišnjak, bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Filmsku karijeru počeo je 1964. godine manjom ulogom u filmu "Pravo stanje stvari", tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić.

Izmena nadimka na mestu imena dogodila se zbog greške na kraju televizijske serije "Dovoljno je ćutati" iz 1965. godine, kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će, ispostavilo se, obeležiti njegovu karijeru.

(Telegraf.rs)