11 godina od smrti Milana Babića: Prve pesme i poslednja emisija velikog gospodina (PLEJLISTA)

Milan je rođeni pevač i rođeni gospodin. Danas svako može da nabaci odelo, ali ne ume da ga nosi, svako može i pesmu da snimi, samo je pitanje kako je donosi

" Jesen stigla, ogolele grane, noćas ću te ukrasti od nane.

Preporučujemo

Šta će nana sutra kući sama, nema ćere grožđe da joj bere.

U kolo ću po tebe da dođem, ti si moje i vino i grožde.

Ti si moja zlatna amajlija, ti si moja kuća i avlija.

Reci nani i ja ću da dođem, da zajedno beremo joj grožđe.

Neka priča od idućeg leta, da najboljeg dobila je zeta."

(Miloje Stojanović Lovac - Miodrag Ž. Ilić)

- "Jesen stigla, ogolele grane" je meni posebno draga pesma, sa jednog od mojih prvih albuma. Nikad nije bila veliki hit, valjda zato što liči na mnoge druge izvorne pesme. Čak je na ploči i potpisana kao izvorna, a znaju se autori - Mile Lovac i čuveni tekstopisac Miodrag Ž. Ilić - pričao je Milan Babić u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Pesma me podseti na bajkovito detinjstvo, na majku Milijanu, oca Gvozdena, moju braću. Podseti me na sirotinju ispunjenu ljubavlju, kad smo bili željni svega, a srećni sa tako malo.

Milan Babić je autentičan Šumadinac, i savršenom dikcijom i muzičkim opredeljenjem.

- Ja sam i genima i mestom rođenja predodređen da pevam pravu narodnu muziku. Moje selo Goričani je između Čačka i Kraljeva, u toj raspevanoj dolni između Ibra i Zapadne Morave. Izgleda da sam zadojen pesmom još u majčinom stomaku. Moja majka Milijana je lepo pevala, i na njivi, i u kući. Još mi u ušima odzvanjaju majčine pesme uspavanke.

- Bio sam đak pešak, sedam kolometara do škole, i još toliko u povratku. Jedino zbog čega sam žurio kući bile su emisije narodne muzike na radiju. Tačno sam znao satnicu, kad počinje i kad završava. Koliko god da traje, meni bude malo. Kad sam ja bio mali, i pesme su deljene na kašičicu.

Došao je u Beograd da studira mašinstvo. Pevač je pobedio inženjera, iako je fakultet dogurao do kraja. Još u toku studija postaje član beogradskog "Abraševića", a 1966. polaže audiciju i postaje solista Radio Beograda. U diskografiju ulazi sledeće godine, kada na singlici zagrebačkog Jugotona snima duetske pesme sa Anđelkom Mandić.

- Bije me glas da sam dugo čekao na veliki hit. Ja sam dugo čekao i na ženu mog života, na moju Radmilu. Radmila je imala sve ono što je meni nedostajalo - prodornost, sigurnost, tu neophodnu dozu estradne drskosti. Radmla je svojim stihovima "Baš mi se ne da" u stvari opisala moju dotadašnju karijeru - mnogo snimao, a malo se čuo.

Snimio je Milan dvadesetak ploča i pre Radmile, i to sa najvećim autorima: Doca, Barajevac, Zahar, Danilo, Vukas, Rade Vučković, Pera Tanasijević, Novica Urošević, Dragan Toković... Bilo je tu i slušanih pesama: "Pusti me da živim životom svojim", "Ostanimo prijatelji", "Kaži mala", "Svakog dana, svake noći", "Pijem, pijem, popiću sve", "Srećan ti rođendan". Milanu je bilo dovoljno to što je snimio lepu pesmu i što je dobro otpevao. Estrada je, ipak, tražila mnogo više.

- Moje patrijarhalno vaspitanje, ta urođena stidljivost i povučenost, nisu mi dozvoljavali da budem ono što nisam. Bilo je skandal majstora i u moje vreme, bilo je pevača koji su znali da se dopadnu i da lošu pesmu dobro prodaju.

I kad je snimao najveće hitove i markantnim glasom radio pevača ovekovečio izvorne bisere, nije se mirio sa očajnim tretmanom prave narodne muzike u rijaliti Srbiji.

