Sećanje na doktora sentiša Stevicu Spasića: "Voleo je tek kad je prestao, živeo je tek kad je nestao"

"Htede život da se opet vratim

starom kraju gde upoznah tebe,

Preporučujemo

iz prošlosti grešku da ispravim

jer bez tebe ne umirih sebe.

Možda smo se sreli al' poznali nismo

u toj reci stranih prolaznika,

od rastnaka prođe mnogo leta,

nismo više lica s požutelih slika.

Jednog znanca na ulici sretoh,

upitah ga za tvoju sudbinu,

za utehu na kraju mi reče

moje ime dala si svom sinu.

Davna želja u trenu se sruši,

mene stiže oluja u duši,

sam na putu bez pravca i cilja

shvatio sam da ti nisi kriva."

(Doca Ivanković - Stevica Spasić)

Punih 40 godina, uporedo sa karijerom profesionalnog optičara, pisao je ubitačne sentiše. Ostala je samo jedna tuga koju nije stigao da opeva - tuga zbog tretmana tekstopisaca. Ovo je sećanje na Stevicu Spasića (1952 - 2009).

- Počeo sam kao pesnik u mom rodnom kraju, u Bojniku i Leskovcu. Objavio sam nekoliko zbirki poezije, ali sam ubrzo shvatio da se od pisanja poezije ne može živeti. Dolaskom u Beograd upoznao sam slavnog kompozitora narodne muzike Docu Ivankovića. Pokazao sam mu neke svoje pesmice, a on mi reče: "Piši ti za narodnjake, tu su pare."

- I kad sam ušao u diskografiju, nisam razmišljao ni o kompozitorima ni o pevačima mojih pesama. Otpočetka sam pusao svoje osećaje, ogledao svoju dušu. Kada sam postao tražen tekstopisac, naručivali su mi pesme kao ćevape u roštiljnici. Ali, inspiracija dođe kad hoće, to se ne naručuje - pričao je pesnik Stevica Spasić.

Stevičin emotivni gejzir i bujica lepih reči proključali su u Beogradu. Završio je za optičara, a doktorirao na temi ljubavnih rastanaka.

- Stevica je moja generacija, moj kum i moj zemljak. Zajedno smo rasli u Lapotincu, Bojniku i Leskovcu, zajedno smo krenuli u diskografiju, zajedno smo pošli u Beograd. Kad smo stigli u Beograd, prenoćili smo u podrumskim prostorijama Udruženja kompozitora. Stevica je jednostavno imao "žvaku" da odobrvolji portira - pričao je u Muzičkoj apoteci Dragoljub Ristić Laki, Stevičin kum i pevač unikat.

- Posle jedne pijane noći u Skadarliji, upitah ga kako stoji sa parama, imamo li para da se vratimo za Leskovac. Stevica se uhvati za pantalone i reče: "Kume, evo džepa gde su bili novci." U šetnji do autobuske stanice ispevao je pesmu koju je kasnije snimio Dobrivoje Topalović: "Ne, ne, ne pitaj me ženo, ne pitaj me gde su pare moje, eno dole u kafani konobari broje".

Bila je to možda i jedina vesela pesma ovog izrazitog srcelomca i pravog doktora za sentiše. Svojim stihovima podigao je desetine anonimnih pevača, a pisao je i za najtraženije kompozitore i najveće pevačke zvezde.

Stevica Spasić je i matematički jedan od najplodnijih tekstopisaca i najvećih hitmejkera u istoriji narodne muzike. Napisao je stotine večitih hitova i pesama sa snagom evergrina: "Snegovi beli opet veju", "Možda smo se sreli al' poznali nismo" (Marinko Rokvić), "Dao bih ovo malo života", "Sećaš li se kad smo klinci bili", "Ispred škole čekaću te sine", "Želela si majko srećan da ti budem" (Milanče), "Pomirenja više nema", "Ja bih hteo da oprostim tebi", "Samo ti možeš da me smiriš", "Uvek sam s tobom na pola puta", "Nismo bili od sreće daleko", "Budi jaka ovog trena" (Savo), "Spasi me samoće", "Oprosti što ti smetam", "Svud si oko mene" (Dragana), "Mi smo bili jedan život" (Mile Kitić), "Pustite me da ga vidim", "Izbriši vetre njegov trag", "Očima te pijem", "Hej, ljubavi, ljubavi" (Ceca), "Okreće se kolo sreće", "Ko gubi", "Lažeš da si srećna", "Učini nešto za nas" (Kemal), "Sudbina me na put šalje", "Pusti me da živim", "Hajdemo dalje mija tugo", "Ne traži je sine" (Sinan), "Sačuvaj tajnu ljubavi moja" (Duško Kostić), "Ti se menjaš kao vreme" (Šerif), "Dva prstena, dva svedoka" (Angel Dimov), "Ja svoj život još po starom živim" (Kalezić), "Pevaj i kad ti se plače" (Živkica Miletić), "Pitaš kako živim" (Ana Bekuta), "Ne pitaj me ženo gde su pare moje" (Dobriboje Topalović), "Pamtiš li još ljubav moju" (Vasilija), "Ako se vrati ona", "Srećo moja, nepoznati druže", "Pamtiš li malenu reku" (Ljuba Lukić), "Ti si žena što nemir donosi", "Ne okreći se, ne dozivaj me", "Zađe sunce naše davne sreće" (Žika Šumac), "Ako staru ljubav tražiš", "Srce moje, izdrži još malo", "Cela večnost malo mi je", "Ovo dete na tebe me seća", (Dragoljub Ristić Laki), "Naviko sam ja na tugu" (Rade Bikinjac), "Poigra se život s nama" (Rade Petrović), "Svaki voz dočekujem s nadom" (Mladen Tomić), "Vraćaš se kasno u život moj" (Vida)...

Stevica Spasić je bio jedan od najudarnijih tekstopisaca "Južnog vetra" i jedan od prvih Cecinih autora i uspešan organizator njihovih prvih koncerata. Kada je udarna petorka Mileta Basa bila zabranjena na televiziji, Stevica je našao načina da dođe do publike.

- Kad sam napravio neko ime, vratio sam se u moj Leskovac, otvorio radio i televiziju "4S". Moźda bih u Beogradu napravio veće ime i karijeru, ali išao sam tamo kud me srce vodi. Kroz optiku sam upoznao svet, a kroz poeziju ljudsku dušu. Da nisam živeo tako strasno, od čega bih pisao?

- Čovek se seća ako hoće, a zaboravlja ako može. Mladost je jedina međa oko koje se ne vodi parnica - izustio je Stevica u jednom od poslednjih javnih nastupa na svojoj televiziji. Izgovorio je tada i svoju autobiografsku pesmu:

"Bio sam sjajni mesec na tvojim grudima,

parče neba u tvojim očima.

Kad umrem, pričaće moji naslednici:

Voleo je tek kad je prestao,

živeo je tek kad je nestao."

Preminuo je 31. januara 2009. godine.

(Goran Milošević)