Ekskluzivna ispovest: Mili prvi put o danima kada je zbog rata sa porodicom završio na ulici, periodu bolesti, odnosu sa Cecom i kako bi popravio situaciju u kulturi i muzici (VIDEO)
Mili je otvoreno govorio o najtežem periodu u životu, o bolesti, svojoj deci, ali i o estradi, projektima na kojima radi, odnosu sa Cecom Ražnatović i kako popraviti situaciju u kulturi i muzici
Aleksandar Milić Mili na domaćoj sceni je nekoliko decenija, a za sve te godine uprkos popularnosti uspeo je da za sebe zadrži neke detalje iz života, te da se o njegovoj intimi i prošlosti malo zna, ili skoro ništa i ne zna.
Upravo zbog toga je intervju koji je ovaj kompozitor, muzički producent, aranžer i vlasnik diskografske kuće Miligram Music dao za Telegraf.rs poseban. Mili je u razgovoru poprvi put progovorio o periodu života kada je zbog rata sa porodicom ostao na ulici, bez kofera, spavao pored peći u domu njihove rodbine, te bolesti koja ga je zadesila 15 dana nakon što se njemu i njegovoj porodici život preokenuo.
Otvoreno je razgovarao o počecima sa Cecom Ražnatović, za čije je najveće hitove zaslužan, kao i o tome u kakvim su danas odnosima, zbog čega ne sarađuju i zbog čega neće sarađivati ni na njenom novom albumu.
Međutim, prvo smo se dotakli onoga što je novo i aktuelno, a to je hit "Od leta do leta", te spota koji je prvi rađen u njegovoj produkcijskoj kući.
- To je prvi spot koji je rađen u Miligram Music produkciji, zbog gabarita spota, nije bilo produkcije koja je mogla to da iznese. Smislio sam novi način izdavanja, nazvao sam ga "Hit Trip", tako da će se od aprila do Nove godine pojaviti periodično, svakih mesec dana, nova pesma, tako da će ljudi imati priliku da se sažive sa tim što je izašlo, i odmah stiže nova. Tako da, devet meseci ćemo da izdajemo taj album, što se meni učinilo kao fantastična ideja. I ranije sam radio dosta marketinški novih stvari, kao što je izdavanje cd-ova na kioscima. Ja sam prvi to uradio sa Cecinim albumom "Gore od ljubavi" i to je savršeno upalilo. Sada sam smislio taj "Hit Trip" i to je fantastično zato što će 9 meseci ljudi imati priliku da uživaju u tome, a s druge strane sam sebi napravio nenormalan posao, radi toga što taman završim sve oko jedne pesme, i marketing i odmah krećemo u sledeću. Do Nove godine ima da radim non-stop! (smeh) Preko leta ćemo imati pauzu, neću izdavati jul i avgust, a od septembra će sve opet da krene.
- Da li će u novom projektu biti još dueta, ili se ovde zaustavljaš?
- Miligram je naziv za moju muziku koju su pevali i Ceca i Brena... Prvi projekat sam napravio tako da ima 10 različitih izvođača, a da se svi nekako upakuju u tu moju muziku i to je bio neverovatan uspeh. Kad se sklope energije, kad vidim da imam pesmu u koju bih mogao da stavim nekoga i da je ta energija kompatibilna, to su pesme koje ostaju za sva vremena. Neću da se libim, i ovde će biti dueta, možda ću i celu pesmu dati nekome, ali sve će to biti u sklopu Miligrama. Da bude što raznovrsnije i što bolje!
- Zašto naziv "Miligram"?
- Kraj dvadesetog veka, odnosno devedesete godine, i početak dvehiljadite, tada je bila jedna od najvećih evropskih izdavačkih kuća "Poligram". I onda, pošto ja nisam veliki kao "Poligram", ja sam mali, "Miligram". (smeh)
- Koga ceniš od mlađih, novijih izvođača? Jala Brat i Buba Corelli, Rasta... Oni su sada hit među omladinom.
- Meni se ceo taj talas koji je nastao pod uticajem strane muzike jako sviđa. Sviđa mi se šta rade i Buba i Jala i Rasta, a najviše mi se sviđa šta radi Coby. Coby je po tom osnovu i došao u Miligram, i on je za taj elektronski deo matrice zadužen. Meni te saradnje sa muzičarima jako prijaju. Ja volim da radim sa različitim tekstopiscima, sa različitm programerima, muzičarima... Kroz Miligram je do sada prošlo preko 45 muzičara, producenata, aranžera, tekstopisaca... Ja im pomognem šta mogu i posle nastavljaju sami. Svi ovi što sad rade, većina je krenula iz Miligrama.
