60. rođendan Jašara Ahmedovskog: "Muzika je nešto što me uzbuđje i smiruje"

"Svratila je u moj život

k'o slučajna prolaznica

Preporučujemo

i otišla iste noći

ta neznana lepotica.

Ljubila me kao niko,

pamtim njeno milovanje,

na rastanku tražila je

nešto moje za sećanje.

Dao sam joj svoju sliku

jer nemadoh ništa drugo

i napisah ove reči

jednoj ženi za sećanje dugo.

U toj ženi ja sam naš'o

ono što sam davno hteo,

trebalo mi mnogo nije,

odmah sam je zavoleo.

Otišla je sa svitanjem

ne znam kuda, ne znam kome,

ali ono što je bilo

još u srcu čuvam svome."

(Šaban Šaulić - Miki Jovičić)

22. decembra 1964. godine rođen je Jašar Ahmedovski, večiti dečkić naše narodne muzike. Imao je sedam godina kada je počeo je da peva. Imao je devet godina kada je počeo da pobeđuje na prvim festivalima i kada je poverovao da će pevati bolje i od onih najpopularnijih. Imao je sedamnaest godina kada je snimio prvu ploču i glas koji je neodoljivo podsećao na Šabana.

- Imam toliko hitova i toliko pesama koje su me podizale iz albuma u album, da nikada nisam izdvojio neku pesmu kao moju ličnu kartu. Ipak, novinari i voditelji izdvojiše pesmu "Jednoj ženi za sećanje", pa neka bude tako - kaže večiti dečkić narodne muzike Jašar Ahmedovski.

- Još na mojoj prvoj singlici imao sam sreću da "ubodem" veliki hit "Ružo moja, najmiliji cvete". Pesma se zavrtela na radio stanicama, ušla u kultni film "Sok od šljiva", vinula me preko noći u top deset pevača bivše Juge. Danas mi je posebno drago što i te pesme sa mojih prvih singlica pevaju neki novi klinci od šesnaest, sedamnaest godina, taman toliko koliko sam ja imao kad sam počeo da snimam. To najbolje govori o kvalitetu tih pesama.

Već posle Jašarevog diskografskog prvenca i prvih pesama sa singlica ("Ružo moja, najmiliji cvete", "Sudbina je moja u rukama njenim", "Kad odrastem ženiću te", "Verujem u tebe", "Zaboravi broj mog telefona", "Da li si slobodna večeras") primetiše mnogi - pojavio se mali Šaban.

- Voleo sam Šabana još kao dete, "skidao" sam njegove pesme u originalu. Priliku sam iskoristio 1980. godine u Sarajevu. Svratio sam sa jednim harmonikašem u kafanu u koju je svratio i Šaban sa svojom ekipom. Gazda kafane je rekao Šabanu: "Moraš da čuješ ovog dečka, peva isto kao ti". Ja sam uzeo mikrofon, Mirko Kodić je uzeo harmoniku, Šaban se oduševio i odmah mi ponudio snimanje. Sutradan sam uzeo svoj koferčić i pravac Beograd na snimanje prve ploče.

Usledili su pozivi na velike turneje i koncerte, džakovi sa pismima vatrenih obožavateljki, prva potvrda popularnosti.

- Zamislite sedamnaestogodišnjaka koji nastupa pred petnaestak hiljada ljudi na stadionu "Čelika" u Zenici. Prvo sam imao problem da izađem iz autobusa. Devojčice navalile, pitaju gde je Jašar, a ja se sakrijem od stida. Kad me najavio voditelj, doživeo sam aplauz koji i danas odzvanja u mojim ušima - kaže legendarni Jašar.

- Otpevao sam jedine dve pesme koje sam imao snimljene, a publika je tražila još. Nastavio sam da pevam pesme svojih kolega, voditelj je morao da mi otme mikrofon da bi najavio sledećeg pevača. Kako su prolazile godine, tako se i pomerao redosled mojih nastupa, sve češće sam ostavljan za kraj.

Jašareve prve tri singlice i prva četiri albuma obeležila je Šabanova ekipa: Rade Vučković, Mirko Kodić, Dragan Knežević, Miodrag Ž. Ilić, Miki Jovičić.

- Šaban mi je komponovao tridesetak pesama. Doduše, na nekima je potpisivao i svoju suprugu Gordanu, čisto da plati manji porez. Bio je tu i neizbežni Mirko Kodić, okoreli narodnjak sa retkim osećajem za pesmu i prstima koje malo ko ima. U svoje vreme bio je harmonikaš broj jedan, nije čudo što je toliko godina bio Šabanov lični harmonikaš.

- Sa Šabanovom ekipom proveo sam nekoliko prelepih godina u "Jugodisku". Bez lažne skromnosti, od diskografske kuće pred zatvaranjem napravili smo giganta. Šaban je prvu ploču za "Jugodisk" prodao u pola miliina, a ja u 400.000. Šaban me zarazio pesmama, tiražima, zarazio me i brojnim porocima, jedino nije pecanjem. Nisam imao živaca da sedim i čekam ribu, ja sam išao na gotove riblje specijalitete, naročito kod našeg majstora Miše violiniste.

Sve ostalo je istorija jedne briljantne karijere, megahitovi sa Novicom Uroševićem, Miletom Basom, Kemišem, kantautorske pesme, milioni prodatih ploča, nezaboravni koncerti za mladu i mladoženju i neke nove klince.

- 80-ih godina smo i po sto dana ostajali na zajedničkim turnejama, a danas se ne družimo sa kolegama. Slučajno se sretnemo na aerodromu ili na snimanju nekog novogodišnjeg programa, popijemo piće, i to je to. S jedne strane to je i dobro, sve više sam sa porodicom i prijateljima van estrade, a imam i vremena za samog sebe i neke zdrave navike.

- Muzika je, kako juče tako i danas, nešto što me uzbuđuje i nešto što me smiruje. Kad sam bio mali, kad napravim neki nestašluk i kad popijem kaznu, muzika mi je davala emociju da još lepše zaplačem.

(Goran Milošević)