Sloboda Mićalović otvoreno o svemu: "Doživeli smo ozbiljan duhovni pad, to se oseća na svakom koraku"

- Ne mogu da ostanem slepa prema celoj situaciji u kojoj se nalazimo, da kažem da nemam svoje mišljenje. Imam svoje mišljenje, koje je jako loše.

Sloboda Mićalović jedna je od naših najuspešnijih glumica. Stajala je rame uz rame uz Moniku Beluči, radila sa rediteljem Emirom Kusturicom, karijeru gradila isključivo svojim ulogama. Skandali je nikada nisu pratili, uvek odiše otmenošću i jednostavnošću, ispunjena je i na privatnom polju, a život deli sa kolegom Vojinom Ćetkovićem sa kojim ima dve ćerke.

Ipak, popularna glumica beži od toga da je nazivaju javnom ličnošću, jer to više nema isto značenje kao nekada.

Preporučujemo

- Javna ličnost mi sve više zvuči kao pogrdna reč, zapravo mi i ne prija, jer smo svedoci njihove najezde. Preko noći se postaje javna ličnost. Nikada mi to nije ni bio cilj. Želja mi je bila da se bavim kvalitetno svojim poslom i da budem priznata kao glumica, ako je to moguće. Sve ostalo dolazi uz celu tu priču o uspešnosti. Čitam razne komentare, u smislu: ovaj glumac/glumica igra u svakoj seriji. Te ovaj umetnik iskače iz svakog frižidera. Želje su jedno, a mogućnosti drugo.

- Moja "mera za meru" je ova kako živim svoj život i kako pokušavam da vodim svoju karijeru, a to je pre svega kvalitetan izbor uloga, opet kažem - koliko je to moguće, jer i živim od ovog posla. Dakle, kvalitetnom literaturom, dobrim saradnicima, dobrim rediteljima, partnerima pre svega. Ne mogu da ostanem slepa prema celoj situaciji u kojoj se nalazimo, da kažem da nemam svoje mišljenje. Imam svoje mišljenje, koje je jako loše. Smatram da smo doživeli ozbiljan duhovni pad, koji se oseća na svakom koraku - objasnila je Sloboda u intervjuu za "Politiku".

Holivud je nekada diktirao filmsku i menadžersku modu u Evropi, evo koje su, prema mišljenju glumice, posebne persone, pojedinci u svetu scenske umetnosti.

- Uvek ću se, kad je o filmu reč, vratiti Tarkovskom, Kurosavi, nekim klasicima, kasnije Almodovaru. Tim ljudima se zaista divim, kao i, recimo, Emiru Kusturici, sa kojim sam imala priliku da sarađujem. To su ljudi koji su ceo svoj život uložili u umetnost i nekako im je film zaista više od života. S obzirom na to da sam snimala sa Kusturicom, mogu da posvedočim da zaista u tom trenutku kada se stvara film, kadar, uloga - prestaje realan život, na nekoliko sati i živimo nešto što je izvan granica realnosti.

- Ne bih mogla da ne pomenem i svog profesora Predraga Bajčetića, čoveka koga se neprestano prisećam, njegovih moralnih načela, njegovog pristupa glumi, glumcu. Govorio nam je, recimo, i to i danas primenjujem u životu, da iznova i iznova sebi moramo da postavljamo visoke ciljeve, čak ne ni na dugačke štapove, već bukvalno iz večeri u veče. I da je ono što je možda najvažnije - nepristajanje na kompromise - izjavila je glumica te otkrila svoje buduće planove i snove i stremljenja.

- Teško je u ovom poslu imati dugoročne planove, da uopšte možemo da mislimo šta će biti dalje. Čini mi se da se od prošle godine, kada smo radili seriju "Koreni", nešto prelomilo u meni. Reč je o snazi, glumačkom naponu, mogu neskromno da kažem da sam sada sazrela za neke ozbiljne uloge, ne samo lepe, drage, mile heroine. Sa tom glumačkom fazom je gotovo, to bih već smestila u neku fioku i vrlo rado bih na nju stavila katanac. Mislim da imam, mogu da ponudim mnogo više od toga, tako se i osećam.

- Volela bih da dobijem novu šansu, mada ne mogu da se žalim, jer repertoar i život me guraju na tu stranu da sam zadovoljna. Sa Kokanom Mladenovićem u narednom periodu radiću Šekspirov "San letnje noći" u nacionalnom teatru. Volela bih, recimo, da radim Dostojevskog. Ima toliko toga što bih želela da iznesem na sceni. Pribojavam se da kažem, jer kada nešto izgovorim, to obično ne bude. Evo, recimo, uloga Hasanaginice mi u ovom trenutku pada na pamet.

Poznato je da je Sloboda Mićalović učestalija u filmovima i na televiziji, dok u pozorištu nema takav kontinuitet, a sve se, kako kaže, desilo svojim tokom.

- To se tako desilo. Nisam to birala. Desilo se da više snimam bilo na filmu ili televiziji, ali imala sam i pristojan pozorišni repertoar, čak mogu da kažem i da su uloge bile lepe. Nekako, moram da priznam, film me je brže i lakše prihvatio, a kod nas postoji ta pravda ili nepravda, ne mogu da sudim o tome, da kada vas etiketiraju kao filmskog i televizijskog glumca mnogo teže uplivate u pozorište. I uvek ste pod lupom da li vi to možete, jer na filmu je to drugačije, mada ni sama ne znam kako je to lakše glumiti na filmu, ali tako se to priča. Mislim da samo ljudi koji ne snimaju dovoljno tako misle, kao što ljudi koji rade puno u pozorištu, a manje snimaju, takođe imaju problem da, kada dobiju ulogu, kažu: jao, ti si pozorišni glumac, ne znaš ta sredstva.

