Džiboni o stvaranju čuvene "Cesarice": Pas je Oliveru i meni pojeo tekst pesme

Jedna od najlepših balada ikada, večna "Cesarica", bila je prekretnica kako u Džibonijevom, tako i u Oliverovom životu

Možda nije najbolja, možda nije najizvođenija, ali "Cesarica" je za Olivera Dragojevića i za njenog autora Džibonija (Gibonnija) bila i ostala više od pesme. Ne samo za dvojac koji je nakon Melodija hrvatskog Jadrana 1993. krenuo svaki u svoja "nova svitanja" nego i za Porin, kojem je godinu kasnije u njegovoj prvoj sezoni dala ultimativni razlog za postojanje. Jer te 1994., na prvoj dodeli diskografske nagrade, "Cesarica" je dobila prestižnu trofejnu "staklenku" i kao hit godine, pesma godine, za najbolju mušku vokalnu izvedbu i najbolji aranžman. I započela svoj hod u večnost.

Preporučujemo

I priča o nastanku "Cesarice", kao i sama pesma, koja je redefinisala pojam dalmatinske pop pesme za novo doba, bila je netipična. "Cesarica" je izvedena 1993. na Melodijama hrvatskog Jadrana.

Džiboni je, dok ju je pisao, kako tvrdi, video samo Olivera. Kao i mnoge pesme koje su postale "javno dobro", i ova ima zanimljivu i "poučnu" priču. Nje je i te kako dobro bio svestan i veliki Oliver, piše 24sata.hr.

- "Cesarica" je bila prekretnica i dala svemu što sam mislio raditi poseban timbar. Nakon toga počeli su me slušati mladi, naprosto me otkrila potpuno nova publika. "Cesarica" je učinila i da se iz naftalina izvade stari snimci, da se mladi koji me nikad nisu slušali okrenu klasici: "Malinkoniji", "Papi", "Galebu"... Svojim san zaokretom učinio da postanu svesni da ja postojim, ali i da sam postojao pre novih pesama. Očito su ih otkrili jer kad sam nastupao u diskotekama, one su bile pune nove publike, koja je znala sve moje stare pesme napamet - ispričao je Oliver velikom prijatelju Džibi.

I Džiboni, koji je, i dok je sam radio na njegovoj biografiji "Tajna vještina", pokazao da ima odličnu memoriju - da dobro pamti sve o nastanku i okolnostima snimanja "Cesarice".

- Zdenka Runjića sam upoznao ranije, na Splitskom festivalu 1990., a kad sam čuo da pokreće Melodije hrvatskog Jadrana, ponudio sam mu dve pesme koje sam napisao. Jedna je bila "Cesarica", a druga "Dobri ljudi". Zdenko me pitao koja mi je draža, koju bih sam radije izvodio... Odgovorio sam bez razmišljanja: "Dobri ljudi". Bolja je za mene sto puta od ove druge". Zdenko je pristao da ja pevam "Dobre ljude", a za "Cesaricu" je kazao kako mu se čini da bi se mogla svideti Oliveru. Nadao sam se da hoće... Sutradan sam otišao do Olivera kući, on je čuo "Cesaricu", svidela mu se, a ja sam hemijskom na komadu papira ispisao tekst.

- Ostavio sam ga na klaviru, a nas smo dvojica sedeli u dnevnom boravku, ćaskali i pili vino... Nismo ni videli da je njegov pas Luna za to vreme prožvakao papir s tekstom pesme. Jedva sam je ponovno napisao po sećanju! - seća se Džiboni. Godinama kasnije i dalje nije bio siguran je li tekst koji je napisao po sećanju bio odgovarajući originalu koji je koker španijel sažvakao. I samo snimanje "Cesarice" bilo je posve različito od uobičajenih Oliverovih sessiona, koji bi najčešće bili odrađeni u jednom dahu.

- Oliver je otišao u studio da snimi "Cesaricu", ali je pre toga pitao Džibu kako bi želeo da je otpeva, jer - rekao je - pesma mu je super, al' je čudna. Džibo mu je rekao neka je otpeva po svome, kako već on zna. Oliver je snimio nekoliko verzija i na kraju su i on i Džibo bili veoma zadovoljni... Došao je kući sa snimkom i mi smo je nekoliko dana slušali jer bila nam je doista izvrsna. No drugima se baš i nije sviđala na prvo slušanje. Sećam se da nam je u dane pre festivala u posetu došla i moja mama. Čuvši "Cesaricu", poverljivo mi je, da Oliver ne čuje, rekla: "Ajme, Vesna, od svih pesama Oliver je za festival izabrao najgoru!". Čini mi se zapravo da mnogi na prvu nisu tu pesmu skužili, ali kad je "krenula" negde nakon leta, samo se ona čula - priseća se Oliverova supruga Vesna Dragojević.