- A šta ti se ne dopada?
- Imam neko svoje mišljenje o tome, i ne smo o muzici. Muzika je sa neke strane vezana i za moral, kakav si ti kao ličnost... Ono što se meni ne sviđa jeste kad u muziku ulazi nešto što je negativno. Na primer, negativna selekcija pevača ili kompozitora koji na osnovu neke sposobnosti da se dodvoravaju ljudima dobijaju prostor koji nije zaslužen.
- Imaš li neki primer?
- Ne bih se bavio primerima, ali ono kako ja smatram da se sve to generisalo. "Ja imam talenat", "X Factor", to su pravi rijaliti šouovi gde izvođači pokazuju kakvi stvarno jesu i žiri pokazuje kakav stvarno jeste. I publika, na to kakvi oni stvarno jesu, na to publika reaguje. To je po meni rijaliti. A ono što se dešava kod nas... Nemam ništa protiv rijalitija, ali to je kao sa hranom - nije problem šta jedeš, problem je količina. Kod nas se desilo da na tri nacionalne televizije imaš po 18 sati dnevno rijalitije, gde je mladim generacijama zadano kako treba da se zabavljaju. A tamo su ljudi dovedeni po neko čudnoj selekciji, šta bi se u stvari ljudima svidelo da gledaju. Uglavnom, slabosti. Ljudi prepuni slabosti, neobrazovanja, nemorala... Previše je toga bilo, od ujutru do uveče, i nama su se desile generacije koje su se poistovetile sa tim. Ukus, moral, želja za znanjem i napredovanjem, sve je mnogo umanjeno. Sigurno je koren u tom vaspitanju. Na primer, 20. vek te je vaspitavao tako da ti imaš svoje principe i da kroz prizmu svojih principa ti ostvaruješ svoj interes. Kako je došao 21. vek glavno je ono što se okrenulo - da prvo ostvaruješ svoj interes, a onda koristiš svoje principe, ako se uklope. To je usko vezano i kompatibilno sa moralom. Iz morala nastaje pravda, a iz pravde nastaje zakon.
- Koliko je moralnih na estradi?
- Ne znam da li sam ja prvi moralan! (smeh) Pa, ne bih sebe svrstavao u neki primer ničega. Pokušavam da budem korektan, svugde. Od medija, muzike, saradnika... Ne znam da li uspevam u tome, ali mislim da je važno obratiti pažnju na čemu ceo sistem društva počiva, a to je moral. O tome moraju da vode računa pametniji od mene.
- Uspeo sam da se ne pojavim! (smeh) Mislim da sve potiče iz načina života. Ja volim tu muziku i u njoj provodim najviše vremena, volim da nikome ne nanesem štetu i loše raspoloženje. Nije u pitanju da li će neko napraviti nešto loše u određenom momentu - da bude agresivan, da nekog povredi, prevari... Nije u pitanju to, nego koliko tebe tvoj način života dovodi u takve situacije. Ako tebe tvoj način života konstantno dovodi pred ta iskušenja i pred te situacije, ti ćeš sigurno da ih napraviš. Ja, srećom, nemam te afinitete pa me nije zakačilo, a možda nekog medijski to "pokupi", pa se to vidi, a kod drugih se ne vidi.
- Kako ti misliš da bi se mogla popraviti situacija u kulturi i muzici?
- Mislim da treba pokrenuti inicijativu pri Ministarstvu finansija da se sponzorstva i donacije upućene za kulturu, muziku ili sport tretiraju kao poreska olakšica. Takva praksa je uspostavljana u Americi, Nemačkoj i mnogim drugim zemljama Evrope i sveta, i daje fantastične rezultate.Time bismo ostvarili višestruku korist, a ne samo poboljšali situaciju u kulturi i sportu. Omogućili bi uspešnim kompanijama da podržavaju projekte koji su komercijalni iz marketinških razloga, a i one koji nisu toliko, a spadaju u sferu umetnosti i kulturnog napretka. Čak i sport bi tada kod nas doživeo jednu značajnu ekspanziju. jer mnogi sportovi se ne mogu sami izdržavati iz budžeta, a značajni su za razvoj naše omladine. Time bi se vršila i jedna pozitivna tržišna selekcija. jer nijedna kompanija ne želi da se veže za projekte koji nemaju stvarnu vrednost ili koja bi mogla da naruši imidž nekog privrednog subjekta. Kad sam spomenuo višestruku korist mislio sam i na zaposlenost koja bi sigurno rasla sa povećanom potražnjom projekata u domenu marketinga i produkcije a samim tim bi se polako udaljavali od sive zone i načina poslovanja koji šteti državnom budžetu. Po mojoj proceni, ova inicijativa, ukoliko je pod kontrolom, bi možda umanjila budžet za manje od 0,3%, a ostvarila bi mnogo veći prihod za isti taj budžet kroz podizanje sektora kulture, muzike i sporta, čija svaka komercijalizacija podložna finansisjkim obavezama.
