Navršava se 43 godine od pogibije Silvane Armenulić

Iako je prošlo više od četiri decenije od njene pogibije, Silvana i dalje živi kroz svoje pesme

Poznata jugoslovenska pevačica Silvana Armenulić poginula je 10. oktobra 1976. godine u saobraćajnoj nesereći na autoputu Beograd - Niš, kod mesta Kolari, oko 21.30 časova. U nesreći su stradali i njena sestra Mirijana Bajraktarević i violinista i šef narodnog orkestra RTB-a Miodrag Jašarević.

Silvana je rođena 18. maja 1939. godine u Doboju kao Zilha Barajaktarević. Detinjstvo joj nije bilo ni malo lako, bila jedna od desetoro braće i sestara u porodici. Teret zbog velikih obaveza i finansijskih sredstava koje je iziskivala velika porodica njen otac nije mogao da podnese, pa ih je napustio i odao se alkoholu.

Preporučujemo

Zbog teške situacije, Silvana je sa 16 godina pobegla od kuće i odselila se kod tetke u Sarajevo. Iako maloletna, ona počinje da peva po kafanama na Ilidži, gde započinje svoju blistavu karijeru. Roditelji su se u početku protivili njenom izboru, ali su se na kraju ipak pomirili sa tim i potpisali odobrenje tada poznatom harmonikašu Ismetu Alajbegoviću da počne da nastupa sa njim.

Ime u Silvana promenila je zbog omiljene glumice Silvane Mango.

- Moje pravo ime Zilha u prevodu znači rajski cvet, ali su drugovi i drugarice posle prikazivanja filma "Gorki pirinač" u šali počeli da me zovu Silvana, jer su našli neku sličnost sa Silvanom Mango - otkrila je Silvana samo tri godine pre pogibije u intervjuu za Radio Sarajevo.

Na jednom od svojih nastupa, već tada popularna Silvana, upoznala je i svog budućeg supruga, poznatog tenisera Radmila Armenulića (79) za kog se udala 1961. godine i sa njim ima ćerku Gordanu Armenulić (55).

Njena pogibija i danas je pod velom tajne zbog brojnih misterioznih okolnosti. U kanalu pored puta nađena je polomljena violina, a jedna od misterija koju je za sobom ostavila Silvanina smrt bila je ta da su u vreme kada je već uveliko trebalo da budu u Beogradu, bili tek na pola puta.

- Uvek mi je teško kada moram da pričam o njenoj pogibiji. Prihvatio sam ono što je pisalo u policijskom izveštaju, a posle su mi rekli da je možda i ona bila za volanom. Sve te priče koje se vezuju za njenu smrt smatram kafanskim. Na svaku godišnjicu Silvanine smrti idem na njen grob, a nekad odem i bez nekog formalnog povoda. I naša ćerka Gordana uvek sama posećuje majčin grob, ne voli da ide kada je gužva. Nerado o tome govori, što je razumljivo, jer je imala samo 12 godina kada je Silvana poginula. Postavio sam na grobu dva bela goluba od mermera. Pamtim je kao osobu koja je bezgranično bila hrabra. Ničega se nije bojala. Volela je brz život i uzbuđivale su je opasnosti. Jednom je u Nemačkoj zalupila vrata stana, a ključ je ostao s unutrašnje strane. Izašla je na sims širok oko 40 centimetara po kome je, na visini od dvadeset metara, obišla kuću i kroz prozor na kupatilu ušla u stan. A kao supruga i drug bila je nežna, pažljiva i blagodarna - rekao je svojevremeno Silvanin suprug Radmilo Armenulić.

Silvanina i Mirjanina sestra Dina dobro se sećala poslednjeg pozdrava sa sestrama.

- Dan je počeo uobičajeno, a Silvana i Mirjana počele su da se spremaju za put. Trebalo je da i ja pođem s njima, ali ostala sam kod kuće da bih pogledala film. Kada su krenule, Mirjana se vratila na vrh stepeništa i poljubila me. Nikad nisam čitala izveštaj sa obdukcije. Čitala su ga moja braća, koja su mi rekla da ja to ne uradim. Mirjana je bila u šestom mesecu trudnoće kada je poginula - ispričala je sestra Dina.

Četiri decenije nakon pogibije, Silvana i dalje živi kroz svoje pesme koje su ostavile neizbrisiv trag u narodnoj muzici. Ostala je upamćena po pesmama "Cigane, sviraj, sviraj", "Rane moje", " Šta će mi život", "Srce gori, jer te voli". Ostvarila je i uspešne saradnje sa svojim kolegama Predragom Gojkovićem Cunetom i Arsenom Dedićem. Snimila je i malu ploču sa grčkim pesmama.

(Telegraf.rs)