Glumac Dejan Jelača o životu u SAD, savetima koje su mu dale Meril Strip i Džej Lo, otkrio kakva je Adrijana Lima privatno, ali i kako je biti kralj Aleksandar I Karađorđević (VIDEO)

- Njih ne zanima da li je neko Srbin ili pravoslavac. Njih zanima samo da li si talentovan za određeni posao i da li možeš da napravih pare. Kod njih se sve jednostavno vrti oko para - priča za Telegraf srpski glumac

Dejan Jelača, glumac koji je napustio Srbiju kako bi se na još jednom nebu vinuo u zvezde, ali one američke. Jelača više od 15 godina živi i uspešno radi u Njujorku, ali vrlo rado poseti i svoje rodno tle, što zbog posla, što zbog prikupljanja one naše energije. Srbija ga zna po serijama "Kanal mimo", "Porodično blago", "Priđi bliže", "Zaboravljeni umovi Srbije", dok oni sa druge strane "reke" prate njegov rad u "Blossom of Faith", "American Rouge", "A Crime to Remember", ali i mnogim drugim delima.

Preporučujemo

Glumac je bio gost Telegraf.tv sa kojim smo popričali o tome kako i zašto ga je put odveo u daleki Njujork, kako je raditi tamo, s kim je do sada delio set i da li je i od koga "krao fore", ko ga je savetovao i upoznao od onih "nedodirljivih"...

• Već dugi niz godina si u Njujorku, tamo živiš i radiš. Zašto si otišao? Zašto si se odlučio za tako veliki i ozbiljan korak?

- Zanimljiva je to priča. Moja mama je otišla u Ameriku pre mene i ja sam odlazio tamo turistički. Još kao petogodišnjak kroz filmove i serije sam sve naučio o Njujorku, bio sam opsednut. Sećam se da sam svojim drugarima tada govorio da ću jednog dana živeti tamo. Jednim odlaskom u Njujork, turistički, sreo sam se na kafi sa drugom iz Londona. U neobaveznom razgovoru rekao sam mu da bih voleo da ostanem ovde, ali da radim nešto što je vezano za moj posao.

- Tada mi je rekao da poznaje producentkinju sa En-Bi-Si-ja i da traže glumca sa akcentom, kako bi pokrili tu jugoistočnu Evropu. Ubrzo mi je producentkinja poslala tekst na mejl koji ja treba da pročitam, snimim i pošaljem joj. Kada sam to uradio u mejlu sam joj naglasio da mi samo javi odgovor što pre pošto se za četiri dana vraćam za Srbiju. Sutradan su me pozvali da dođem i potpišem ugovor sa njima na pet godina. U tom trenutku je bilo da li da prelomim ili ne. U Srbiji sam jako lepo živeo, završio Akademiju, krenuo da radim u pozorištu, imao svoje emisije... Razlog mog odlaska nije bio to da ovde nisam imao posla ili da se nisam snašao, tako da je taj ugovor ubrzao samo proces mog odlaska.

• Kako si se osećao kada si prvi put otišao kod njih na set? Kada si odigrao prvu ulogu? Da li je izgledalo moćno, veliko?

- To je potpuno drugi svet, potpuno drugačiji način na koji se radi. Tamo je vreme sve, sve je pod konac, kakav je plan snimanja tako se i ispoštuje do kraja, vrlo je sve precizno...

• Da li je ta preciznost glavna razlika između Srbije i Amerike?

- Da. Oni su mnogo precizni kada je posao u pitanju i ne gube vreme. Oni imaju puno para i sve produkcijski izgleda mnogo bolje, a sem toga nema puno razlike. Mi smo talentovana nacija, imamo puno dobrih reditelja, glumaca, scenarista... ali i imaju i oni, tako da nema puno razlike što se tiče kvaliteta, a što se tiče tehničkih stvari, e tu je velika razlika. Ali, nije mi u početku bilo lako. Iako je engleski jezik koji ja znam, bilo mi je teško kao glumcu. Gluma je nešto što se oseća, što ide iz duše, iz srca, mora da se oseti žar, strast... Zbog toga mi je na početku bilo teško da ga prihvatim. Sad čak i glumim Amerikanca, sad mi je lakše.

• Da možeš da vratiš vreme da li bi sve uradio isto?

- Da. Nikad se nisam pokajao što sam otišao. Stvarno živim u gradu koji obožavam, i imao sam tu sreću i da radim to što volim, a to je gluma, da zarađujem od toga. Zadovoljan sam, pronašao sam mir. Nikad se nisam pokajao.

• Koliko je teško boriti se i izboriti se na tom svetskom tržištu?

- To je jedan proces koji mora da se prođe. Nije kao da ti samo dođeš i svi tebe samo čekaju. Moraš biti strpljiv i uporan. Ne čeka te tamo sve divno i bajno. Svi prolaze ono kroz šta sam i ja prošao.

• Da li si se susretao sa negativnim komentarima, konkretno što si iz Srbije?

- Nikad mi se to nije dogodilo, nikad mi niko nije na taj način prebacio. Mislim da mi imamo pogrešnu sliku o američkom narodu. Povezujemo američki narod sa američkom politikom, koja je takva kakva jeste. Američki narod je totalno drugačiji, druželjiv i jako prijatan, a kad te zavole to je to. Nikad nisam imao problema zbog toga što sam Srbin, pravoslavac, a i mislim da to njih i ne zanima. Njih zanima da li si talentovan za određeni posao i da li možeš da napravih pare. Kod njih se sve jednostavno vrti oko para.

• Kako se gluma tretira u Americi, u odnosu na Srbiju? Na kom je nivou?