Snimanje "Cesarice" u Zagrebu za Džibu je bilo - stresna senzacija. Dok je Oliver bio u studiju Roccoco, Džibo ga je nervozno iščekivao u obližnjem kafiću. Oliver i on nisu tada još bili bliski, Džibo se ustručavao ‘gnjaviti’ ga, no setio se zajedničkog poznanika: Nenada Šarića Brade, pokojnog bubnjara Novih fosila i supruga Sanje Doležal, a kojoj je Džibo bio napisao neke tekstove. Zamolio je Bradu da Olivera sa snimanja dovede u kafić. Nakon pića svi su se zajedno vratili u studio, gdje je Oliver Džibonniju pustio snimak i upitao ga sviđa li mu se ili bi želeo da je otpeva na neki drugi način. "Rekao sam mu", seća se Fžiboni, "da je za mene i za celu moju generaciju bio glavni po pesmama poput "Magdalene" i "Vjeruj u ljubav", a ne po "Žutom lišću ljubavi" i "Teško mi je putovati".

- Zato sam kazao: "Hteo bih da Cesaricu otpivaš po svome - kao pravi Oliver". Oliver je, kaže Džiboni, "Cesaricu" snimao naredna dva sata. Bilo je to pravo čudo jer, poređenja radi, celi je prethodni album, "Teško mi je putovati", snimio za samo četiri sata. "Kao autoru koji je tek počinjao, to mi je puno značilo i užasno imponovalo. Oliver je naprosto pokazao da mu je do moje pesme stalo!", kaže Džiboni.

I tako je počelo. Džiboni i Oliver ostali su bliski do samoga kraja. Prijatelji i saradnici, dve muzičke srodne duše okađene i zvukovnicom Mediterana i rocka, rhythm and bluesa ili, kao Oliver, jazza. Ne čudi što je njihova saradnja oplođena brojnim zajedničkim nastupima, ali i zajedničkim albumom "Familija" iz 2016. Uostalom, na komemoraciji na kojoj su se od Olivera oprostili mnogi muzičari i prijatelji, Džiboni je, ne mogavši zadržati suze, kazao:

"Jedan čovek je rekao: "Oliver, čuvaj se, jer ako nam odeš ti i užge nam se Marjan, onda smo propali. Meni je ova vest bila kao da se užga Marjan. Oliver je, sve smo rekli, ništa nismo rekli. Rekao je da je on na svome brodu i kapetan i sluga. Ja znam da je on mislio na svoj brod "Marko". Ali mi znamo da je to istina u svim drugim segmentima života. I u njegovoj muzici, i kakav je bio u društvu. Prvi, a za se uvek zadnji. Ja bih želeo reći svome kapetanu da je sve kako treba i da je sve ovo more samo za te".

Kad je pisao "Cesaricu" misleći na Olivera kao njenog idealnog izvođača, sigurno nije ni slutio da je neke nove pučine i obzore baš on otkrio svom omiljenom pevaču i "kapetanu". Takođe i sebi. Ako je Džibinom pesmom Oliver dobio odskočnu dasku za novi postrunjićevski uzlet, i Džiboni je nakon "Cesarice" i "Dobrih ljudi" te još nekoliko hitova s festivala, poput zadarske "Ove dvije duše" te uspjeha na Melodijama "Ako me nosiš na duši" i "Projdi vilo", postao velika zvezda.

- Istina je da Oliver sve do "Cesarice" nije bio velika zvezda koja može rasprodati sportske dvorane i imati više od 5000 ljudi na koncertu. Zapravo, nakon "Cesarice", kao da se konačno naplatio za sve što je radio od Batala naovamo - tvrdi Vesna.

Već u zimu 1993. na Oliverovom tradicionalnom sezonskom koncertu u "Lisinskom" bilo je svima jasno da je "Cesarica" hit koji se može ogledati s "Galebom" i "Oprosti mi pape".

- Olivera mnogi i danas doživljavaju kao nekoga kome je sasvim svejedno kojim će putem ići njegova karijera te šta će pevati i svirati. To nije tako. I on ima pravi muzičarski ego. Nema tog izazova koji je tako velik da ga on ne bi prihvatio ako zaista želi pokazati da je kompetentan muzičar i pevač. Mislim da mu se baš to dogodilo nakon "Cesarice" te da je svoju novu fazu u karijeri koja se tad počela doživeo kao pravi izazov - kazala je Meri Cetinić, nekadašnja Oliverova komšinica i u Splitu i na Korčuli.

I bila je u pravu. Jer nakon "Cesarice" Oliver je postao i megazvezda i kultni pevač čije su pesme i nakon "Cesarice" ispisivale njegov neizbrisiv trag u beskraju.

(Telegraf.rs/24sata.hr)