Uroš Ćertić nakon izlaska iz zatvora: Sin mi je nedostajao, spasio me je Rasta, imali smo vip hodnik

- U zatvoru, oficiri bi se pitali šta ću tu, a onda bi se i šalili sa mnom i Rastom, dok smo šetali dvorištem, da nam samo još fali pevačica pa da snimimo spot - rekao je Uroš

Poznati srpski kaskader Uroš Ćertić pušten je iz pritvora, 14. oktobra, koji mu je određen nakon hapšenja zbog navodno nelegalnog posedovanja oružja.

Preporučujemo

Uroš je rekao je da je uhapšen "zbog gluposti", a da je spas pronašao prateći Rolan Garos i po osam sati dnevno, kao i u šetnjama sa reperom Stefanom Đurićem Rastom, koji je uhapšen tri dana posle njega.

- Sve je nastalo iz svađe sa zapolenim u ekspozituri preko puta Bajlonijeve pijace. Istina je da sam optužen za posedovanje i nošenje nelegalnog oružja, pištolja, ali pošto je istraga još u toku i trenutno se branim sa slobode, ovo je sve što mogu da kažem, a da se toga tiče - počeo je priču Ćertić.

- Kada se to desilo nazvao sam advokata da odmah dođe u stanicu, a onda sam se javio nevenčanoj supruzi Ivani i to je bilo to. Sledeći put smo se čuli i videli posle 19 dana. Rekla mi je: "O Bože, Uroše" - ispričao je kaskader i otkrio da je dva dana nakon njega došao i Rasta.

- Dolazim u zatvor, a sa mnom te sekunde ulaze još dvojica, drugom maricom. Ređaju nas ispred kancelarije lekara, a jedan od te dvojice je Rastin venčani kum! Neverovatne okolnosti. Tri dana kasnije, dolazi i brat Rasta. Dakle, ušao sam sa jednim Crnogorcem i sa Rastinim venčanim kumom, koji je venčao Anu Nikolić i njega, neverovatno! On je naš bivši reprezentativac u kik-boksu, ne bih da mu spominjem ime - rekao je Uroš.

- Rasta je uhapšen tri dana posle mene i pošto je došao u subotu uveče, a kantinu imate samo ponedeljkom i sredom, ja sam njemu, pošto i Anu lično znam, drugarski poslao par cigareta i pola čaše nesa. Bratski, kolegijalno, po momcima koji sipaju ručak. Bio sam u sobi 15, njegov kum u 14, a Rasta je posle tri dana došao u sobu broj 12! Imali smo VIP hodnik (smeh) Znači... Mogli smo da snimimo rijaliti - ispičao je Uroš i dodao:

- Uglavnom, znao sam kuda idu momci koji dostavljaju obrok pa sam pitao komandira: "Mogu li, molim Vas, da pošaljem?" i onda sam pokazao koliko nesa i pet cigareta. Oni su rekli: "Može". Tako da sam poslao čoveku nešto, da ne čeka ponedeljak, jer znam da je sigurno nervozan. Lično, gotovo i da ne pušim. On je došao posle tri dana, a prvi put smo se videli u šetnji, posle sedam dana njegovog boravka.

Kaskader ističe da će sve momenet iz zatvora pamtiti, kao i da je sa njim bio jedan čovek koji mu je pomogao da pregura teške dane i odvojenost od porodice.

- Moram da kažem da su ljudski odnosi u zatvoru mnogo bolji nego na ulici ili u rijalitijima. Imao sam dobru ekipu u celom hodniku, a posebno u sobi. Na primer, sa mnom je bio jedan stariji čovek iz Pazara koji me je prva dva dana smirivao, pričao mi da mislim na dete, a spasao me je najviše Novak Đoković! Odnosno Rolan Garos. Gledali smo sve, svaki meč, a to je 6, 7, 8 sati tenisa dnevno - rekao je on.

- Unutra je jako dosadno i stvarno je "godina prođe, ali dan nikada". Baš nas je spasao Nole, ceo Rolan Garos, svi ženski, muški mečevi, sve smo gledali kao da smo voditelji. Najteže mi je pao taj, kao, vojni protokol i, generalno to - biti u zatvoru, odvojen od deteta. Da ne bude sada kliše, ali odvojenost od sveta, posebno od porodice - rekao je Ćertić za "24sedam".

- Kad ste u CZ, nemate nijedan poziv. Samo dve posete od najuže porodice u 30 dana, koje smo "ispucali" za dve nedelje, kada mi je otac dolazio. Neograničeno može da vas posećuje samo advokat, tako da sam imao dve posete nedeljno - jedna od strane oba advokata i jedna od oca. Ništa pozivi, niko drugi nije dolazio, samo otac - istakao je Uroš.

- U zatvoru, oficiri bi se pitali šta ću tu, a onda bi se i šalili sa mnom i Rastom, dok smo šetali dvorištem, da nam samo još fali pevačica pa da snimimo spot. Postavljali bi mi standardna pitanja - šta je bilo najopasnije što sam radio. Skok iz aviona s 3.500 hiljade metara, na primer - rekao je Uroš i dodao:

- U Norveškoj sam vozio motor na zadnjem točku kroz čitav tunel, dok su mi gorela leđa, ruke, noge. Kost možeš da slomiš, ali opekotine... Plastična hirurgija još nije toliko napredovala. Posle radiš samo horor filmove!

Uroš kaže da mu je porodica često bila u mislima, kao i da mu je sin najviše nedostajao.

- Pred spavanje, koliko god da se trudiš, svako veče misliš na porodicu. Na dete. Ipak, ja imam bebu od četiri meseca. To je stvarno neko neverovatno zadovoljstvo, ljubav. Fali miris bebe, kamoli da ga uzmeš, nahraniš, uspavaš. Najviše su mi nedostajali devojka i dete - zaključio je kaskader.

(Telegraf.rs)