Izvornost uz trubače: Sećanje na Miljka Vitezovića

J. G.
Vreme čitanja: oko 3 min.
Foto: Promo

"Višnjičica rod rodila,

od roda se salomila.

Maro, Resavkinjo,

gujo, Prisojkinjo!

Nema višnju ko da bere,

samo momče i devojče.

Jesi l' vid'la Maro

resavske junake

kako sablje pašu,

kako konje jašu?

Mlado momče i devojče,

lepše momče neg' devojče.

Maro Resavkinjo,

gujo Prisojkinjo!"

(narodna)

Svirao je harmoniku, samom sebi komponovao pesme koje liče na izvorne, snimio stotinak pesama sa trubačima (po čemu je rekorder na ovim prostorima), otišao u penziju u statusu istaknutog estradnog umetnika, a živeo daleko od očiju medija. Ovo je sećanje na Miljka Vitezovića (1951 - 2024) i pesme kojima je truba udahnula izvornost.

- "Višnjičica rod rodila" je prva pesma koju sam naučio u krilu moje babe Jaglike. Kasnije sam saznao od Milovana Vitezovića da je ta pesma posvećena Višnji, majci našeg knjaza Miloša Obrenovića, koja se mučenica "od roda salomila". Miloš je, izgleda, bio gorostas i kao beba. Seljani su Miloševoj majci spevali pesmu koja je kasnije dopisivana u narodu - pričao je za Muzičku apoteku istaknuti estradni umetnik Miljko Vitezović.

1990. godine Miljko Vitezović je snimio jedan od najizvornijih albuma u istoriji narodne muzike, LP za produkciju "Jugodisk" sa deset narodnih bisera: "Kreće se lađa francuska", "Tan, Tan, Tankosava", "Gde ćeš biti lepa Kejo", "U livadi pod jasenom", "Šta to radiš Maro", "Višnjičica rod rodila", "Tekla voda Tekelija", "Gorom peva mladi Radivoje", "Tri livade nigde lada nema", "Noć, tamna noć".

- Bio je to moj prvi trubački album, uz ansambl legendarnog trubača Miće Petrovića, uz aranžman legendarnog Dragana Kneževića, uz recenziju Milovana Petrovića i uz pratnju vokalnog hora "Srbija".

- Taj album je bio moja ulaznica u krug radio pevača i estradnih umetnika. To je svakako moj ponos album, trubački program za Radio Beograd, koji mi je omogućio status estradnog umetnika, kasnije i istaknutog estradnog umetnika.

Iako nije svirao trubu, Miljko je upravo najprepoznatljiviji po pesmama sa trubačima. Osetio je to i legendarni aranžer Dragan Knežević, podržao je Miljka i trubače Miće Petrovića, i tako su ovekovečili desetine pesama za sva vremena.

- Dragan Knežević je bio strah i trepet u studiju, veliki autoritet. Trubači su navikli da sviraju i snimaju uglavnom bez nota, a Knežević je bio cepidlaka i perfekcionista kakav se retko rađa. Dobro se sećam, umesto nota raspisivao im je neke brojčane oznake - svaki broj je označavao prst na ruci. Iako nam je često nedostajalo vazduha, isplatilo se. Znao je da nam kaže: "Posle mojih aranžmana svi ste otišli gore, nijedan nije pao dole."

- Zamislite koju buku stvori petnaest trubača u studiju, u zatvorenom prostoru. Samo je Dragan Knežević mogao da ih dovede pod konac i da pored sve te buke i ja uspem da otpevam tačno. Još mi odzvanja pitanje koje mi je tokom snimanja postavio: "Čuješ li samog sebe?"

Iako je rođen u trubačkom kraju (u Tubiću kod Kosjerića), Miljko nije svirao trubu. Svirao je harmoniku, komponovao na harmonici, a snimao uglavnom sa trubačima. Snimio je Miljko stotinak pesama sa trubačima, mnoge je i sam komponovao ("Večiti mladoženja", "Moji Kosjerići", "Ej, da mi je rujnom zorom", "Kosjerićka lepotica", "Navikla si da ti dođem", "Lovačka pesma"), po čemu je jedan od rekordera na ovim prostorima.

- Imao sam se na koga i umetnuti - moj otac je zamenio vola za trubu! Odrastao sam u familiji trubača i mudraca: Milovan Vitezović je bio jedan od najmudrijih Srba, Radojko Vitezović je višestruki šampion Guče. Ja sam se ipak opredelio za harmoniku, učio sam kod čuvenog Krnjevca, postao sam svoj majstor.

- Svirao sam harmoniku, imao sam svoj orkestar, putovao po svetu, skućio se, posvetio se porodici mnogo više nego estradi. Porodičan sam čovek i nemam problema sa svim tim estradnim mukama. Reče mi davno moj deda: "Sine, sve što je u sredini to je i najslađe. I kod lubenice je najslađe srce, a koru jedu i svinje."

(Goran Milošević)