"Prvi put plačem": Velika ispovest Zorice Marković - o najtežim borbama i zašto se stvarno povukla

Nakon infarkta je morala da prestane da peva, a muzika joj je jedini san koji je ostvarila. Kaže, da je živela tako kao što pričaju zle duše, Bog joj sigurno ne bi dao još jednu šansu

Pevačica Zorica Marković (61) je ime koje na našem estradnom nebu traje skoro pola veka.

Preporučujemo

Iako je poslednjih godina najčešće možemo videti u domaćim rijaliti programima, Zorica je mnogo više od rijaliti učesnika.

Sa njom smo popričali o bogatoj karijeri, životu, mladosti, deci, majci. Kaže, prvi put je plakala tokom nekog intervjua i drago joj je što je imala priliku da kaže neke stvari.

Razgovarali smo i o njenom nekadašnjem vrlo bliskom prijateljstvu sa Vesnom Zmijanac, te danima zajedničkog života koje već decenijama intrigira.

DETINJSTVO

Pevačica je 1959. godine rođena kao peto i neplanirano dete u selu Tubići, u blizini Kosjerića. Živela je u velikoj zajednici uz sestru i tri brata, a baš zato što je rođena neplanirano - uvek je bila miljenica.

Najviše ju je obožavao deda, koji je bio preke naravi.

- Kod nas je bilo jedanaestoro u kući, gde su tata, deda i tri brata bili glava porodice i vodili su računa o svima nama. Znao se red. Tata sedne za večeru, odnosno deda, tata, braća pa onda mi, a ja tu kao najmlađa, bez plana rođena, peto dete, uvek sam tu nešto trčkarala kao neki privezak svima i uvek  sam nešto pevušila - počinje Zorica.

Prvu pesmu koju je Zorica zapevala ju je upravo deda naučio, jer je sa njim provodila najviše vremena.

Iako je ljubav i talenat prema muzici pokazivala od malih nogu, nije baš naišla na podršku porodice, jer su u periodu njenog odrastanja pevačice bile nešto što je asociralo na raspuštene i žene lakog morala.

Kada je od oca zatražila da joj kupi harmoniku, umesto muzičkog instrumenta dobila je batine, što je samo izazvalo inat kod nje i odluku da istraje i bude uporna kako bi uspela u onome što je zacrtala.

Iako nije imala televizor, od malih nogu je imala viziju sebe u svečanoj haljini i na velikoj bini. Po završetku osnovne škole, Zorica upisuje Hemijsku školu, međutim, posle pola godine odlučuje da je napusti i krene za svojim snovima.

POČETAK KARIJERE I BEOGRAD

U vreme kada je počela da gradi karijeru nije bilo nimalo lako izgraditi ime na estradi, jer nije baš mogao svako da peva.

- Bilo je jako teško, jer nije bilo ni toliko emisija. Bio je samo RTS, uglavnom je kvalitet mogao tamo da prođe. Ja sam imala sreću da pre "Zumbula" snimim dve singlice za Diskos (izdavačka kuća, prim. aut.) , ali ja sam sa tom prvom singlicom spavala, držala sam je ispod jastuka - ispričala nam je Zorica i otkrila kako se osećala kada je prvi put sebe čula na radiju:

-Kad sam čula sebe prvi put na Radio Šapcu... ja sam se onesvestila, ali ozbiljno sam se onesvestila. To je za mene bio šok.

Vrtoglavi uspeh u karijeri doživljava početkom osamdesetih godina, kada je pozvana da gostuje na koncertima Mitra Mirića, koji je u tom periodu bio mega popularan.

- Mitar Mirić je tada snimio album, a ja mislim da je to bio prvi i poslednji put da je neki pevač snimio osam pesama na albumu i da su svih osam bili hitovi. Ja sam imala sreću da je moja pesma "Zumbuli" bila hit, a njemu je neko bio potreban kao gost na koncertima. Mene je nazvao njegov menadžer, a ja sam naravno prihvatila jer je on u tom periodu punio stadione - priča Zorica i kaže da mu je i danas zahvalna na svemu.

Šta nam je još otkrila o Mitru, ali i poznanstvu sa Šabanom i Tomom Zdravkovićem pogledajte u videu u nastavku teksta:

ODNOS I PRIJATELJSTVO SA VESNOM ZMIJANAC

O odnosu Zorice Marković i Vesne Zmijanac se poslednjih decenija često piše, a najviše se nagađalo da njih dve više nisu u dobrim odnosima zbog muškaraca i novca.

To prijateljstvo datira još sa početka njihovih karijera, kada su nekoliko godina zajedno živele, kao podstanarke, u ogromnom stanu na Zvezdari.

- Jako smo se lepo slagale, nekako smo se pronašle. Radile smo zajedno, ali smo živele u tom prostoru u jednoj vili, imale smo prefektan stan. Jedan, onako, salonac. Vlasnica je bila jedna divna gospođa, koja je uvek imala pun špajz nekih zimnica, nekih džemova, pa Vesna sve to pojede, a ja trčim da nadomestim to da nas žena ne istera. U stvari, najlepši period života sam tada proživela - priča nam Zorica.

Vesna je u mladosti bila fatalna žena, a svi njeni mušarci su ludeli za njom. Kako su imale ogroman stan, a i obe su bile druželjubive, kroz njihov privremeni dom je tada prošlo mnogo ljudi. No, kako kaže Zorica, i jedna i druga su tada bile u ozbiljnim vezama, pa je demnatovala navode da je Zmijančeva menjala muškarce svako veče.

