"Koliko god da je Bog bio milosrdan prema tebi, toliko si ti umeo da budeš okrutan prema sebi..."

"Samo si želeo da budeš živ dok živiš, a znao si da sreća ne usreći uvek... Putuj nasmejan, naš brate", deo je govora na Džejevoj sahrani

Legendarni pevač Džej Ramadanovski sahranjen je u petak, 11. decembra, u Aleji počasnih građana, a porodica, prijatelji i kolege ispratili su ga uz zvuke njegove najpopularnije pesme "Nedelja".

Mali Joca je, kako je planirano, sa orkestrom odsvirao najdirljivije note.

Iako je bilo planirano da se govor održi pre spuštanja kovčega, to je učinjeno nakon što je Džej sahranjen.

Govor:

"Draga porodico, njegovi najmiliji, svi koji smo ga voleli... Danas se opraštamo od oca, supruga, dede, kolege, našeg prijatelja, našeg brata, velikog pevača, još većeg čoveka... Našeg Džeja Ramadanovskog, našeg Džonija. Ceo tvoj tvoj grad, ceo tvoj Dorćol, se danas oseća tako. Tugo moja, ne mogu te skriti... Legendo, imao si američku biografiju. Pamtio se sumorno doba detinjstva, nemaštinu, ali i velika iskušenja pred koja te tvoj život dovodio. Ali, i pored svih nedaća, uspeo si da se izboriš za svoje parče hleba, ali i svoje parče neba, na kome sijaš kao najsjajnija zvezda - rekao je, između ostalog, Džejev prijatelj i nastavio:

- Doživeo si svetske trenutke koje malo koji čovek može da doživi. Postao si veliki, slavni pevač sa blistavom karijerom, ali tvoj Dorćol i tvoje drugove nikada nisi zaboravio. Nisi mogao bez nas koji smo najbolje poznavali geografiju tvoje duše, kao ni mi bez tebe. Vapaj tvoje duše, vrisak čiste emocije, prenosio si na ceo Balkan svojom pesmom, svojom igrom. Nema toga koji tebe nije voleo. Pevajući o tugi pretvarao si suze u vatromet radosti. Tvoje pesme bile su kao svojevrsna molitva, infuzija za duše koje pate, a kada duša pati - srce jeca, a oči liju suze.

- Svojim pesmama i pevanjem pobešivao si patnju, donosio si olakšanje, lečio si nas pevanjem, dobrotom, humanošću. Bio si čovek koji se razume u dušu, bio si lek za sve. Bio si religiozan, verovao si u Boga, slavio Svetu Petku. I koliko god da je Bog bio milosrdan prema tebi, toliko si ti umeo da budeš okrutan prema sebi.

- Svako, brate, korača ispred svog srca kako zna i kako može. Ti si to radio momački, do poslednjeg dana. Bio si širina. Sve je savršeno, sve je osim čoveka bezgrešno, davno je kazao jedan mudri Rus koji se najbolje razume u ljudsek duše. Znao si da čovek koji nema maštu, nema ni krila. A ko nema krila, ne može ni da leti. U olovnim samoćama tvog teškog detinjstva. Tvoja te mašta održala. Iz skromnog gnezda odleteo si visoko, kao orao."

Kompletan govor poslušajte u snimku na vrhu teksta.

Posle toga usledila je moltiva, kojoj su se pridružili Adil i Mina Kostić.

- Molimo te skrušenom molitvom iz srca našeg zajedničkog, iz našeg grada Beograda, sa našeg Dorćola, uzvišeni stvoritelju, primi našu molitvu - pomolili su se.

(Telegraf.rs)