"Moju dušu niko ne može da oseti kao Marina, molim se da ozdravi": Sve Cecine želje za 2021.

"Shvatili smo opet da je zdravlje najbitnije. Vratili smo se, u većini slučajeva, porodičnim i tradicionalnim vrednostima, i jako mi je drago zbog toga. Mislim da je mnogo ljudi ova korona i zbližila"

U krugu najbližih i najdražih Ceca Ražnatović ispratila je 2020. godinu. Kao i svima, i njoj je ta godina bila teška, ali se više nego dobro nosila sa situacijom u kojoj je čitav svet već godinu dana.

Možda sve ne bi bilo tako da u porodicu folk zvezde nije stigao novi život - maleni Željko, koji je svima doneo neverovatnu radost i vedrinu.

U intervjuu za Telegraf Jetset Ceca je sabrala utiske vezane za 2020, istakla je da ju je veoma pogodila smrt Džeja Ramadanovskog, čoveka koji joj je bio prijatelj skoro čitavu njenu karijeru.

Kaže, čvrsto veruje i moli se da se Marina Tucaković oporavi, kako bi mogle da rade ono što najviše vole, a to je muzika.

- Svetla tačka ove godine je meni moj unuk Željko, nešto najlepše što mi se desilo. Naravno da ću 2020. pamtiti po tome. Što se tiče poslovne strane, kako u celom svetu, tako je i kod nas. Zadesilo nas je to da, prosto, stane sve. Ali, opet kažem, optimizma mi nikad nije manjkalo. Najbitnije mi je da smo svi živi i zdravi, meni bitni ljudi da su živi i zdravi, i svi se nadamo da će ova sledeća godina biti mnogo lakša, da će ova pandemija da se zaustavi.

• Istakla si i ne sumnjam da ti mnogo fale nastupi, koncerti, publika... Tu je i taj finansijski momenat koji ne možemo da zanemarimo, pogotovo kada si u pitanju ti koja ozbiljno zarađuješ. Kada bi stavila na klackalicu, šta ti teže pada? To što nemaš kontakt sa publikom ili što si oštećena u finansijskom delu?

- To je moj posao, moja egzistencija, ali šta da radim. Šta je, tu je. Nije samo kod mene, kod svih je apsolutno identična situacija. Teško je, činjenica je, ali opet kažem - Bogu hvala, svi smo živi i zdravi. I od ovog, sigurno, što mislimo da je najgore, daleko bilo ima i gore. Meni fali ta energija, nema to više veze sa finansijskim faktorom. Fali mi razmena energije s publikom, to je prosto neverovatno koliko mi fali! Imala sam u septembru koncert u Lucernu, Lukas i ja... Ja sam se vratila sa koncerta kao da sam radila Ušće! Nama znači to, celog život si u tome... Mene je ta energija držala mesec dana.

• Neki pevači su dobili pomoć države od 90.000 dinara. Kada je reč o tebi, pisalo se da je tvojoj firmi isplaćena neka suma kao pomoć, što si demantovala.

- Nikakvu pomoć nisam uzimala. Ni moja firma, a ni ja kao pojadinac. Nijedan dinar, nijedan evro.

• Kako komentarišeš pomoć koju su neki dobili?

- Šta će ljudi... Mnogi su na rubu egzistencije, u kreditima, automobili na lizinge, stanovi... To su troškovi, a nemaš nikakvo primanje. Razumem ljude koji su tražili pomoć, znači da im je bila nužna. Drugo, niko od nas nije očekivao da može da se desi ovako nešto, pa da se na neki način pripremi za ovakvu situaciju. Ovde je problem što se ne zna do kada će trajati. Ubija ta neizvesnost. Da im nije bila neophodna pomoć, sigurno je ne bi ni tražili.

• Jesi li razmišljala o privatnom biznisu, jer šta ako ovo potraje, dokle možeš da guraš sa ušteđevinom?

- Imam ja mogućnosti da mogu još da izdržim. (smeh) Nisam razmišljala o tome. Ja sam umetnička duša, nisam biznismen. (smeh)

• Dok govoriš o momentima koji ti nisu bili laki, u šta spada i korona kroz koju si na sreću bezbolno prošla, uvek pričaš sa osmehom. Imala si ozbiljne udarce, situacije u životu, ali uvek kažeš da kroz život gledaš pozitivno. Kako uspevaš? Da li si uvek takva?

