Miki Di, bubnjar čuvenog benda "Scorpions", za Telegraf: O Srbiji, Jugoslaviji, počecima u bendu i nedosanjanim snovima

Miki Di, bubnjar čuvenog rok sastava "Scorpions", uoči večerašnjeg koncerta u beogradskoj Štark areni govorio je za Telegraf

Slavni "Scorpionsi" u subotu, 9. juna, privatnim avionom došli su u srpsku prestonicu, nakon čega su sa srpskim medijima svi članovi podelili radost i uzbuđenje zbog velikog koncerta u beogradskoj Areni 10. juna.

Kako je rekao legendarni vokal Klaus Majne, sa čime su se složili i ostali članovi "Scorpionsa", žao im je što Beograd nisu posetili ranije, ali se nadaju da ovo neće biti njihov poslednji spektakl ovde.

Preporučujemo

Iako nisu davali pojedinačne intervju, Mihail Kirjagos Delaoglu, poznatiji kao Miki Di, bubnjar čuvenog sastava "Scorpions", nakon konferencije govorio je za Telegraf.rs, za koji je podelio i emociju iz perioda kada se u njegovom životu dogodio veliki preokret, kada je u decembru 2015. preminuo slavni Lemi Kilmister, njegov kolega i prijatelj iz benda "Motorhed" u kojem je proveo više od dve decenije.

Čuveni "Scorpionsi" se uoči koncerta družili sa medijima, najavili spektakl, a na kraju imali šokantnu poruku za srpske fanove! (VIDEO) (FOTO)

Međutim, zanimljiv podatak o Mikiju jeste to što mu je ujak rođen u Srbiji, što je zajedno sa činjenicom da je u Švedskoj, u kojoj je rođen, imao kontakt sa ljudima sa Balkana, uticalo na to da o Srbiji zna i nešto više.

• Davno ste bili u Beogradu. Zbog čega vas tako dugo nije bilo?

- Svirao sam ovde sa "Motorhedom" i bili smo u ovoj regiji, svirali smo u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji... Ali, ne često. Kao što je Klaus rekao, potrebno je dvoje, možda i troje za tango. Bend želi da ide u neke delove sveta, ali nema ponuda. Ako mi kažemo: "Hej, radimo evropsku turneju i potreban nam je ovaj iznos da bismo mogli da dođemo", i ukoliko promoter to ne prihvati, nemoguće je. Imali smo, mislim na "Motorhed", isti problem sa Francuskom. Fanovi iz Francuske su nas pitali zbog čega ne dođemo kod njih... Mnogi ljudi su bili besni na nas. Mi kažemo: "Pa mi bismo voleli da uradimo deset šoua svake godine!". Voleli bismo da uključimo Francusku, kao što smo Nemačku, Skandinaviju, Italiju, Grčku... Ali jednostavno je nemoguće.

• Kada se setite početaka, '80-ih godina, kako je to izgledalo?

- Bio sam mnogo mlad... Počeo sam da sviram kada sam imao četiri, pet godina. Moj prvi lajv šou bio je kada sam imao sedam godina. Nisam baš mnogo znao, ali bio je dobar šou. (smeh) Ceo život sam u muzici. Imam dva rođaka i ujaka koji su svirali u velikim bendovima u Švedskoj, od dens muzike, džeza i bluza. To je moj hobi, ceo moj život.

• Kada uporedite King Diamond, Motorhed, Scorpionse, Dokken... Koja je najveća razlika među njima?

- Velika, između sva četiri benda. Ali, ono što mogu da kažem jeste da je svaki bend došao u pravom trenutku za mene. Ako zamenim mesto bilo kog benda, vreme kada se dogodio, to bi bilo pogrešno. "King Diamond" je bila skupina mladih momaka koji su kreirali sjajnu muziku, a počeli smo u muziškoj eri koju nismo poznavali, šta tačno znači. Ali, umorio sam se, i nakon toga sam želeo da sviram sve. Svirao sam mnogo džeza... Kada se pojavio "Dokken" bilo je savršeno! Jednostavno, direktno u glavu... Zapadna obala, rokenrol bend... Posle nekoliko godina bio sam prilično umoran od toga i posle toga me je Lemi pozvao i proveli smo 25 godina stvarajući sjajne albume, šoue...

