Duet Živka Milošević - Jelena Aleksić: Radost koja se peva

"Rujna zora ne sviće,

još se kolo prepliće,

Preporučujemo

svi se razigrali

u ciganskoj mali.

Kolo vode Cigančice male,

vesele su pa se razigrale,

razvilo se kolo na dve strane,

sitno veze violina ne ume da stane.

Samo jedan Cigančić

nakrivio šeširić,

ništa ne govori,

njega ljubav mori.

Okom strelja, prati jedno lice,

to je momak Ruže Cigančice,

smeši joj je, iz kola je mami,

dođi meni pile moje da budemo sami.

Neće Ruža da čuje,

samo se osmehuje,

gde si dosad bio

Cigančiću mio.

Ne mogaše momče izdržati,

pa se i on u kolo uhvati,

razvilo se kolo na dve strane,

sitno veze violina ne ume da stane."

(Andrija i Toma Bajić)

Kada bi napravili anketu ko je prvi snimio pesmu "Rujna zora ne sviće", popadali bi i najokoreliji narodnjaci. Mnogi bi pomislili na Braću Bajić, a retko ko bi se setio jednog još starijeg dueta. Ovo je retka prilika da se doajen narodne muzike Andrija Bajić seti Dueta Milošević - Aleksić.

- "Rujna zora ne sviće" je naša prva popularna pesma koja je doživela nekoliko obrada i parodija. Duet Milošević - Aleksić je bio na vrhuncu a mi tek na početku karijere, Toma je voleo da piše a ja da pevušim i komponujem.

- Kada je pesma "Rujna zora ne sviće" ušla u narod, Toma i ja smo rešili da počnemo da pevamo i da snimamo to što sami napišemo. Bilo nam malo neprijatno da se naše ime pojavi samo na omotima ploča i to nekim sitnim slovima, često i inicijalima. Moglo bi se reči da je Duet Milošević -Aleksić označio i početak Dueta Braća Bajić.

Duet Milošević - Aleksić maksimalno se uklapao u tadašnje poimanje narodne muzike čiji je glavni arbitar bio Vlastimir Pavlović Carevac. Naša narodna muzika u prvim decenijama posle Drugog svetskog rata odisala je nekom slatkom idilom i pesmama koje odišu radošću života. Lipa miriše, potočić žubori, ovce bleje, ptičice cvrkuću, čobani planduju i sve tako redom. Tadašnjim ljudima je tako malo bilo potrebno da budu srećni.

- Kako se pevalo na njivi, nad kolevkom, na komišanju, prelu, mobi i igranki, tako se pevalo i na radiju i na prvim snimljenim pločama. Živka i Jelena su bile idealne da pevaju te naše pesme sa seoskim motivima. Kad su snimile pesmu "Kolenike, kolenike, vreteno", nisu se skidale sa radija.

Maksa Popov, šef Tamburaškog orkestra Radio Beograda, otkrio je ovaj duet na probi Kulturno-umetničkog društva "Polet" u Pančevu. Dok je Živka pevala, Jelena je sedela pored Makse i neobavezno pevušila drugi glas. Maksa je to čuo, oduševio se i prekinuo probu. Izveo je i Jelenu na binu, probao ih pred publikom i odveo u radio.

Tako je polovinom prošlog veka rođen Duet Živka Milošević (1928 - 2002) i Jelena Aleksić (1929 - 2007), jedan od prvih šumadijskih dueta koji je stekao popularnost na radiju.

Živka je Sremica, rodom iz Karlovčića. Snimila je i desetak samostalnih singlica, a prva je snimila legendarnu pesmu "Sremačko je selo malo", narodnjačku himnu Srema.

Jelena je odrasla u Pančevu, završila za učiteljicu u Beogradu. Najstariji Pančevci je pamte sa korzoa na kome je uveče, uz gitaru ili harmoniku, pevala narodne i zabavne pesme i ruske romanse.

Diskografska karijera Dueta Milošević - Aleksić trajala je od početka 60-ih do sredine 70-ih. Snimile su dvadesetak singlova i jedan kompilacijski LP sa desetinama pesama u šumadijskom i vojvođanskom ruhu: "Kolenike, vreteno", "Bosioče moj zeleni", "U livadi pod jasenom", "Aj, berem grožđe", "Čuvam ovce sve po dolovima", "Promiče momče kroz selo", "Misli Mile da je meni žao", "Po gradini mesečina ko dan", "Oj, livado, rosna travo", "Čoban tera ovčice", "Tera Lenka", "Op, seko, puče prozor preko", "Pošo lola korakom", "Oj, devojko, điđo moja", "Divlje ruže", "Kopa cura vinograd"...

Živka Milošević i Jelena Aleksić snimale su pesme najvećih kompozitora tog doba: Pere Tanasijevića, Mije Krnjevca, Radojke Živković, Buce Jovanovića, Ilije Spasojevića. Ipak, ubedljivo najviše pesama su snimile sa Braćom Bajić, petnaestak pesama sa seoskim narodnim motivima: "Rujna zora ne sviće", "Pesma Valjevu" (poznata i po nazivu "Kolubaro, sestro Šumadije"), "Nad izvorom vrba se nadnela" (prve su snimile ovu legendarnu pesmu, pre Silvane), "Duni vetre s Bukulje planine", "Cigančica", "Oj, meseče, stan' polako", "Nisam više dete", "Uranak", "Šumi voda iz potoka", "Lepa Šumadinka", "Na livadi bele ruže", "Večeras mi kapija zaškripala mala", "Prosilo me stotinu momaka", "Biće tako kako cura kaže".

- Živka je pevala prvi a Jelena isključivo drugi glas. Imale su sličnu boju glasa, tako da su prosečnom slušaocu zvučale kao jedno. Sećam se, na nastupima su veoma često nastupale držeći se za ruke. Tako su izgradile i stilsku i scensku prepoznatljivost i to u godinama kada su dueti bili veoma popularni - ističe legendarni Andrija Bajić.

(Goran Milošević)