- Drugačiji je to tretman. Sad sam nešto snimao u Srbiji pa sam imao priliku da uporedim. Drugačiji je pristup i tamo se mnogo ceni moj posao. Sve je po zakonu i nema odskakanja od tog zakona i od toga što je napisano na papiru. Ugovor se poštuje, kod njih je papir zakon. Nikad mi se nije desilo da mi zakasni honorar. Zna se koliko je šta, koje su cifre, mnogo je lagodnije da se radi. Oni kad rade nisu u žurbi, imaju dosta vremena, ako je plan da se danas odrade dve scene, oni će te dve scene detaljno da rade, oni finasijski mogu da izvuku ceo projekat.

• Za sve ove godine koliko si tamo upoznao si i radio sa mnogim glumcima, da li je neko od njih konkretno uticao na tebe da budeš bolji, da naučiš nešto novo. Da li te je neko posavetovao ili si "krao" fore od njih?

- Imao sam tu privilegiju da upoznam mnoga imena, na primer Meril Strip.

• Kakva je?

- Fenomenalna, divna, normalna... U razgovoru je osetila da imam akcenat i pitala me je odakle sam. Kada sam rekao da sam iz Srbije pitala me je da li je sve u redu kod nas. Upoznao sam i razgovarao sam i sa Dženifer Lopez, ali o biznisu. Ona je poslovna žena, mašina. Ali, to radi super, profesionalno. S njom sam razgovarao o tome kako odraditi šta u koje vreme, kako napraviti dobar korak ili projekat. Razgovarao sam sa mnogim poznatim imenima na tu temu kako graditi karijeru, a da na kraju to bude uspešno i da si zadovoljan time. Od tih velikih imena koji su jako otvoreni po pitanju toga da dele sa tobom kroz šta su oni prošli i kako su postali tako veliki. Čuo sam lepih saveta i dragicenih.

• U tvojim radovima, filmovima i serijama, uglavnom glumiš opasne likove. Da li ti to smeta ili su te prosto svi tako navikli, tako te vide, tako žele da izgledaš ili bi se ti pokazao i kao neki romantičan tip? Šta tebi najviše leži?

- I kad sam u Srbiji bio ja sam igrao te neke pomerene likove, te negativnije karaktere. Interesantno je da mene agenti i kasting direktori vide u tim nekim likovima koji meni i te kako nisu bliski. U Americi sam igrao teroriste, ubice, siledžije, manijake... Neverovatno je koliko me svi vide u nekom tom smislu. Ali, oprobao sam se, naravno, u svim žanrovima. Fin i pozitivan lik koji sam radio, "Blossoms of Faith", dobio je nagradu 2016. godine u Virdžiniji za najboljeg glumca u Americi.

• U jednom intervjuu izjavio si da si dobar prijatelj sa Adrianom Limom. Kakva je kada se kamere isključe?

- Ona je stvarno lepa. Ona je meni, to sam joj i rekao, onako najlepša bez šminke i stvarno je kul. Ja nju poznajem pre nego što je ona upoznala Marka Jarića. Sećam se kad sam ih sreo na nekoj žurki, tada su i počeli da se zabavljaju, ona me je upoznal sa njim. Ja vidim nešto mi poznat čovek, u tom trenutku nisam mogao da ukapiram da je to on. "Pa, kao kako ne znaš ko je on, pa i on je iz Srbije". A, ja duduk. Pozdravio sam ga sa tri prsta, on mi uzvratio i mi se tu pozdravimo.

• Kako se oseća po pitanju Srbije nakon razvoda sa Markom Jarićem?

- Pa, nema ona nekih negativnih komentara, niti ona to vezuje sa našom zemljom.

• U seriji "Zaboravljeni umovi Srbije" glumiš kralja Aleksandra I Karađorđevića. Kako si se osećao povodom te uloge? Kako je biti kralj Aleksandar I?

- Osećao sam se moćno. Nosio sam kostim iz muzeja i imao sam i obezbeđenje koje je čuvalo sve to što je na meni, te pozlaćene stvari, mač... koje su zaista iz muzeja i koje su stvarno bile njegove. Kad su me pozvali da glumim kralja Aleksandra I ja sam im rekao: Ma da li ste vi ljudi normalni, kako ću ja to. Kad su mi uradili šminku, kosu, brkove... ja sam stvarno podsećao na njega. To je stvarno neverovatno.

• Imaš i svoju emisiju "30 minuta". Radio si sa mnogim poznatim glumcima sa naše scene. Otkud to da si se usmerio i u tom pravcu?

- Kad su mi ponudili da radim "30 minuta" ja sam već bio u Americi. Prilikom jedne posete Srbiji ponudili su mi da odradim jednu sezonu. Pristao sam, što da ne. Ljudima se to stvarno dopalo, imao sam dobre reakcije gledalaca. I evo, 11 godina to radim. Mnogo volim svoju emisiju. Kroz nju sam zaista upoznao i sklopio prijateljstva sa nekim velikim imenima i velikim ljudima, naučio mnogo lepih stvari. Mogu slobodno da kažem da sam ponosan na svoju emisiju.

• Koga bi voleo da ugostiš? Da li postoji neko ko nije bio u tvojoj emisiji, a ti bi to tako silno želeo?

- Ima. Voleo bih da napravim intervju sa Matijom Bećkovićem, Mikijem Manojlovićem. Neverovatno da Mikija zovem već šest, sedam godina. Zna ko sam, šta radim, zna i moj glas već, ali eto, nije nešto raspoložen da priča. Ali dobro, ja sam uporan. Mene gotovo niko nije odbio, a prošla su zaista velika imena. Kod mene u emisiji je bila i jedna velika i divna Milena Dravić. Pristala je na jedan poziv, ja reko' hajde da probam, ništa ne gubim.

Kompletan intervju možete pogledati u videima.

N. Košak (nikolija.kosak@telegraf.rs)