- Čovek preispituje sebe. Svako ko ima zdravu svest, preispituje sebe i trudi se da sve te neke životne situacije koje ga zadese, i lepe i ružne, prevaziđe na najbezbolniji način. Ja sam uvek uz sebe imala porodicu, verne prijatelje i nekako bude lakše. I sreća i tuga, sve prođe. Samo čovek treba da bude jak, da izdrži i da pozitivno misli na neke buduće dane. Nisam osoba koja se non-stop okreće i gleda iza sebe, jer to što je iza mene, zvano prošlost, niti mogu da ispravim, niti mogu da nešto promenim, ali zato mogu da menjam sadašnjost i da na pravi način planiram budućnost.

• Jesi li uvek tako razmišljala ili se to menjalo sa godinama?

- Uvek! Nikada me nije napuštao taj detinjasti i vedar duh.

• Jesi li ti najveće dete u kući?

- Željko i ja. (smeh) I blizanci, Lidijini. Nas četvoro smo najveća deca!

• Najlepši momenat ti je rođenje unuka, a najtužniji u 2020? Da li je postojao?

- Sama činjenica da je mnoge zadesila ova kobna bolest i da su mnogi izgubili živote, naravno da spada u tužnu. Bili smo nemoćni, stvarno jesmo, i to je dovoljna tragedija koja može da obeleži ovu godinu. Drugo, Džej nas je napustio. Moj veliki prijatelj!

• Sa Džejem si bila bliska skoro čitavu tvoju karijeru. Pevali ste zajedno, postoji i simpatičan stari snimak na kojem u duetu, ti u venčanici, jako mlada, pevate "Seksi ritam".

- Tu sam imala 20 godina. (smeh) To što ja mislim o njemu i kakav je pečat taj čovek ostavio kod svih nas... Ne postoje adekvatne rečenice kojima bih opisala sve to. Pamtiću ga kao izuzetno divnog čoveka. Izuzetnog umetnika. Njegova dela isključivo govore o njemu i govore više od svake reči. Jedan pozitivan čovek, human čovek, čista duša, pozitivna... Duša deteta. Tako sam ja Džeja doživljavala.

• Koliko ima ljudi koji su zaista divni prema tebi, ali ne mislim na onu površnu ljubaznost i iz koristi, već da osećaš da je iskreno?

- To su ljudi sa kojima traje moje višedecenijsko prijateljstvo. To su ljudi koji su se meni dokazali kao prijatelji i ja se njima dokazala kao prijatelj. Ne možeš se oslanjati na ljude koje poznaješ šest meseci. Pravi prijatelji su oni sa kojima si pojeo u životu više džakova soli.

• Jesi li tome učila i decu?

- Naravno, ali svako gradi život na ličnim iskustvima. Neke stvari ne mogu da se prenesu dok ih sam ne osetiš i ne doživiš.

• Jesi li nekog dragog izgubila od korona virusa?

- Bogu hvala ne. Bliskog ne.

• Rekla si da je nezahvalno planirati bilo šta, pa ni koncert na Ušću 2021. godine, za šta su te pitali. Interesuje publiku i kada će pesme, album...

- Svi su ove godine bili demotivisani, što je negde i prirodno. Uskraćeno pravo na slobodu kretanje, normalnog funkcionisanja, ne može da motiviše i stimuliše ljude. Prosto, svi smo bili demotivisani, sve je stalo. Ja ništa tokom ove godine nisam radila, niti sam imala neki motiv, a i ljudi koji su mi slali nešto od materijala, nije to sad nešto za šta bih rekla "vau", da sam bila oduševljena. Opet se nadam, Nova godina je, možda uđemo u neku novu, lepu energiju, i da sve krene pozitivnije i bolje.

"Moju dušu niko ne može da oseti kao Marina"

• Teško je autorima da nekome kao što si ti, sa takvom karijerom, predlože i naprave pesmu, a teško je i tebi samoj da odabereš pesmu koju ćeš da snimiš.

- Svih ovih godina sa Marinom sam selektirala pesme, tako da i tu imamo problem. Marina se leči, nadam se da će ozdraviti i molim se za nju, i da ćemo se baviti lepim stvarima, muzikom koju i ona i ja obožavamo.

• Postoji li osoba koja može bolje da oseti tvoju dušu i šta možeš da otpevaš od nje?

- Ne. Za sada se takva osoba nije pojavila u mom životu.

• Imaš li neke pesme za koje si sigurna da ćeš ih objaviti?

- Tri-četiri, mislim... Ako ne dođe do nekih promena.

• Posvetila si se u 2020. mnogo svom fizičkom izgledu, rekla si nam jednom prilikom da si i ishranu promenila. Da li si zadovoljna sobom i postoje li momenti kada ti nešto ne valja, kao i svakoj ženi?

