Radijske uspomene sa Novicom Zdravkovićem: Uživanje u senci velikog brata

"Navik'o sam ja na noćni život, danju spavam a ludujem noću, od mene je i bog dig'o ruke, baš me briga živim kako hoću. Svi se čude što ovako živim, što već jednom život ne promenim, a meni je baš ovako lepo, ja jedino noćni život cenim. Pitaju me dokle ću ovako, zar mi nije dosadilo sve, a meni je baš ovako lepo, mladost daje, starost ruši sve. Svi se čude što ovako živim, što jedanput život ne promenim, a meni je baš ovako lepo, baš me briga, neću da se ženim." (Novica Zdravković)

Preporučujemo

Pesma "Navik'o sam ja na noćni život" je totalno drukčija od drugih: svaka strofa počinje i završava refrenom. Ova pesma je promenila višedecenijski šablon narodne pesme: (strofa + refren) × 3. Novica Zdravković je ovom pesmom konstruisao novu muzučku strukturu: (refren + strofa + refren) × 3. Ovo je mogao da napiše samo neko ko je totalno drukčiji od drugih: Tomin brat, Novica Nole Zdravković (1947 - 2021).

- "Navik'o sam ja na noćni život" je svakako moja autobiografska pesma. Komponovao sam je još 1977. godine, a objavio tek deset godina kasnije na mom LP-iju. Kad se Toma vratio iz Amerike, i on je rado pevao tu pesmu tako da publika nije ni znala da je to moja pesma i da sam je ja snimio. Iskreno, tek kad je Toma otišao, publika je prihvatila i mene. Ja sam pevao a publika je plakala, gledajući u meni Tomu - pričao je Novica Zdravković u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Za razliku od Tome ja sam rođen baš u Pečenjevcu, selu između Niša i Leskovca. Obično se hvale, znaš ono "ja sam baš iz Beograda". Eto, ja sam baš iz Pečenjevca, a Toma je rođen u Aleksincu gde je naš otac radio pre rata.

Toma se rano otisnuo u svet, a Novica je ostao na selu sa braćom i sestrom. Dva pevača je bilo mnogo za jednu radničko-seljačku kuću.

- Nekako i fizički nisam bio predodređen za seljaka pa sam sa drugarima razmišljao da krenem za Nemačku. Na putu za Nemačku svratio sam kod brata u Beograd, svratio i zauvek ostao. Toma me odveo u tek otvorenu kafanu "Tržnica" na Banovom Brdu, upoznao sa gazdom i rekao: "Evo, ostavljam ti Novicu."

- Bio sam u čudu: nisam ni intonativno ni ritmički dobro stajao, niti sam imao neki repertoar. Nekako sam izdržao par meseci u tom restoranu, a onda sam upoznao Sinišu Matejića, bogomdanog harmonikaša i najboljeg Krnjevčevog učenika, sa kojim sam "okadio" dosta kafana.

Otvarao je Novica i zatvarao desetine beogradskih kafana, dobio samopouzdanje i shvatio da na ovom belom svetu ima mesta i za Tomu i za njega.

- Na moju i Tominu sreću upoznali smo Dragana Tokovića, oca ovdašnjih kantautora, koji nam je prvi pokazao kako da pevamo ono što sami komponujemo i napišemo. Kasnije smo upoznali i zavoleli Kemala Montena i Zorana Kalezića, postali nerazdvojni. Kemo je govorio da je Tomin i moj treći brat.

I pre nego što je počeo da snima svoje ploče, Nole je pisao i komponovao za Tomu. Bilo je tu i pesama koje su postale antologijske: "Ispod palme na obali mora", "Plakala je, molila me", "Umoran sam od života".

- Mnogi nisu verovali da su to moje pesme. Jednostavno, veliki kantautori su često potpisivali svoje žene, decu, braću, sestre, ljubavnice, prijatelje. Kod mene je bilo suprotno - ja sam potpisivao Tomu i na nekim mojim pesmama.

- Kad je Toma otišao za Ameriku, ja sam sredinom 70-ih snimio moju prvu singlicu sa pesmama "Ne pevajte pesmu njenu" i "Seti me se".

I kad sam počeo da snimam, ostao sam kafanski pevač, i to onaj beogradski. Imao sam svoju publiku, ploče i mediji me nisu zanimali. I kada je postao aktuelan sa nekoliko ubitačnih hitova ("Splavovi", "Ambis mog života", "Navik'o sam ja na noćni život"), Nole Zdravković je izbegavao medije i estradu. Uživao je u senci velikog brata, znajući koliko liči na Tomu.

- Ti znaš da ne mogu bez cigare ni pet minuta, a u studiju se ne puši - pravdao je Nole svoje izbegavanje gostovanja na radiju i televiziji.

(Telegraf.rs)