Lako se pamti, nikog ne vređa, zgodna za improvizaciju, a ima samo jednu manu: "Šta će selo kad nestane mene"

"Ruko moja duža od rukava mnogo li si cura milovala, nema sobe, nema ni vajata gde ja nisam zakuc'o na vrata. Šta će selo kad nestane mene, ko će onda milovati žene, šta će selo kad nestane mene, o kome će da pričaju žene. Svud je kiša, pod prozorom suvo gde sam mlađan opanke izuv'o, soba mala a zidovi 'ladni, kako ćemo prenoćiti jadni. Došao sam da ti ljubim lice, da te vidim, moja komšinice, ne ljuti se, slatko moje lane, isprati me kad zora osvane." (narodna - obrada Dragan Aleksić)

Preporučujemo

- To je jedna od prvih pesama koja mi je napunila džepove, još kao pevaču početniku u mom rodnom Parmencu kod Čačka. Lako se pamti, nikog ne vređa, a zgodna je za dopunjavanje i improvizaciju. Koliko god da traje, koliko god da je produžimo i dopunimo, publici se čini da smo je skratili - pričao je pevač unikat Mišula Petrović u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Naravno, kako sam sazrevao, tako sam je i kreativno obrađivao i dorađivao sa mojim "Bećarima". To je prva pesma koju sam naučio, a ispalo je da je poslednja koju sam snimio sa mojim majstorom Draganom Aleksićem, jednim od najboljih šumadijskih harmonikaša.

Mišulina verzija pesme "Šta će selo kad nestane mene" snimljena je 1980. godine na singlu produkcije Diskos.

- Tek kad sam je snimio, shvatio sam da ova pesma ima samo jednu manu - mnogo je kratka. Slušajući je kako protutnji na radiju, razumeo sam zašto je publici uvek falilo još malo - pričao je pevač najslušanije verzije ove šaljive pesme.

- Na nastupima sa mojim "Bećarima" kalemili smo stotine dopunskih stihova. Pevali smo i neke provokativnije varijante: "Pitaju me gde ću sa nogama, na ramena k'o i svaka žena."

Šta će selo kad nesrane mene" snimali su i pre Mišule Petrovića. 1974. godine pojavile su se dve duetske verzije pesme: Dragan i Mile Ilić "Kamion" uz ansambl Dragana Aleksandrića i Rade Mitrović i Mića Jovanović uz ansambl Vitomira Vujića.

Početkom ovog veka "Šta će selo kad nestane mene" snimio je i Zvonko Bogdan sa tamburašima i sa bitno drugačijim tekstom. Ono što je u Mišulinoj verziji refren, kod Zvonka je prva strofa. U Zvonkovoj verziji je potpuno nov refren baziran na istorijskoj osnovi pesme:

"Valjevo i Divci, odoše vojnici, osta samo Pera što mangupe tera."

"Šta će selo kad nesrane mene" peva se više od sto godina - i bez svirača i sa punim orkestrom i uz tamburaše i uz trubače. Ovaj stari šumadijski bećarac pretvorio se u tezgraoški veoma skupu pesmu. Spevali je Valjevci, isluženi na Solunskom frontu, pre više od sto godina.

Posle Drugog svetskog rata pesma je zapljusnula valjevske kafane, naročito kod "Pere Lažova" u Divcima. A kad je počela da se peva u kolu na svadbama, pokrenula je lavinu sličnih pesma, pa i mali milion pesama o "Gari".

(Goran Milošević)