Evo šta je Oliver Dragojević rekao o Beogradu posle koncerta pred punim Domom sindikata
Te davne 1978. godine Oliver je imao po dva koncerta dnevno u Beogradu. Tražila se karta više, ali - uzalud.
Legendarni hrvatski muzičar Oliver Dragojević sinoć je na veličanstven način ispraćen iz Splita, u kome je proveo ceo svoj život. Pevač koga su voleli milioni i za kojim tuguje region, danas je u 19 časova sahranjen na rodnoj Korčuli, u Vela Luci.
Tokom ovih, za muzičku scenu i te kako tužnih dana jer je ostala bez jednog od najvećih izvođača, često se spekuliše o tome zašto Oliver nije došao u Beograd više od dve decenije, iako ga je srpska publika željno iščekivala iz godine u godinu.
Dok jedni pišu da je negde u dubini duše priželjkivao da još koji put zapeva beogradskoj publici i bio na ivici da zakaže koncert u Beogradu, ali da je strahovao za život svojih sinova Davora, Damira i Dina te se to nikada nije dogodilo, drugi su mišljenja da Oliver nije želeo da dođe u Srbiju zbog svojih principa. Ali, istina je da je Oliver punio beogradske dvorane 1978. godine i o Beogradu pričao sve najlepše.
Te 1978. godine je u Domu sindikata napravio neviđenu gužvu, a interesovanje je bilo toliko da je tri dana imao po dva koncerta, jedan poslepodne, drugi uveče. Tražila se i karta više, ali - uzalud.
Da je bilo još tri puta po dva koncerta - i to bi se rasprodalo za tren oka, rekli su na blagajni dvorane, a prenela je tadašnja "RTV revija". I nije im bio dovoljan jedan koncert, već su mnogi dolazili "na Olivera" i dva-tri puta.
Split ispratio Olivera na poslednje putovanje do Vela Luke:
Pisala je "RTV revija" da je ta godina bila Oliverova godina, iako je Zdravko Čolić bio u samom vrhu popularnosti. Najpre "Beogradsko proleće" i "Molitva za Magdalenu". Pa "Split" i tri puta Oliver na pobedničkom postolju: "Oprosti mi, pape", "Cvit Mediterana" i "Poeta".
Pored Beograda, Olivera su čekali i drugi gradovi, sa, danima unapred, rasprodatim salama i halama.
- Kad sam na pozornici u pravoj, svečanoj koncertnoj dvorani, sa klavirom pred sobom i pravom koncertnom atmosferom oko sebe, ne čudim se besprekornoj tišini u gledalištu. Međutim, začudim se kad to isto doživim i u sportskoj hali. Tu nema klavira, publika je drugačija, neko bi mogao i da vikne ili da nešto baci na scenu, tišina se postiže neuporedivo teže ili se ne postiže uopšte. Ja sam je, međutim, imao; onu pravu, divnu tišinu u kojoj smo publika i ja jedno - rekao je tada Oliver.
U intervjuu, te davne 1978, Oliver je posle koncerata u krcatom Domu sindikata pričao o Beogradu kao o svom gradu.
- Meni je ovaj grad uvek širom otvarao svoja vrata; u njemu se zaista osećam kao da sam doma. Kad kažem doma, tamo sam u poslednje vreme tako malo da sam sinove-blizance video samo kad su se rodili, a već im je skoro dva meseca. Ali, kako je posao - posao, oprostiće papi...
Oliver Dragojević preminuo je 29. jula u splitskoj bolnici u 71. godini života, posle godinu dana borbe sa karcinomom pluća. Ostavio je neutešnu suprugu Vesnu i sinove Davora, Damira i Dina, kao i milione fanova i poštovalaca njegovog rada i jedinstvenog glasa širom sveta. Ostavio je "trag u beskraju" i "cviće bez vode".
Ovako se juče Split oprostio od svog velikog Olivera:
(Telegraf.rs/Izvor: Yugopapir.com/RTV revija)