"Deda je rekao da je to ime za sodarskog konja": Đorđe Balašević na 66. rođendan otkrio kako je trebalo da se zove

- Našli su se nekako na Đorđe, priznajem da nisam baš oduševljen, ali do sad sam se već navikao, šta je - tu je - napisao je Balašević

Đorđe Balašević juče je, u subotu 11. maja, proslavio 66. rođendan, a njegovi fanovi poslali su na stotine čestitki na dobro poznatu adresu, Ulicu Jovana Cvijića u Novom Sadu, koju je kantautor toliko puta spominjao u svojim pesmama. Balašević sa fanovima u poslednje vreme komunicira preko svoje ćerke Jelene Bebe Balašević koja uređuje njegovu službenu Fejsbuk stranicu.

Uprvo tamo, juče je povodom njegovog rođendana objavljen dolomak teksta koji je o svom rođenju i životu napisao Balašević, a u kojem otkriva da ga je majka Veronika, kada se rodio, htela nazvati Zoran.

Preporučujemo

- Bio je 11. maj 1953, rano jutro, mama je zato želela da me nazove Zoran, ali je deda rekao da je to ime za sodarskog konja, i insistirao da me nazovu Đoka, po njemu, što, među nama, ponekad može biti još neprijatnije. Našli su se nekako na Đorđe, priznajem da nisam baš oduševljen, ali do sad sam se već navikao, šta je - tu je. Bik sam, dakle, u podznaku blizanac, dominantni navodno. Školovao sam se s promenjivim uspehom, bolje da ne pričamo o tome, to je bio period negativne afirmacije moje ličnosti - napisao je Đorđe.

- Igrao sam fudbal, ovisnički, neki misle da sam bio šmecer, neki da nisam imao pojma, u pravu su i jedni i drugi, što je najgore samo što ja sad ne znam kako bih vam to objasnio. Prvu ploču sam snimio u jesen sedamdeset i sedme, ništa okruglo, džaba računate. Pa ne treba meni jubilej da bih radio koncerte, šta vam pada na pamet? Naveo sam to više da bih se malo pohvalio iskustvom koje, eto mogu izmeriti jedino tim tegom, sedamnaest godina teškim. To iskustvo je ujedno i najveća kvalifikacija koju sam stekao, pa bih, ako se priznaje, time mogli udovoljiti i narednoj stavki upitnika za moju biografiju - nastavio je.

- Po zanimanju sam znači, samouki velikan, što je šala, dabome. Ja sam samo jedan prosečan momak. Natprosečno talentovan, doduše. Prvu ploču sam snimio, poslednju još nisam, toliko o diskografiji. Uskoro će izaći i moja treća knjiga, a drugi roman, jeftina ljubavna priča, bez ikakvih pretenzija, odavno sam shvatio da nisam najpametniji na svetu. Mada se ni plasman medu prvih pet ne može nazvati neuspehom. Planiram još i da snimim neke svoje stare pesme ponovo, izdavačke kuće koje su vlasnici snimaka ne objavljuju ih više iz nekih razloga, ali neće biti problema, većinu pesama znam već skoro napamet, ostale ću pevati na la-la-la. Sem toga imam pristojne kućne zalihe nagrada i priznanja, ali rok im polako ističe - deo je teksta Balaševića.

- Sa datumima inače baratam slabije, sećanja klasifikujem po sasvim drugom sistemu, pa sad ipak neću uspomene heftati za stranice starih kalendara, pogrešiću, bojim se. Bilo ih je baš lepih, ukratko. Vredelo je, definitivno. Privatno sam zaljubljen u Oliveru, baš ono, kao da je tuđa, Bože prosti. Na početku karijere sanjao sam san o bendu sastavljenom od prijatelja. Na kraju karijere dosanjao sam taj san, eto. Baš me hoće karta - završio je Đorđe u tekstu objavljenom povodom 66. rođendana.

VIDEO: Aleksa Balašević o odrastanju u poznatoj porodici, rvanju i napadima na oca

(Telegraf.rs)