"Ne bojim se za sebe, već za majku i oca..." Slađa Alegro se potresnom ispovešću prisetila agonije koju je preživela pre 5 godina u Obrenovcu

- Ostalo je sve, nenamešten krevet, sveće dogorele,  pokvarena hrana, uspomene - napisala je pevačica

Slađa Alegro prisetila se agonije koju je proživela pre pet godina, 16. maja te 2014. godine, kada su njen grad Obrenovac u maju zahvatile stravične poplave.

Preporučujemo

Pevačica je na Instagramu objavila tužnu ispovest, uz crno-belu fotografiju koja i danas tera suze na oči, a koja govori o tragičnoj situaciji koja ni danas nije zaboravljena.

- Sećam se ovog dana sa bolom u grudima, 16. maj. Urođeni strah od vode, bolestan i nepokretan otac u kući, očaj, nemoć... Ostalo je još malo do isteka baterije na mobilnom telefonu, zove me prijateljica i sa nevericom pita: "Dušo, kakvo je stanje?". Ne sećam se šta sam rekla. Ide noć, kroz prozor gledam vodu koja sve više nadolazi, nemam rešenje. Čuju se ljudi koji viču, žene koje plaču, ja se bojim ne za sebe, već za majku i oca. Delimo tu noć postelju sa komšijama koji imaju troje dece, nemaju kud, voda će im ući u stan. Minut traje večnost. Nadam se da će jutro doneti nešto bolje, ali ništa. Ljudi odlaze kako znaju i umeju. Pomažu jedni drugima, sloga je tu, konačno - napisala je Slađa.

- Odosmo i mi, tatu su nosili, specijalne jedinice. Momci požrtvovani, hrabri i stručni. Ukazaše nam pomoć sa osmehom na licu. Sumnjam da se nisu bojali, ali nam to nisu pokazali, jer šta bi tek onda mi. Ostalo je sve, nenamešten krevet, sveće dogorele,  pokvarena hrana, uspomene. Ne znam šta mi je sa najboljim prijateljem, ne znam da li je živ. Živi pokraj Save. Neznanje ubija. Primiše nas moji kumovi, otvoriše nam vrata doma i dadoše zagrljaj i podršku.

- Na samo 30 kilometara od Obrenovca, u našem lepom Beogradu život teče, ljudi šetaju, idu na posao, deca se igraju, bašte kafića pune radosti i smeha. Na samo 30 kilometara.

- Prošlo je, sve je prošlo, ja ne želim da se sećam, ali želim da oni koji treba ne zaborave, da ne dozvole opet istu bol. Kažu: "Pa, dobro, ništa strašno, ti si na četvrtom spratu". Jeste strašno, ne može meni biti dobro sve dok je mom najbližem loše. Ne daj Bože više nikad nikom - završila je Slađa.

(Telegraf.rs)