- Evo, na primer, mi se hvalimo tim "Egzitom", govorimo kako je to naš brend. Koliko ja znam, u Nemačkoj je održan samo jedan "Egzit", nakon čega su ga zabranili za sva vremena. Jesu ti Nemci ludi ili racionalni? Oni izgleda više razmišljaju o mladoj generaciji i njihovom duševnom zdravlju.

- Mi smo naš podmladak prepustili muzici koja nema veze sa nama, sa našim korenima. Mladi više i ne slušaju muziku, nemaju vremena za uživanje u melodiji, ni za poruku pesme. Bitan je ritam koji podiže adrenalin i tera na golo pražnjenje.

Snimao je Milan i dvojčice, i baladice, i sevdalinke, i gradske, i romanse, i šlagere. Ostvario je tridesetak festivalskih nagrada, pobeđivao je čak i na festivalima makedonske pesme u Valandovu, Skoplju, Ohridu. Radovao se što "Ilidža" živi, a tugovao zbog "Beogradskog proleća" i "Sabora".

- Kad pevam bosansku sevdalinku, ja zamišljam te divne stare Bosance, koji žive sa merakom, ispijaju svaki gutljaj kafe sa uživanjem, koji za sve imaju vremena i kojima je uvek lepo. Eto, Bosanci, čuvaju svoju "Ilidžu". Tokom šetnje kraj Vrela Bosne, zaustavilo me stotine ljudi, posle 20 godina mog odsustva iz "šehera". Još pamtim taj čin: Safet Isović mi uručuje nagradu za pobedu sa pesmom Zorana Starčevića "Ako me ostaviš".

- Mi smo u Srbiji ugasili naše najveće muzičke festivale pod pokroviteljstvom države, sa obrazloženjem da se nema sredstava. Siguran sam da nisu u pitanju nikakva sredstva, nego nečija želja da sistematski uništi naše muzičke korene. Eto, ispalo je da moja država meni stavlja u minus to što sam ceo pevački vek pevao muziku moga naroda.

- Kako drugačije objasniti činjenicu da su nacionalne penzije od strane države Srbije dobili muzičari koji su stvarali i pevali muziku Amerike, potpisujući se srpskim imenom i prezimenom, a da nacionalnu penziju nisam dobio ni ja, ni desetine mojih kolega.

Milan je za svoju publiku uvek imao vremena, pa i u danima najveće tuge za suprugom Radmilom. Za publiku je uvek imao odelo i kravatu. Milan je rođeni pevač i rođeni gospodin. Danas svako može da nabaci odelo, ali ne ume da ga nosi, svako može i pesmu da snimi, samo je pitanje kako je donosi.

Čak je i u moje radio emisije dolazio sa odelom i kravatom (ne bih o tome u čemu sam ja dolazio u moje emisije). Dugo ću pamtiti Milanov poslednji nastup u radio izdanju Muzičke apoteke. Emisija je trajala tri sata, a hiljade slušalaca je poželelo da se uključi u program.

- Dobro veče ljudi, dobro veče velika gospodo našeg naroda. Ja sam Slobodan Betulić Betula, sedim, slušam i uživam u lepoti narodne pesme i zdravog govora. Moji Grivčani su imali prilike da pre nekoliko godina pipnu Milana za skut kaputa, da mu se poklone i pre nego što se on njima pokloni sa bine.

- Opčinio nas je svojim gospodskim donošenjem pesme. Milan pesmu miluje kao devojku, onako ovlaž, kao što naš voditelj pleni svojim glasom i istinom koja izlazi iz njehove duše u etar. Digli ste notu voditeljstva i interpretacije na jedan viši nivo - rekao je Slobodan Betulić Betula u živom uključenju u Muzičku apoteku.

- Muzička apoteka je divan naziv jedne radio emisije, naročito mi se sviđa onaj deo iz špice u kome Goran Milošević "na zdravlje prepisuje" narodnjake. Pesma i treba da probudi ljubav u čoveku, neke lepe uspomene i emocije, a to je dobar put ka dobrom zdravlju - izgovorio je Milan Babić u mikrofon Muzičke apoteke, nekoliko meseci pre svog odlaska, 30. oktobra 2009.

(Goran Milošević)