Vesna Radusinović se emotivnim pismom oprostila od svoje kume Isidore Bjelice

- Koliko god nas ljudi nisu razumeli, mi smo jedna u drugoj videle samo ono najbolje... - napisala je Vesna

Poznata spiateljica Vesna Radusinović se emotivnim pismom oprostila od svoje kume i drugarice, Isidore Bjelice.

Preporučujemo

Vesna i Isidora imale su posebno, dugodišnje prijateljstvo, a sve muke, ali i srećne trenutke su proživljavale zajedno. Njeno pismo prenosimo u celosti.

- Srele smo se jednog proleća, obojenog bezbožničkom mladošću, kada je njen sin Lav imao samo nekoliko meseci, moj sin nekoliko godina više, a Isidora i ja ideju da smo potpuno besprizorne majke ukoliko ih i na trenutak ostavimo bilo kome. Bile su to teške devedesete, koje smo obe živele najbolje što smo umele.

- Sarajevo za nas u tom trenutku više nije postojalo. Ona je mnogo pre mene pobegla iz njega, pod poznatim okolnostima, a i sve smo želele što pre da zaboravimo. Govorila mi je u šali da sam ja prvi srpski dobrovoljac koji je otišao tamo, misleći na moju udaju za Vedranovog oca, koga je inače jako volela.

- U moj, Marićev i Vedranov život ju je unela snaga i raskoš njenog blistavog talenta. Moram priznati da Isidorinu ekscentričnost, o kojoj svi rado i često govore, uopšte nisam primećivala. Za mene je ona bila sudbinska prijateljica, odraz u ogledalu i kao druga polovina duše.

- Godine koje su dolazile donosile su nam svašta: izbacivanje iz iznajmljenih stanova, ali i kupovinu novih, seljakanje, besparicu i astronomske honorare, potpune suprotnosti u kojima smo valjda samo nas dve živele kao da je sve što nam se dešava najnormalnije na svetu.

- Onome što nas je najviše bolelo najglasnije smo se smejale. Naša noćna kikotanja prekidale bi isključivo u cik zore da svaka svoju "jaču" polovinu probudi i pripita - da nisu kojim slučajem prestali da nas vole! Ljudi su mislili da smo jake, nepobedive, moćne i hrabre žene koje nikada ne plaču. Niko nije znao istinu.

- Ono što nas je najjače zbližilo bila je jedna duboka i iskrena potreba da budemo voljene, njena dečja nesigurnost upakovana u genijalan um i moja beskrajna empatija, koja me je ipak učinila boljom osobom. Obe smo sve plaćale srcem. Koliko god nas ljudi nisu razumeli, mi smo jedna u drugoj videle samo ono najbolje. Ljubav je takva. Kada voliš, u onom drugom ti vidiš ono najbolje. A mi smo se volele.

Podsetimo, Isidora je preminula, 5. avgusta, posle dugogdišnje borbe sa opakom bolešću. Komemoracija će biti održana danas, 8. avgusta, u 12 časova u maloj sali Sava centra. Opelo će se održati istog dana na Novom groblju sa početkom u 15:45, nakon čega je kremacija u 16:15.

(Telegraf.rs)