"Spremali smo se za ovaj trenutak, ali za ovakvo nešto nikada ne možete da budete spremni"

- Tih par dana u toku popodneva gospodin Pajkić i ja smo bili uz nju dok se ne uspava, a onda bismo izašli preko puta, seli u neki restoran i plakali - rekla je Isidorina drugarica

Spisateljica Isidora Bjelica preminula je 5. avgusta, nakon višegodišnje borbe sa opakom bolešću. Na komemoraciji, 8. avgusta, pisustvovali su članovi porodice i brojni prijatelji, nakon čega su se od Isidore oprostili na Novom groblju.

Preporučujemo

Njen sin Lav Pajkić istakao je da je porodica pričala o Isidorinom poslednjem putovanju, ali da i pored loših prognoza nisu bili spremni na to.

- Znali smo da je njena vrsta kancera veoma opasna i prognozne nikada nisu bile dobre. Čudo je da je uopšte uspela da izdrži osam godina. Mnogo smo joj zahvalni što se borila kako bi što duže bila sa nama - rekao je Lav za magazin "Story" i dodao:

- Spremali smo se za ovaj trenutak, ali za ovakvo nešto nikada ne možete da budete spremni. Pričali smo o ovom trenutku, ali pri svakom takvom razgovoru, mi koji smo joj najbliži, nismo mogli da prihvatimo takav scenario. Odbacivali smo ga i tretirali kao nerealan.

- Uvek smo mislili da se ovo neće dogoditi iako smo možda u dubinama srca to znali i osećali. Vili je jako teško, možda i najteže. Veza između ćerke i majke vrlo je specifična i jaka, iako se često potenciralo kako ona liči na Nebojšu, a ja na majku. One su zaista bile nerazdvojne. Majka ju je stalno savetovala i bila važan ženski uticaj u Vilinom životu - rekao je Lav.

Isidorina dugogodišnja prijateljica Jovana Hismajer se prisetila polednjeg susreta sa prijateljicom, tada su ona i Isidorin udovac, Nebojša Pajkić bili uz nju dok ne zaspi, a onda odlazili van kuće, da plaču.

- Isidoru sam poslednji put videla pre nešto više od mesec dana. Čak ni tada, u tako lošem stanju, nisam htela da poverujem da smo poslednji put jedna pored druge. Sećam se njenih ruku, uvek su me fascinirale tako krhke ručice koje su toliko knjiga napisale. Tada su bile još nežnije, kao kod neke devojčice - ispričala je Jovana.

- Bila je fizički slaba, ali njen duh i bistrina uma nisu se promenili ni najmanje. Tih par dana u toku popodneva gospodin Pajkić i ja smo bili uz nju dok se ne uspava, a onda bismo izašli preko puta, seli u neki restoran i plakali kao da nema gostiju i ljudi oko nas - zaključila je Isidorina dugogodišnja prijteljica.

(Telegraf.rs)