- Ima jedna lepa rečenica, kaže: "Kad nemaš šta da radiš, uvek imaš šta na sebi da radiš. U izobilju!". (smeh) I u duhovnom, fizičkom, svakom smislu, u kom možeš sebe da poboljšaš i nadogradiš. Tako i ja. Koristila sam svoje slobodno vreme da to bude nešto kreativno, nešto u čemu ću se ja dobro osećati. Radila sam na svom zdravlju, da ojačam imunitet, bila sam na ishrani kod Ane Petrović, jedno 7 meseci. Čisto, detoks organizma, jer ja nikada nisam imala problem sa viškom kilograma, imam dobar metabolizam. Ali, jako mi je značilo i osetila sam ozbiljne promene, u najpozitivnijem smislu.

• Dobijaš li više komplimenata nego ranije ili je to kod tebe isto već koliko godina unazad?

- Svakoj ženi prija kompliment i prija da neko na njoj primeti neku promenu.

• Šta ti najviše prija da čuješ, nevezano za fizički izgled?

- Ljude fascinira moja neposrednost. Pozitivna sam osoba, vesela po prirodi, i kad ljudi to primere kod mene, jako mi prija kao kompliment.

• Šta primećuješ da je kod Željka potpuno isto kao što je bilo kod Veljka?

- Ima dosta sličnosti, zaista. Ali, još je mali, to ćemo tek da vidimo, kad progovori, kad prohoda.

• Pročitala sam da si rekla da ne bi bilo loše da bude košarkaš, da ćeš mu biti menadžer?

- Visok mu je tata, visoka mu je mama... Tata 194, mama 180, pa očekujem da će on biti još viši od njih! (smeh) Mama mu je bila košarkašica, bila je u reprezentaciji, branila je boje naše Srbije. Bilo bi lepo da imamo košarkaša. (smeh)

• A šta ako bude pevač?

- Pa nema veze, može da bude i pevač. Bio bi visoki i zgodni pevač! (smeh)

• Šta kaže Veljko?

- Što bi se bunio? Baviti se muzikom je jedna od najlepših profesija.

• Kako su Anastasija i Veljko podneli ovaj period?

- Reorganizovali su se. Veljko trenira dvaput dnevno, njegov sport je jako zahtevan. Anastasija radi na novim pesmama, ona nije bila demotivisana! (smeh) Konsultovale smo se oko svega. Sve je super, Bogu hvala. Svesni su situacije. Kako svi, tako i oni.

• Jesi li zaljubljena i da li si imala dovoljno ljubavi u 2020?

- Jesam. Naravno da jesam imala dovoljno ljubavi, pogotovo kada me unuk zagrli svojim ručicama. Istopim se cela, kao da sam od šećera! O svom privatnom životu ne volim da pričam, niti smatram da to treba da delim sa javnosti. To je nešto što je samo za mene i za moju dušu. Nikada to nisam volela da radim, ostaću dosledna.

• Meni deluješ da jesi, zračiš takvom energijom.

- Imam ja jednu pesmu, "najbolje izgledam, kad se najgore osećam". (smeh) Šalim se, naravno. Ja sam zadovoljna. Zadovoljna sam sobom, zadovoljna sam kao žena. Ništa me ne muči, ništa me ne tišti, tako da... Emitujem pozitivnu energiju. (smeh)

• U 2020. se, nažalost, desila još jedna tragedija koja je odnela živote - zemljotres u Hrvatskoj. I Anastasija i Veljko su dali podršku svima u komšiluku. Kako si ti podnela te vesti?

- Daleko bilo, ne daj Bože nikome. Užasno je šta se dešava komšijama, to su velike tragedije. Šta može drugo čovek da pomisli, nego da se moli za te ljude i da što pre stane da prirodna nepogoda.

• Koju poruku imaš za ljude, ne samo u Srbiji, nego i širom Balkana i Evrope, sveta, svuda gde te slušaju. Šta bi im rekla?

- Da misle pozitivno. Dešavaju nam se stvari na koje ne možemo da utičemo. Ovde smo mogli da se čuvamo, počevši od nas samih, do okoline. Da nastavimo da budemo odgovorni, da se što pre suzbije ova pandemija i da počnemo da živimo normalne živote. Shvatili smo opet da je zdravlje najbitnije. Vratili smo se, u većini slučajeva, porodičnim i tradicionalnim vrednostima, i jako mi je drago zbog toga. Mislim da je mnogo ljudi ova korona i zbližila.

(Telegraf.rs)