DRUGI SU MI KUPOVALI KAŠIKE... Bolna ispovest Andrije Miloševića o najtežim trenucima u životu
U "najsmrdljivijoj sobi" studentskog doma proveo je najlepše dane svoje mladosti
Andrija Milošević važi za pozitivnog i uvek nasmejanog čoveka, koji je uvek dobro raspoložen. Tu svoju pozitivnu energiju prenosi i na publiku koja ga obožava i uvek sa nestrpljenjem očekuje nešto novo od njega. Međutim nije uvek sve išlo tako lako, suočio se sa ozbiljnim problemima u detinjstvu i ispričao svoju životnu priču koja nije bila ni malo laka.
- Jedan od najtežih trenutaka bila mi je mamina dijaliza i posle transplantacija bubrega, a i očeva smrt je bila jako težak period za mene.To je bilo drugačije vreme, devedesetih nisam imao neku alternativu, tada si morao da ideš samo napred. To je dobar način zato što preko veze ili bilo koga nisam ništa radio u životu, pa čak ni pravio svoje ime - kaže Andrija.
Milošević se nikada nije stideo nijednog poštenog posla, koji je morao da radi da bi preživeo.
- Nije me bilo sramota ni novine da prodajem. Znao sam da je taj novac koji sam zaradio mnogo pošteniji nego da sam ga stekao na drugi način. Trudim se da pomognem mladim glumcima. Nemam tu vrstu sujete, volim mlade i talentovane ljude. Lično sam to doživljavao od nekih divnih ljudi u mom životu koji su mi takođe pomogli - Milan Karadžić, Jagoš Marković, Boro Stjepanović, Svetozar Cvetković, koji me je pozvao da dođem u Atelje. Tada sam dobio ospice od sreće kada me je pozvao da radim predstavu. Divni ljudi su mi iznajmili stan u Maršala Birjuzova i kupili su mi kašike, tanjire, sve ono što treba za domaćinstvo tada jer nisam mogao sebi da priuštim - bez trunke sramote rekao je glumac.
- Beskrajno sam im zahvalan i dan-danas. Bio sam izrazito gladan i to mi je mnogo pomoglo u životu. Zahvaljujući tim situacijama danas mnogo znam bolje da cenim određene stvari. Hrana usporava mozak - sa dobro prepoznatljivim osmehom zaključio je Andrija.
(Telegraf.rs/Izvor: Blic)