Dea Đurđević dve godine nakon nesreće: "Imala sam fleševe, i dalje imam taj miris krvi i metala"

Nakon šest meseci od saobraćajne nezgode naučila je da napravi 25 koraka kako bi od šminkernice do studija sela u stolicu i vodila program

Voditeljka Dea Đurđević nakon dve godine od saobraćajne nezgode oseća bolove u ruci, ali se trudi da bude nasmejana, da se raduje poslu i vremenu koji provodi sa svojim emotivnim partnerom.

Preporučujemo

Naime, Dea se osvnula na najtužniji deo iz njenog života i prisetila se kako je izgledao njen susret sa smrću.

- Ja sam tog jutra krenula na posao, vozila se, usporila, zaustavila se kod trafike da uzmem šta mi treba zato što sam imala vremena još do posla. Međutim, mene devojka od pozadi udari, i ona negde kao da me je parkirala na trotoar. Ja sam izašla sa njom da se dogovorimo, klasika. Ona se meni izvinjavala, ja sam rekla okej, samo da pozovem producenta da kažem da ću kasniti jer mi je bilo najvažnije da stignem na posao - rekla je voditeljka.

- Sećam se da sam ja njoj rekla: "Hajde dođi na trotoar da te ne udari nešto". Ja sam došla na trotoar, pozvala koleginicu na telefon, ona mi je viknula: "Pazi!", a u momentu kada je rekla pazi ja sam digla glavu, videla farove i sakrila se rukom. Krenula sam da bežim, autobus me je zakucao za zid i vukao me je - započela je Dea i dodala:

- Znam da mi je došao do vrata i onda se vratio u rikverc. Sećam se da kad se on vratio u rikverc, ja ne mogu da pomerim noge ni ništa i vidim svoju ruku tamo. Mozak uopšte ne može da poveruje da ti se to desilo. Mozak misli da ga lažeš. Ja se sećam da sam se okretala samo da sebi potvrdim da je imam a u stvari je nigde nije bilo. I tu bih da savetujem ljude da kad vidite nekog tako, samo mu priđite da vam vidi oči jer ja sam taj prvi minut ležala sama, dok mi nije prišla devojka Marija Dimitrijević. Ja sam stvarno mislila da ću da umrem sama! Tu tako sama u krvi jer mi niko nije prišao.

Voditeljka je ispričala da ju je doktor savetovao da se oprosti sa najmilijima.

- Tog sedmog februara meni je doktor rekao: "Hajde, da se ti ipak oprostiš". Ja sam rekla: "Od koga?", on je rekao: "Od koga prvo hoćeš, svi su tu". Ja sam ga opet pitala: "Kako misliš oprostim?" On je rekao da će dati sve od sebe, ali da ne može ništa da mi obeća jer kao nisam pala u nesvest pa bih mogla da se oprostim - ispričala je Dea.

- Ja sam rekla: "Ma, nema šanse! Zovi ih da im kažem da mi kupe čokoladu kad se probudim". Ja sam zaista bila sigurna da ću se probuditi. Ja sam zaslužila da živim, šta sam ja to uradila da umrem sa 27? To nije fer! Ja moram da živim! Ja sam sebe ubedila i sve druge ubedila da moram da preživim. Imam sjajnu ekipu lekara, i ja hoću, i šta sad tu treba više?! - nastavila je ona.

- Prvo je bilo da nisu bili sigurni da ću da preživim, onda kad sam preživela, rekli su da nisu sigurni da ću moći da ustanem iz kreveta, ni da ću da pomeram ruku, ali kao živeće i to je dobro. Onda je bilo bitno je da smo joj prišili ruku, da ima ruku. I na kraju, ja sad pomeram prste. To znači da sve može - priznala je Dea.

Otkrila je da dugo nije mogla da ustane iz kreveta, ali da je nakon šest meseci od saobraćajke naučila da napravi 25 koraka kako bi od šminkernice do studija sela u stolicu i vodila program. Pored toga, voditeljka otkriva sa kakvim se sve psihičkim posledicama susretala.

- Sa brojnim posledicama sam se susretala, a danas osećam samo miris krvi i metala. Sanjala sam nesreću i videla sam je na javi. Jedno vreme sam videla fleševe, joj Bože kad se setim! Ja radim Jutarnji program i u gostima mi je Aleksandar Vulin, i gledam u njega, a iza njega vidim crvenu sedamdesetosmicu koja prolazi. Sećam se da sam samo napravila čudnu facu, ja mislim da je čovek pomislio svašta, onda sam mu se posle izvinila. Prošli su i ti fleševi, to sam uspela vremenom da izlečim, ali imam i dalje taj miris krvi i metala -. zaključila je Dea.

(Telegraf.rs)