Naljepša himna patrijarhalne ljubavi ili kako je pesma od 40 stihova postala mega hit

"Po gradini mesečina k'o dan,

procvetao plavi jorgovan,

Preporučujemo

ljuljaju se jablanove grane,

mesec zori ne da da svane.

Tu se golub s golubicom

grli, ljubi i miluje

na granama jablanovim pesme bruje,

ona peva a on guče,

pa joj kaže belo luče,

ona njemu ptiću golubiću.

Golubice tvojeg ti poljuba

da li imaš još kog goluba

il' me samo sa pesmom zavodiš

a u drugom gnezdu noću bdiš.

Ne varaj me, budi moja,

ne stvaraj mi srcu tugu,

tebe volim golubice, neću drugu,

okani se, gnezda savi',

druga jata zaboravi,

jata cela, golubice bela.

Moj golube beli i veseli

sad te srce najviše želi,

ja sam samo tvoja uvek bila,

oko tvoga gnezda se svila.

U šumici, na grančici,

ispod grana jablanovih,

to su naša gnezda mila, naši snovi,

nemoj mi se zato kriti

ni srditi moj golube,

ri-ti-ri-ti ja ću tvoja biti.

Zora svanu, sunce baci zrake,

pa obasja male sokake,

u gradini plave jorgovane,

golube i jablana grane.

Tu se golub s golubicom

grli, ljubi i miluje,

na granama jablanovim pesme bruje,

grlice se zagrlile,

golubi se poljubili,

a slavuji pesme razavili."

(Rade Bogićević)

Pesma "Po gradini mesečina k'o dan" početkom 60-ih izazvala je pravu revoluciju u pisanju, komponovamju, pevanju i poimanju narodne pesme. Pokazalo se da pesma od četrdeset stihova, bez pamtljivog refrena, koja traje više od pet minuta, koja se nađe na singlici bez slike pevača na omotu i bez ikakve reklame, može da postigne zlatan tiraž i da postane popularna preko noći.

- Najlakše je reći da je ova pesma preko noći postala popularna kao i Duet Bosa Ovuka i Rade Bogićević. U stvari, ta popularnost ima svoju dugu uvertiru i pozadinu. Rade Bogićević je moj školski drug i komšija iz Ježevice. Po završetku gimanazije ja sam otišao u svirače, postao poznat harmonikaš u zapadnomoravskoj dolini, a Rade je otišao u Beograd na muzičku školu - priča doajen i unikat narodne muzike Veljo Popović.

- Posle nekoliko godina, na jednoj svirci, zamoli me kolega da ustupim harmoniku jednom monku sa "tarzan" frizurom koji uči muziku u Beogradu. Odsvirao nam je par romansi i šlagera, a onda je prešao ne neke narodnjake za koje nam je rekao da ih je sam napisao i komponovao. Bili smo u šoku, saznali smo da je Rade došao u Čačak da bude nastavnik muzike, ali su sva mesta bila popunjena. Bila je to prava prilika da se Rade pokaže i na našim narodnim veseljima.

Duet Bosa Ovuka i Rade Bogićević priključuje se "Raspevanoj Šumadiji" Obrena Pjevovića. Radetova muzička pismenost značajno je podigla nivo muziciranja čačanskih muzikanata.

- 1960. godine održavala se tradicionalna manifestacija "Smederevska jesen". Na smotru narodnog stvaralaštva pozvana je i Obrenova "Raspevana Šumadija". Da bi se što bolje predstavili u konkurenciji jakih ansambala iz Smedereva i Požarevca, pozvali su i Radeta Bogićevića da svira harmoniku - seća se Veljo Popović.

- Dok su čekali svoj red za nastup, Rade je uzeo harmoniku i pevušio pesmu "Po gradini mesečina k'o dan" u duetu sa svojom suprugom Bosom. Pesmu je čuo poznati frulaš Pavle Stanojević, inače producent zagrebačkog Jugotona. Kad je pesmu čuo i Vladimir Ilić "Lenjin" iz Radio Niša (jedine lokalne radio stanice u Srbiji tog doba), usledio je poziv za snimanje. Rade je obezbedio ansambl - harmonikaše Dragoljuba Đorđevića Bugarina iz Bresnice i Dragana Tomovića Nogara iz Čačka, frulaša Pavla Stanojevića, gitaristu Mlađa Uroševića - i u studiju Radio Niša snimio pesmu "Po gradini mesečina k'o dan".

Pesma je snimljena samo na traci, bez četvrte strofe, da ne bi bila predugačka, i puštena u emisiji pozdrava, želja i čestitki slušalaca.

- Teško je objasniti fenomen te pesme. Tada sam bio klinac od petnaest godina koji je sve pa i muziku hvatao u letu. Znao sam da uključim Radio Niš ujutru, čim krene program, i da se ne odvajam od radija sve dok traju želje (a dok traju želje trajao je i program - napomena autora). Bivalo je dana kada je na radiju emitovana samo jedna pesma ("Po gradini mesečina k'o dan"), jer su slušaoci u željama tražili samo nju! - prisećao se svojih idola legendarni Novica Negovanović.

1961. godine pojavila se ploča sa pesmom "Po gradini mesečina k'o dan" u izdanju zagrebačkog Jugotona, jedna od prvih zlatnih singlica u istoriji jugoslovenske diskografije. Kada je pesma tokom 60-ih dostigla neviđenu popularnost, snimali su je i ostali tada popularni dueti: Radulović - Jovanović, Milošević - Aleksić, Braća Bajić, Blagojević - Lazarević, Cune Gojković - Živka Đurić. 1976. godine na LP-iju Dueta Bosa Ovuka - Rade Bogićević snimljena je brža verzija ove pesme uz ansambl Dragana Aleksandrića i uz solo harmoniku Dragana Aleksića.

Tako je pesma o ljubavi seoskog momka i devojke podignuta na jablanove grane goluba i golubice podignuta na visine neke svemirske radosti. Tako je i naš napaćeni gedža dobio svoju "Odu radosti", pesmu koja ga vraća iskonu.

(Goran Milošević)