- Da li se u tvoj kući gleda rijaliti i, ako ne, štta se sluša i gleda?
- Ne, niko. Ni Nina, ni ja, ni deca. Deca neće. Mogu da gledaju šta hoće, ali oni uopšte nemaju kontakt ni sa čim od toga.
- Da li znaju uopšte šta je to? Jesi li pričao nekada sa njima na tu temu?
- Ne. Da su videli i da su me pitali, verovatno bih pričao, ali to je van njihove sfere. Oni se bave muzikom, sportom, školom, putuju... Sada smo bili na koncertu "Guns N'Roses", prvi put su došli u Evropu. Prošle godine je hteo da se upozna sa Angus Jangom iz "AC DC", pa smo išli u Beč, upoznao se... Oni imaju svoj dijapazon interesovanja, ali definitivno su promašili sve ovo. Ja, ako bih vaspitavao soju decu da budu skromna, ne znam da li sam im učinio uslugu, ili sam ih oštetio sa tim. Ja sam sebi postavljao neka pitanja i ono što moram da i prenesem jeste mnogo ljubavi, da im omogućim da se bave stvarima koje njih interesuju, a o svetu i okruženju moraju sami da donose odluke i od malih nogu uvek potenciramo da je svaka odluka njihova. I ako je pogrešna - to je njihova odluka. Od malih nogu gledamo da postanu što samostalniji i da budu svoji, da poštuju sebe, svoj uloženi rad i rezultate. A, da im govorim "ovo je dobro, ovo nije"... Nisam siguran ni u svoje odluke, a kamoli da ih donosim za njih.
- Znaju li ko su Jeca, Ceca, Brena, Vesna Zmijanac, Zdravko Čolić?
- Cecu znaju - "to je nešto što je tata radio", a ovo ostalo, mislim da ne znaju. Nikada u životu nisam čuo nijedno to ime, iz njihovih usta.
- Mnogi će se iznenaditi kada ovo čuju. Ti si toliko na estradi i toliko dugo si deo nje.
- Oni imaju 10 i 12 godina, ne znam kako će to da izgleda kasnije. U stvari, mislim da sve to počinje sa alholom! (smeh) Tako da, sad ne znaju, ali kad krene alkohol verovatno će znati. (smeh) Ne mogu pričati unapred, jer stvari se menjaju takvom brzinom. Ovaj talas što se desio, degradacije muzike kao umetnosti kod nas, pogotovo te neke komercijalne, ja mislim da je to prolaznog karaktera. Mi ljudi koji se bavimo time i ljudi iz medija moramo stati iza toga, da radimo svi što bolje i bolje, i onda se ta situacija menja. Ne smemo stvari pustiti da se same od sebe dešavaju. Jedna od mojih teorija zašto se desila ekspanzija te neke muzike koja je više periferna ili ruralna... Upravo taj neki intelektualni Beograd, ljudi koji imaju nadgradnju, mi imamo jedan način rešavanja problema koji se meni strašno ne sviđa. Na primer, ako se pojavi neki kulturološki problem u zemlji, ili bilo koje druge prirode, a da ti ne osećaš da je to na tvom nivou, taj neki milje reaguje ignorisanjem. Oni rešavaju taj problem tako što ga ignorišu. Ako se desi neki problem ljudi sa nadgradnjom treba da sudeluju, a ne da ignorišu. Vi dolazite u poziciju da, kao da posečete mali prst i ostavite ga da krvari.
- Koja je poslednja poruka tog tipa koju si pročitao i zasmetala ti je? Pretpostavljam da misliš na izjave baš tih ljudi čija muzika ti se ne dopada.
- Ja smatram da muzika, bez obzira o čemu priča, može da priča o gangsta repu, ali ona mora da bude smislena. Mora to da ima neki svoj bekgraund. Zašto se pravi reperi razlikuju od lažnih repera? Upravo po tome - da li ovaj to živi i da li to oseća. Upravo je tako i kod mojih pesama, koje su i velike ljubavi, velike tuge, čak i veliko veselje, pa kombinacija toga... U tom momentu, jednostavno, doza iskrenosti čini da li delo deluje na nekoga ili ne. Ono što je bledo, što ne šalje nikakvu dobru poruku, što nema nikakav bekgraund zašto je to napravljeno, to je prazno. E, onog momenta kad se ljudi kače na ono što je prazno i rukovode se time, sebi čine veliku, magareću uslugu, jer sa nizom tim stvari sve to što vi volite počinje da gubi smisao.
