"I ti sada treba da preživiš sve to...": Ispovest An Mari na godišnjicu smrti ćerke Marije Ćurčić

- - Tada sam Mariji pustila poruku: "Hej, šta misliš da odložimo to da bi i Jelena mogla da ide?" - započela je svoju ispovest An Mari Ćurčić

An Mari Ćurčić planirala je da sa svojim mužem i ćerkama Jelenom i Marijom Ćurčić ode u biskop gledali film "Boemsku rapsodiju" koji se davao u bioskopu 2018. godine. Anina mlađa ćerka Jelena se u to vreme pripremala za upis na fakultet, pa je odlučila da odloži porodični odlazak u bioskop.

- Tada sam Mariji pustila poruku: "Hej, šta misliš da odložimo to da bi i Jelena mogla da ide?" - priseća se An Mari koja od ćerke nije dobila odgovor na poruku.

Preporučujemo

- I kada imate osamostaljeno dvadesetpetogodišnje dete koje aktivno učestvuje u gradskom životu, ovo nije ništa neuobičajeno. Dogovor je bio da svo četvoro idemo na film, jer ga svi volimo. Imamo i neke porodične fotografije na kojima smo rekreirali legendarni kaver njihovog singla sa četiri glave - objašnjava An Mari i dodaje:

- Nije mi odgovorila na poruku. I nisam se uzbudila oko toga, jer bože moj, to je kod Marije bilo normalno da na poruku odgovori nakon xy sati. Čućemo se posle.

Usledila su dva poziva nakon kojih je An Mari otišla na ćerkinu adresu.

- U nekom trenutku, oko 17.30 me zvala njena prijateljica da me pita da li smo se čule. Onda me s istim pitanjem zvao i njen bivši dečko. Tada smo nas dvoje, muž i ja, bili kod kuće. Znam da je radila prethodne večeri i da je možda otišla na neki after ili ko zna koju je kombinaciju imala. Onda smo, čisto reda radi, bili u fazonu da skoknemo do nje. Ključ nismo imali, ali je Marija živela u stanu naše koleginice, pa smo računali da ćemo se snaći. Kada smo krenuli, Jelena je usput završila sa obavezama, pa smo pokupili i nju i otišli do Marijinog stana. Na svu sreću interfon nam nije bio problem, jer je neko izlazio baš u trenutku kada smo dolazili i ostavio je otvorena vrata od zgrade, pa smo mi ušli unutra - rekla je An Mari za Noizz.

Zvonili su nekoliko puta, ali niko nije otvarao. Kada je došao Marijin tadašnji dečko koji je locirao njen telefon od koga se nije odvajala, svi su bili zabrinuti.

- Briga je počela onog trenutka kada smo ukapirali da je njen telefon u stanu, ali to i dalje nije bilo ništa posebno. Nije nam ni na kraj pameti bilo šta se dešava. Čudna je to situacija, ali bože moj - rekla je An Mari koja je pokušala da nabavi rezervni ključ stana u kome se nalazila njena ćerka.

- Zvala sam tu drugaricu, koleginicu, koja je vlasnik stana, ali nije imala predstavu gde joj je rezervni ključ. Đorđe i ja smo odmah pozvali policiju. Nakon nešto više od pola sata su došli i oni. Prvo smo im objasnili o čemu se radi, ali su nam rekli da to nije u njihovoj nadležnosti. Rekli su nam da moramo da zovemo predsednika skupštine stanara i još jednog svedoka i da obijemo vrata. Bili su pristojni i ljubazni prema nama - rekla je An Mari.

Susetka ih je primila u svoj stan da malo dok se ne pojavi bravar.

- Potom je došla Marijina najbolja drugarica, dok je Marijin bivši dečko sve vreme bio tu. Kada je najzad došao i bravar, mislili smo da će cela stvar ubrzo biti gotova. Ali brava se pokazala teškom za obijanje. Majstor je na njoj polomio jednu burgiju, pa je počeo da obija drugom. Obijanje brave je potrajalo dobrih sat i po vremena. Sigurno je sat i po otvarao vrata i polako smo ušli u noć - priseća je Marijina neutešna majka.

- Na svakakve načine smo se dovijali kako bismo mogli da uđemo unutra. Kako je stan u potkrovlju, razmišljali smo da li bismo mogli da uđemo u stan preko krova - rekla je An Mari, a dok su pokušavali da obiju vrata stana komšinica je pričala sve najbolje o Mariji kao i da joj je u stan dolazio majstor.

- Znam da je trebalo da dođe majstor da popravi, tipa vodokotlić. Ona je predložila da probamo preko terase ili krova, ali smo od toga odustali, jer se plašim da bi tragedija bila mnogo veća. Na kraju je bravar, ipak, uspeo da obije vrata - rekla je An Mari koja je kroz razgovor proživljavala sve, te je morala da stane.

- Đole je bio prvi, ja sam stajala iza njega. Odškrinuo je vrata... - rekla je An Mari.

Nakon što su otvorili vrata stana njihovi životi su se promenili zauvek. Marija Ćurčić izvršila je samoubistvo u svom stanu, pre tačno godinu dana, a njena majka se ne miri sa činjenicom da ne postoji dobro organizovan sistem u državi koji bi pomogao osobama koje su sklone suicidu.

An Mari je živa, kao i njen suprug, ali od gubitka ćerke samo peživljavaju.

- I ti sada treba da preživiš sve to. Iskreno, najviše volim trenutak neposredno pred buđenje, kada još uvek nisam svesna, jer je to jedini trenutak kada imam nekakav mir. Čim mozak počne da funkcioniše, ja znam šta živim. Ja više nisam ja. Niko od nas nije ono što je bio do tog 11. novembra. Imam utisak da ti to menja strukturu koštane srži. Menja ti ritam sinapse, ne može biti jasnija nesrećna žena - zaključila je An Mari.

(Telegraf.rs/Noizz)