Šta je nam je još rekla o prijateljstvu sa Vesnom, u kakvim su danas odnosima, ali i njenoj vezi sa Ćentom, jednim od najpoznatijih ljudi iz tadašnjeg beogradskog pozemlja pogledajte u videu u nastavku teksta:

LJUBAVNI ŽIVOT I DVA BRAKA

Trajnu sreću u ljubavi nije imala, pa iza sebe ima dva propala braka.

U prvi je uplovila sa samo 18 godina, kada se i prvi put istinski zaljubila - u oca svog sina prvenca, Dejana. Njen prvi muž bio je harmonikaš i, kako Zorica kaže, tada njena jedina karta za ulazak u svet muzike.

Živeli su zajedno 4 godine, no, kada je saznala da ju je prevario, odlučili su da se rastanu i da svako pođe svojim putem.

- Dva braka i treće je bila duga veza. Jedini prozor u svet muzike tada u to vreme kada sam napustila školu bio je Dejanov otac, muzičar koji je svirao harmoniku, bio je prelep. Imala sam 18 godina, on mi je bio prvi muškarac, ostala sam trudna i naravno da nisam htela da idem na kiretažu, rodila sam - kaže Zorica i dodaje:

- Pa, muzičari ko muzičari, počeo je svašta da radi. Konobarice, pevačice... Ja ni tada, kao ni sada, prevaru ne praštam. Dejan je njemu pripao. To je sve socijalno u to vreme gledalo kako i šta, ali smo se mi kao ljudi dogovorili.

Tek posle 10 godina od razvoda, Zorica drugi put staje na ludi kamen i dobija drugog sina Iliju. No, sreću nije imala ni sa drugim suprugom, jer je i njega uhvatila u prevari i odlučila da se razvede.

Šta nam je sve ispričala o ljubavnom životu, ali i kako je jedna ljubavnica njenog muža završila u reci, pogledajte u videu u nastavku teksta:

PROBLEMI SA ZDRAVLJEM I OPERACIJA SRCA

Zorica je oduvek bila veseljak, boem, žena koja voli kafanu, ali i veliki radoholik. Sve to uticalo je na njeno zdravstveno stanje, pa je krajem 2007. godine doživela težak infarkt.

Morala je hitno na operaciju, kako bi joj lekari ugradili bajpas. Odlučila je da prekine karijeru i posveti se nekim dugim stvarima, zbog čega su mnogi komentarisali da je propala.

- Pa nije lako, muzika je moj život. To je bio jedini san koji sam ostvarila. Malo je genetika doprinela, malo taj ludački rad. Prosto sam se preforsirala, malo su me i lekari ispustili, ali dobro. Desilo se to što se desilo, dva minuta me je delilo do konačne smrti i to baš na svadbi u Požarevcu, ali ja kažem da nema smrti bez suđenog dana. Da sam ja živela tako kao što pričaju zle duše, meni sigurno Bog ne bi dao još jednu šansu - kaže nam Zorica i objašnjava zbog čega je odlučila da se povuče sa estrade.

- Ja sam se povukla sa estrade - pod broj jedan - zato što mi se slučajno desilo ugostiteljstvo, iako nisam imala nameru to je nekako tada krenulo, čak i bolje nego što sam u nekoliko godina unazad zarađivala od pevanja. Već su počeli neki drugi pravci i stilovi u muzici, ali ja, prosto, nisam to - kaže nam Zorica.

POROCI 

Iako mnogi misle da je Zorica vrlo poročna osoba i da voli da popije, ona tvrdi da je susšta suprotnost od toga.

- Pa meni ljudi ne veruju, oni misle da se ja uopšte ne treznim. Ja sam pozitivno luda, kao da sam stalno pijana. Milion svedoka imam i ceo svet zna da ja pijem samo vodu, kao žaba. Prosto, probala sam, napila sam se jednom... Lažem, dva puta. Napila sam se kada mi je mama umrla, to sam jako teško podnela, mislila sam da ću preboleti, pa zamalo i ja ne odoh za njom. Drugi put sam se napila na svadbi mog bratanca - iskreno nam priča Zorica.

Anegdotu o prvom pijanstvu i prvi susret sa narkoticima pogledajte u videu u nastavku teksta:

SMRT MAJKE I PRVE SUZE

Najbolniji period u njenom životu jeste smrt majke za koju je bila jako vezana.

Dok je govorila o mami, Zorica je zaplakala. Kaže, prvi put tokom intervjua.

- Ona je imala jako težak život. Mislim, kada bi neko preslikao njen život na filmsko platno, ona bi dobila sve nagrade. Ona je imala baš težak život... Prvo što je nas petoro odgajila u jako teškim uslovima, mučila se. Otac je bio jako veliki švaler, ona je čak i njegove švalerke dočekala dostojanstveno, onako, kao dama - kaže nam Zorica i dodaje da je uvek bila uz majku.

- Znala sam svaku njenu muku i njen bol i njen teret koji je nosila. Kada su mu javili, to je bio dan pre Ilijinog rođendana, 7. decembar, zazvonio je telefon i ja sam se probudila u Urgentnom centru. Onda sam smogla snage da odem da je vidim.... Kada sam je videla, opet sam pala u nesvest.

Bez obzira što je žena koja je u javnosti izgradila kao jaka i borbena, Zorica je čovek od krvi i mesa i često pusti suzu.

- Vrlo često, ali da niko ne vidi. Smrti se ne bojim, ali imam nekako utisak da ću večito ostati željna i Dejana i Ilije. Ko nije roditelj on to ne može da shvati, oni će meni uvek biti velika podrška u životu. Imam utisak i da živim nekako hiljadu godina da će mi biti malo njih - kroz suze nam je rekla Zorica.

(Telegraf.rs)