Sloboda Mićalović dobila ime po junakinji tragične ljubavne priče iz Drugog svetskog rata

Glumica smatra da žena po kojoj je dobila ime i danas živi kroz nju

Jedna od trenutno najpopularnijih glumica na našim prostorima, Sloboda Mićalović godinama osvaja publiku svojim talentom, lepotom i harizmom, a osim ova tri faktora nju je od samog starta izdvoja i unikatno ime.

Preporučujemo

Pre nekoliko godina lepa glumica je otkrila da joj je ime dao pokojni otac Dragan, po uzoru na Slobodu Bodu Trajković za koju Sloboda ističe da i danas živi kroz nju.

- Moj otac je igrao monodarmu "Ivo Lola Ribar", a Sloboda Trajković je bila Lolina verenica. To je najlepša ljubavna priča, poput našeg Romea i Julije – rekla je tada Sloboda, piše "Glossy".

Sloboda Trajković rođena je u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, u godini kada je završen Prvi svetski rat, a njen brat Miroslav bio je veoma aktivan u Narodnooslobodilačkoj borbi i živeo je u Beogradu, gde je i ona stigla na studije hemije i gde ju je upoznao 1937. sa čuvenim Ivom Lolom Ribarom.

Upravo je rat stao na put njihovoj ljubavi i dok je Lola otišao da se bori, Sloboda se vratila kući jer Beograd nije bio bezbedan u tom periodu. Ostalo je zabeleženo pismo koje je Ribar poslao svojoj dragoj. Najdraža, jedina moja!

-  Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam kao i uvek - da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano. U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede - pisalo je u pimu.

- I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno. Ako primaš ovo pismo - ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi. I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede - ostatak je pisma.

Međutim, njih dvoje nisu dočekali tu pobedu i nikada se više nisu videli. Pismo je je Lola poslao svojoj voljenoj Slobodi nikada nije ni stiglo do nje već do policije, koja je ju je odmah privela.

Policija je dugo terala Slobodu da napiše pismo svom voljenom kako bi ga oni pronašli, međutim ona je to odbijala zbog čega je poslednjih pet meseci svog života provela zatvorena u logoru.

Ona je zajedno sa svojom porodicom, 9. maja, 1942. godine ubijena u gasnoj komori u logoru "Banjica", a njen dragi svoj život izgubio je u novembru sledeće godine.

(N.L.)