"Ja sam kao Hrvat usred Beograda pokupio glavnu nagradu, a to se Srbinu u Hrvatskoj ne može desiti"

Toni Cetinski ekskluzivno za Telegraf.rs pred koncert na Tašmajdanu

Toni Cetinski 22. juna održaće koncert u Beogradu, a prvi put to će biti čuveni Tašmajdan.

To je sasvim dovoljan povod za naš razgovor sa hrvatskim umetnikom koji kaže da se raduje druženju sa beogradskom publikom, te da nikada nema posebne rituale i pripreme za koncert.

Preporučujemo

- Ja sam sad već stariji, više se ne penjem po tim rasvetnim telima. (smeh) Malo manje trčim i skačem. Nikad nisi dovoljno spreman... Koliko god da znam šta me očekuje od publike, znam da publika u Beogradu jako voli da peva celi koncert, svi ćemo se rasplesati, u nekom momentu možda i raznežiti, ali znam da prvenstveno imam tu pevačku podršku i da koncert samim tim dobije neku drugu dimenziju - kaže Toni za Telegraf.rs.

- Jedna je stvar kad ti isplaniraš na tonskoj probi, napraviš scenario, svetla, a onda ti se desi nešto neplanirano na koncertu i publika koja te digne i baci te u neki stratosferu da, dok se vratiš, dok se snađeš, već je druga pesma. Nisam tu tvrdi profesionalac, ne volim rutinu... Ako se desi da je nešto predvidivo i rutinski, onda izmišljam nešto treće. Ja sam takav. Kad su manji prostori bili, pozorište, čak sam znao da pričam i viceve. To su momenti kad me nešto ulovi u trenutku i onda se okrenem i pogledam iza, a bend plače od smeha. To su momenti koji nam čine još veće zadovoljtvo. Publika je ta koja ima moć. Kad ljudi krenu da pevaju, kao da ništa nisi pripremio - priča Cetinski i dodaje da se trudi da ljudi oko njega ne budu žrtve njegovog posla i slave.

- Nekada sam voleo da se petljam u svakodnevne političke probleme, ali sam shvatio da je to dekadentno. Uopšte politika je, mislim na celu bivšu Jugu, nešto što bi trebalo komentarisati, je dekadentno zato što očigledno mnogo toga politika ne radi dobro. Pogotovo, ovi klinci koji danas imaju 20 godina, ne bi smeli biti opterećeni prošlošću, ne bi smeli da razmišljaju o prošlosti, nego o danas i o tome kako će opstati u ovom svetu. A, meni se čini da politika na ovim našim teritorijama, ne vodi puno brigu o tome i onda se stalno vraćamo u prošlost - da l' je neko bio partizan, četnik ili ustaša... Na osnovu toga je samo rascepan narod, da bi se lakše manipulisalo. Zato sam odlučio da se više neću ni šaliti na račun politike, jer tu više nema ničeg duhovitog. Ti klinci ne bi trebalo da budu zatrovani prošlošću. Treba samo da uživaju u svakom danu, da imaju neku sigurnost, da sutra mogu normalno da rade i imaju poroicu. Time bi politika trebalo najviše da se bavi  - otvoreno kaže Toni.

Samo se, potom, nametnulo pitanje koje se retko ko usudi i da postavi, ali i da komentariše - ko koga bolje dočeka i zašto su Srbi manje prihvaćeni u Hrvatskoj, nego obrnuto?

I dok mnogi izbegavaju odgovor na ovo pitanje, naročito ako su hrvatski izvođači, a sve kako se ne bi zamerili ni jednoj ni drugoj strani, Toni vrlo otvoreno iznosi svoj stav.

- Nije ravnopravno. Što se publike tiče, vi njima ne možete ništa zabraniti da slušaju. Otvoreno je tržište i klinci će uvek doći do toga šta žele da slušaju. Nekolicina vaših velikih pevača imaju svoju publiku i kad dođu, publika dođe, i tu nije problem nikakav. Ko koga bolje prihvati... Ja stvarno ne znam da li mene bolje prihvate u Beogradu, ili Mariju ili Željka u Zagrebu. Problem je drugi, problem je medijski - kaže pevač.

- Kad bi mediji bili toliko otvoreni prema mojim kolegama iz Srbije, kao što su prema meni u Srbiji, to bi bila ravnopravnost. To bi bilo lepo, to bi bilo fer. Mislim da nije u redu. Evo, ja sam došao usred Beograda, usred Arene i pokupio glavnu nagradu za pevača regiona. Sumnjam da će se to ubrzo desiti ako se MAC desi u Hrvatskoj, da će Joksimović biti pevač regiona. A ja bih to voleo. Za to treba biti samokritičan i treba se otvoriti - tvrdi Toni.

- Sad imamo radio-stanicu u Zagrebu koja se bavi malo previše usko... bavi se samo turbo-folkom, ali to je neki inat. To je sve došlo kao rezultat ostalih zatvorenih medija prema srpskim, bosanskim, slovenskim, izvođačima iz Makedonije... Ti mediji su krivi, a mladi, publika, će uvek doći do toga što želi. To je najveća potvrda da muzika nema granice, isto kao i ljubav - kaže Cetinski.

- Bilo kakve podele, polno opredeljenje, versko... Ja sam tako vaspitan i tako razmišljam, toga kod mene nema. Multikulturalnost je jedna normalna pojava kod nas i zato meni nije jasno da neki mediji ostaju i dalje zatvoreni za moje kolege i to nije fer! Ja uživam veliko poverenje medija i publike i voleo bih da to tako bude i obrnuto - poručuje Toni.

(Ivana Cicović)