Udovica Silvana i deca pokojnog Luisa obeležili 8. godinu bez voljenog muža, oca i umetnika (FOTO)

Suvišno je i reći da je porodica pokojnog Luisa neutešna, te da se jasno vidi koliko im voljeni Ljubiša nedostaje

Ljubiša Stojanović Luis poginuo je pre 8 godina u saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu između Bačke Topole i Novog Sada, kod naselja Feketić, u 51. godini života.

Danas, 31. jula 2019. godine obeležava se 8 godina od njegove smrti, a na mesto večnog počivalista pokojnog Luisa u 10:30 časova izašla je njegova udovica Silvana, deca, bliža rodbina.

Suvišno je i reći da je porodica pokojnog Luisa neutešna, te da se jasno vidi koliko im voljeni Ljubiša nedostaje.

Luis je, podsetimo, iza sebe ostavio šestoro dece, a ženio se 3 puta. U prvom braku dobio je sina Miodraga, a sa drugom suprugom Dubravkom Dudom Stojanović - sina Marka i ćerku Maju - koji su pošli njegovim stopama i danas se uspešno bave muzikom. Oboje su, svom prezimenu dodali očev nadimak Luis.

Ljubiša je nadimak Luis dobio jer je sjajno imitirao Luisa Amstronga, a sjajno je spajao džez sa elementima našeg folklora.

Luisova udovica Silvana dan pred obeležavanje 8. godišnjice pevačeve smrti, dala je potresnu ispovest u kojoj je iskreno priznala da je nakon njegove pogibije postala socijalni slučaj, te da je umalo završila u zatvoru.

- 2013. sam shvatila da ja pozajmljujem pare da bih isplatila plate u mom poslu, onda sam to stavila na čekanje. To je bio bio oktobar 2013. kad sam ja ostala bez ikakvih primanja, nemam ništa. Imam troje dece, dugova do guše, kredite, lizing, auto kome ističe registracija... Ja sam ostala i bez auta u jednom momentu. Četiri meseca pred kraj 2012. ja sam vozila neregristovan auto, nisam imala za registraciju, vozila sam "krajslera" identičnog onom u kom je on nastradao. Kad sam zaključala 31. decembra auto, jer je deci bio zimski raspust, tad sam rekla: "Ja do 20. januara moram da imam neki auto". Bila sam pod stresom. Jednom me zaustavila i policija, ja sam mu dala Ljubišin CD, pokazala mu njegovu ličnu kartu i zbog toga me čovek pustio, mogao je u zatvor da me stavi. To je bio jedan period, kad sam se ja osvestila, a za to mi je dugo trebalo, i shvatila da sam ja socijalni slučaj. Znaš koliko je to teško? Uvek je to neko drugi tamo - rekla je Luisova udovica.

- Ja nisam imala primanja, slala mi je sestra, kuma, moji roditelji koliko su mogli, kako naiđem negde na nekog poznatog oni mi daju neki novac za decu i ja sam od toga živela, faktički. Ja to nikome nisam pričala. Sad mogu da pričam jer sam to prevazišla, sad sam dobro, sad sam u potpunom plusu. Onda sam tražila pomoć od države, taj dečiji dodatak. Dobila sam taj dečiji dodatak koji je za troje dece tada bio 9.900 dinara, ja sa tim parama nisam znala da li mogu da živim tri dana. Plaćala sam samo ono što je nužno, banka me je jurila. Zvali su me svaki dan, ja sam im rekla: "Ja se stvarno ne bahatim, nije da ja ne plaćam zato što neću, ja nemam da vam platim. Ja dobijam novac i imam opciju da od tog novca ili nahranim decu ili da dam vama ratu za kredit. Izvinite, ja biram da hranim decu, a vi po službenoj dužnosti radite šta morate". Razvlačili smo to, uspela sam na kraju da isplatim taj dug na rate.

- U suštini sam bila socijalni slučaj godinu dana, onda su mi sledeće godine ukinuli i taj dečiji dodatak. Od 2011. do 2013. dok nisam zaključala vrtić ja sam bila u tom nekom emotivnom procesu, tugovanju, u vakumu, ali kad sam zaključala firmu onda sam dobila drugi deo, onda sam iz tog emotivnog prešla u egzistenicijalno, morala sam da nađem način kako da prehranim porodicu. Ja sam u tom trenutku razmišljala kako da pobegnem što dalje odavde, ja sam bila spremna da odem negde u šumu s mojom decom, jer više nisam znala šta pre da "hendlujem". Ja uopšte ne znam kako sam preživela. Meni su moji slali luk, slaninu i prašak za veš. 2015. godine, bio je raspust, jedva sam ga dočekala da ne moram više da razvozim, dovozim i trošim benzin, dočekala Novu godinu i Božić sa decom, nigde nismo išli, da bih jednog dana ustala i shvatila da bukvalno nemam ni dinara, nisam imala da odem i da kupim hleb i mleko - rekla je Slivana.

- Nama je slava 13. decembra, Sveti Andrej Prvozvani, nikad nisam preskočila da je napravim. Mi smo slavu slavili tako što bi neko došao sa pitom, drugi prijatelji donesu ribu, treći naprave sarmice, mi to tako napravimo, sednemo, sviramo i podsećamo se, jedne godine smo pustili neki video materijal, pa je na neki način i Ljubiša bio sa nama. Onda ti prijatelji daju deci neki novac, ja pokupim ono krupnije, njima ostavim siću. Tada, tog prvog januara kad sam ustala i shvatila da nemam za hleb, Andrej mi je rekao: "Mama imam ja 500 dinara, mogu da odem da kupim". Sutra mi Ela kaže da ima i ona, onda mi je dala za deterdžent, nisam imala sa čim mašinu za veš da uključim. Morala sam da kupim prašak od 2 kilograma, jer je onaj od 3 kilograma koštao 600 dinara, a ja sam imala 500. Zajmila sam novac da bih preživela. Ali čovek preživi, čovek nije svestan koliko može da izdrži - rekla je Luisova udovica.

Silvana je 2015. godine uspela da vrati privatni biznis, vođenje vrtića i predškolske ustanove, i od tada za njih počinju bolji dani.

(Telegraf.rs)