Nije mu bila na sahrani, rekla je da tu ljubav želi da zaboravi, a sad se Jelena Tinska pismom oprostila od Igora Pervića

- Đavo zvani droga opet ga je zarobio, s njim je bio od njegove trinaeste godine. Taj kratki period posle lečenja bio je jedini u kome nije bilo tog đavola. Tada smo se sreli i zaljubili. Kasnije je bilo sve gore i gore i, nažalost, ružno se završilo medu nama - napisala je Tinska

"Kad čovek izgubi život koji je dar od Boga svojom krivicom - onda je to tužno. Drugo je kad se neko razboli, udari ga auto, ali kada ti svesno uništiš svoj život onda je to jako tužno. Sa Igorom nisam u kontaktu od 2000. godine, kada smo se i rastali. Ponosim se svojim ljubavima, ali bih ovu htela da zaboravim", rekla je Jelena Tinska za Telegraf.rs nekoliko sati nakon što je javnost 23. aprila saznala da je tog jutra preminuo glumac Igor Pervić.

Sada, Jelena je napisala pismo, u kojem je detaljnije pričala o Igoru.

Preporučujemo

Prenosimo kompletno pismo glumice i balerine Jelene Tinske.

"Nisam ni sanjala da ću jednog dana pisati o Igoru. I to baš u trenutku u kome je, nažalost, napustio ovu dimenziju. Ali eto počinjem tu neobičnu priču.

Danas sam bila u jednoj televizijskoj emisiji u kojoj sam govorila o njemu. U početku sam negodovala, čak sam želela da sve to odbijem, ali onda sam odjednom promenila mišljenje, motivisana gestom moje ćerke Ljubice. Ona je bila svedok naše veze i zaljubljenosti, zavolela je Igora takvog kakav je bio. Ljubica je sklona praštanju i na njenom Fejsbuk profilu osvanula je fotografija na kojoj smo nas dve sa Igorom i njenim malim sinom Feđom.

Napisala je onaj divni Hemingvejov tekst iz knjige "Za kim zvona zvone", a koji glasi: Nijedan čovek nije otok, sasvim sam za sebe, svaki je čovek deo kontinenta, deo zemlje. Smrt svakog čoveka umanjuje mene jer sam obuhvaćen u čovečanstvo. I zato nikad ne pitaj za kim zvono zvoni - tebi zvoni.

Dakle, danas zvone zvona za Igora Pervića.

LET U STRAST

Ako treba pamtiti, onda je naše upoznavanje bilo prava filmska priča. Bila sam na londonskom aerodromu Hitrou, u crnoj svilenoj haljinici Iv Sen Loran, čekala sam da čujem poziv za let. Nisam imala nikog, nikog bitnog u svom emotivnom životu i pomislila sam: "Eh što se sad ne pojavi neki princ, neko ko bi mi ukrao srce". Okrenula sam se i ugledala Igora. Stajao je, smeškao se i gledao me.

Znala sam da je to Igor Pervić. Nismo se nikad upoznali, ali jednom sam prošla pored njegove kuće u Dositejevoj i videla ga kako nešto radi oko auta. U to vreme radila sam dve predstave sa njegovom majkom Lidijom Pilipenko i slušala mnoge priče o njemu, kako je lep, kako ga saleću devojke. I da, zaista, bio je više nego lep, prosto neodoljiv.

Dakle, na tom londonskom aerodromu spontano smo počeli razgovor, ušli u avion, seli jedno pored drugog i Amor je odapeo svoju strelicu. Sa mnom je leteo dramaturg Milovan Zdravković, a mi smo ga apsolutno zanemarili. Bilo je očigledno da nas je udario grom i Milovana smo, kasnije, proglasili za kuma.

Nakon toga se više nismo razdvajali. Otišla sam kući tek da ostavim kofere, kako bismo se našli veoma brzo. Ceo mesec je trajala ta idila, krenuli da radimo predstavu "Danteov pakao" u KPGT-u u Šećerani kod Ljubiše Ristića. Bilo je kao u snu. Ali snovi ne traju dugo. Igor se, posle kratke pauze, vratio svom poroku, i malo-pomalo Danteov pakao je postao naša stvarnost.

Ja nisam imala iskustva sa drogom. Nisam znala ništa o tome. I plašile su me sve te njegove promene raspoloženja. Sve te strahote koje su uzimale maha. U meduvremenu smo se venčali, a ubrzo i otputovali u London kod moje kćerke. Taj put otkrio je da lgor kog sam upoznala na aerodromu više nije postojao. Sve je bilo teže i dramatičnije. Pokušavala sam da odem, ali volela sam ga. I on mi nije dao da odem. Ako bih otišla, on je davao sve od sebe da me vrati. Obećavao je da će opet sve biti u redu, slao poruke, pisao pisma.

IMAO JE SVE

Ali kad vas taj davo uzme pod svoje, nema vam spasa. A đavo zvani droga opet ga je zarobio, s njim je bio od njegove trinaeste godine. Taj kratki period posle lečenja bio je jedini u kome nije bilo tog đavola. Tada smo se sreli i zaljubili. Kasnije je bilo sve gore i gore i, nažalost, ružno se završilo medu nama."

"Voleli smo se najviše na svetu, pola sebe sam izgubila": Čkaljina unuka prvi put o ljubavi sa pokojnim glumcem Igorom Pervićem

VIDEO: Milica Milša čita emotivnu pesmu na sahrani Igora Pervića, koju je on napisao

(Telegraf.rs)