- Kada si spomenuo radost i tugu, koja je tvoja najveća sreća, a šta najveća tuga u životu?
- U svakom slučaju najveća radost su deca. Mislim da nikad u životu nisam bio neobjektivniji. (smeh) Svaki njihov uspeh ne može da se poredi ni sa čim što sam ja uradio u životu. A najveća tuga... Pa, znaš šta, ja nisam taj tip čoveka. Kad god se desi nešto loše, čak i u najtežim nekim momentima u životu, a ja uopšte nisam imao lagan život. Mnogo sam se napatio, ali sam se stalno držao muzike, svojih sposobnosti i komunikacije i uspeo sam da napravim sve što sam u životu sanjao. I još uvek sanjam i još uvek pravim! Ali, dobar momenat u mom karakteru je da, kad god se pojavi nešto loše - nesreća ili bolest, kao što se meni pojavilo, nemaština kad sam ostao na ulici, moj mozak se odmah prešalta na rešenje. I, koliko god je situacija teška, ja sam sve vreme proveo razmišljajući kako da stvorim rešenje.
- O tvom životu pre javnog posla ne postoji nijedan podatak, osim toga da si rođen u Osijeku. Imali ste, kao porodica, težak život.
- Ja sam imao fantastičan život, dok se nije desio rat. Moj otac je jedan od najpoznatijih neuropsihijatara Balkana, radio na pet radnih mesta, predavao po celom svetu, mama je stomatolog, brat neurohirurg, i mi smo živeli jedan više nego opušten život, sa akademskim bekgraundom, putovali po celom svetu... I onda kada se desilo ovo sa ratom, nekako sticajem okolnosti se desilo da smo se mi zatekli samo... Moji su došli iz Beograda u Osijek, jer su bili mladi bračni par. Mislim da je '92 tata došao da poseti brata u Beograd, na dva dana samo, i tada su mu javili da je bolje da se više ne vraća jer ne mogu da mu garantuju sigurnost. On, kao poznata ličnost, odnosno naučnik i lekar, ostali smo na ulici, bez ičega, u Beogradu... Imali smo rodbinu, koja nije bila u mogućnosti da nam pomogne mnogo, ali pomagali su koliko su mogli. To je ogromna trauma. Ja sam došao bez kofera, bez ičega... Tada sam rekao: "Od ovoga ne postoji ništa gore. Kako sada odavde krenuti?" I taman sam krenuo sa tom svojom filozofijom, "sad ću ja da nađem rešenje, ajde prvo da čujem muziku, kakva je ovde". Odmah sam se baciou akciju. Ali, već za 15 dana su mi našli tešku bolest. Od te nule sam otišao još 1.000 stepenica dole, i jedva sam se iščupao. Ali, za godinu dana terapija i svega ja sam uspeo da završim i godinu na fakultetu, otišao sam u Prag da studiram biznis administraciju, gde sam se sam izdržavao. Prodam pesmu, nešto petljam... Ali, uspeo sam da završim studije i kada sam se vratio u Beograd već za godinu i po dana sam preuzeo Cecu kao projekat koji sam ja video da može.
- Kako si osećao tada, kada si sve izgubio?
- Tebi u takvim situacijama ostaju dve stvari - ono što si poneo iz kuće, neki tvoj način rešavanja problema, a s druge strane ostaje ti porodica koja, ako je čvrsta i emotivno jaka, to je neverovatan vetar u leđa, da ti prebrodiš te neke teške trenutke u svom životu. Moj otac, čak i u tim situacijama kad se nama to desilo, on je sve vreme ostao pozitivan, odmah je krenuo da traži posao, našao je posao i već za par meseci ga je vlada Zimbabvea pozvala da odu za Afriku on i mama, kao lekari, i tamo su ostali 10 godina. Tako da, sve vreme sam imao taj pozitivni drajv, bez obzira na sve. Nismo bili okrenuti ka tom materijalnom, jer mnogo ljudi je prošlo mnogo gore od toga. Mi smo bili zahvalni, a to materijalno - to ćemo stvoriti, i stvorili smo.
O početku saradnje sa Cecom, prekidu iste, zbog čega neće sarađivati ni na njenom novom albumu, šta čeka Miligram u narednom periodu pogledajte u drugom delu intervjua, u našem videu ispod, dok prvi deo intervjua pogledajte na vrhu teksta.
(Ivana Cicović)