Glumica će uskoro zaigrati na premijeri predstave "Lorencačo" Alfreda de Misea, u režiji Borisa Liješevića, koja će biti izvedena tokom maja na Sceni Ljuba Tadić, Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Reč je o jednom od najpoznatijih komada francuskog romantizma, snažno inspirisanog delima Šekspira i Viktora Igoa, u kojem Sloboda Mićalović tumači tri lika. Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf Maria Marković Milojev, a kompozitor Anja Đorđević. U glumačkoj ekipi su i Marko Janketić, Branislav Lečić, Milena Vasić, Milan Marić, Miodrag Dragičević, Petar Benčina i Andrija Kuzmanović.

- Potpuno je fascinantno koliko je snažna spona između ovog komada, ove priče iz doba romantizma, sa aktuelnim trenutkom našeg življenja. Koliko se suštinski ništa nije promenilo, tako da nas se ova tema prilično tiče, ne samo politički, jer nije nam ni bio cilj da ovo bude samo neko aktivno političko pozorište. To apsolutno nije motiv rada ove ekipe i predstave, ali sam De Mise je još tada napisao da smo svedoci kako vlast, politika, sistem, urušavaju i porodice i ljude i ideologiju koju bi neko želeo da dostigne.

- Jačina države, sistem koji vam u svakom trenutku uplivava u život, stvarnost i razara porodicu. Vidimo i sami lom svakoga ponaosob i kako vlast utiče na njega. I šta se krije u čoveku, poriv koji ga vodi da postane slavan, da ostane zapamćen - izjavila je glumica i osvrnula se na promene koje su se dogodile od vremena Medičija do danas.

- Mnogo šta se promenilo, mada duboko verujem da moralna načela nisu izgubljena. Želim, zapravo, da verujem da su moralna načela samo uspavana, i uplašena, negde sakrivena. Mi smo mali, napaćeni narod koji se plaši i da kaže šta misli o nečemu. To pravo, koje nam je ukinuto i ukidano decenijama unazad, sada je negde dostiglo vrhunac, zato i kažem da su moralna načela uspavana. Prisetimo se nama ne tako dalekog vremena, recimo doba komunizma. To su neki ideali, iskonski pravi revolucionari koji su znali gde i čemu streme. Mladi ljudi koji su imali ideologiju, koji su znali za kim i kojim putem treba krenuti.

- Prva asocijacija su mi Ivo Lola Ribar i njegovi saborci, mladi ljudi koji su sa 22, 23 godine govorili po tri-četiri jezika, školovali se po svetu i tu svoju pamet, sticanu tamo daleko, pokušali da primene ovde, sa velikom željom da pomognu svom narodu. Dakle, nisu ostajali tamo negde daleko, gde bi bili uljuljkani, već su se vraćali ne bi li nešto pokrenuli u svojoj zemlji.

- I tada, svedoci smo i mi i naša istorija, da je taj revolucionar Ivo Lola Ribar od strane politike bio ugušen, odnosno ubijen. I ta njegova devojka Sloboda Trajković, i njihova jedinstvena, prediva ljubavna priča je simbol vrednosti i odanosti. Nađite danas mladu ženu, možda i postoji, ali je to prava retkost, koja će da žrtvuje sebe i svoju porodicu da bi sakrila mesto boravka svog verenika.

U predstavi Sloboda igra tri lika, koja će uteloviti u sat i po vremena, koliko predstava traje. Uloga majke jedan je od likova, ali to joj nije strano, budući da je već igrala majku. Ipak, jednu situaciju i dalje pokušava da savlada.

- Trenutno smo u fazi da još opipavamo po mraku sve te De Miseove likove, pokušavamo da ih osetimo, prepoznamo. U predstavi "Lorencačo" tumačim tri lika: majku Mariju Mediči, najmlađu sestru Luizu i Vratara, dijametralno potpuno različite uloge. Naravno da se lagodnije osećam u ulogama koje su mi po godinama bliže. U ovom slučaju najkomplikovanije mi je da tumačim majku. Imam već iskustvo sa ulogama majki, budući da sam u predstavi "Antigona" već imala takav zadatak. Međutim, ovaj koncept na kojem istrajava reditelj Boris Liješević daje vam druge mogućnosti: fizički nije toliko važno, koliko ono što iznutra treba da ponudim: patnja, čvrstina te majke, surovost prema svom detetu.

- Marija Mediči je svedok propadanja svog deteta, a nema šanse niti snage da mu pomogne. Ona vidi da joj se dete urušava, ali ne može ništa da uradi. E, tu mi je možda rano da zamislim kako bi bilo da mi dete klizi kroz prste, a da ne mogu kao živi pesak da ga savladam, niti osetim. Tu sam u velikoj borbi sa samom sobom, koju ću, nadam se, savladati. Luiza je, s druge strane, devojka koja zbog bahatosti jednog čoveka uvuče celu porodicu u krvoproliće između dve familije. Priča je aktuelna, jer i danas možemo da zamislimo dva beogradska klana koja nečiju sestru targetiraju i preko nje uništavaju tu porodicu. Vrlo je zanimljiv zadatak na kojem trenutno istrajavamo u JDP-u, mnogo je lakše da se krijete iza nekog lika i kostima i da govorite u nečije ime. Ovde progovarate iz svoje kože, ali smirenost i umeće Borisa Liješevića daju nam ogromne mogućnosti i slobode - zaključila je glumica.

VIDEO: Sloboda Mićalović zaplakala dok je pričala o Marinku Madžgalju

(Telegraf.rs/Politika.rs)