• Veliki preokret dogodio se nakon Lemijeve smrti. Kako ste se tada osećali?

- Nažalost, kada je Lemi preminuo... Bio sam kod kuće samo mesec dana, kada me je Matijas pozvao. Rekao je: "Vidi, Miki, znamo da je Lemi preminuo. Da li bi želeo da dođeš i da nam se pridružiš na evropskoj turneji? Imamo problem sa Džejmsom, treba mu malo vremena za sebe..." I rekao sam: "Da, naravno". Jedino što sam tada pomislio jeste: "Pokazaću ovim momcima bez čega neće moći!".

• Kako su izgledali prvi dani u "Scorpionsima"?

- Bio je to naporan rad. Nismo čak imali vremena ni mnogo da vežbamo. Probali smo jedan dan i već sam bio pred hiljadama ljudi. Oni sviraju 53 godine... Ali, uradili smo nekoliko koncerata i sve je delovalo tako prirodno, normalno... Momentalno! Mislim, možeš biti najbolji bubnjar na svetu, možeš svirati sa tehnicki najboljim bendom na svetu, ali ako hemije nema možeš zaboraviti na to. Ovde smo imali mnogo zabave odmah u startu, i imao sam osećaj da ja dajem nešto "Scorpionsima". Ne samo da sedim i udaram bubnjeve, nego da dajem nešto njima, i da oni daju nešto meni. Osećao sam se mnogo dobro... Oni su mogli da osete: "Hej, dajemo Mikiju nešto što nikada pre nije imao!".

Bend "Scorpions" na druženju sa medijima u Beogradu:

• Da li imate nedosanjan san, da li ste razmišljali kako bi bilo svirati sa "Stonsima"?

- Kao muzičar imaš snove, ljude koje želiš da upoznaš, sve rok zvezde... Kada si u poslu uvek je sjajno upoznati te velike ljude, sjajne bendove, ali nekada upoznaš ljude i poželiš da ih nisi upoznao. Ali, 99 osto njih su sjajni. Međutim, ne razmišljam sada mnogo o tome.

• Da li ste čuli za neki srpski rok bend?

- Ne, ne znam. Kada sam bio ovde sa "Motorhedom" upoznao sam nekoliko bendova, ali ne sećam se imena. Zato ću izaći u grad i videti šta se dešava! (smeh)

• Vaš ujak je iz Srbije. Šta znate o ovom podneblju?

- Jugoslavija... Pa, znam sve o tome. Ne baš sve detalje, ali, živim u Švedskoj i imamo mnogo eks Jugoslovena tamo. Moj otac je iz Grčke, iz Atine, a u Švedsku se preslio krajem '50-ih. Mnogo Jugoslovena, Grka, Italijana, nesto Španaca došli su u Švedsku. Mnogo Balkanaca došlo je tamo, imam prijatelje odatle. Išao sam u školu sa mnogo devojaka i momaka čiji su roditelji došli iz tih regija.

• Kao neko ko donekle poznaje srpsku istoriju i dešavanja na ovim prostorima, koju poruku biste uputili ljudima ovde?

- Držite se mira i ljubavi. Bilo je mnogo problema ovde... Nije ovo najlakša regija u svetu. Razumem probleme koje je nekadašnja Jugoslavija imala, ali čini mi se da ide ka boljem sada. I drago mi je, ljudi ovde su sada srećniji nego što su bili sredinom devedesetih kada sam ja bio ovde. Bilo je prilično mizerno... Ali, ako se možeš držati mira i ljubavi, a svi bi trebalo da čine tako, to je pravi put. To je "Wind of Change". (smeh)

(Ivana Cicović)