77. rođendan Nikole Uroševića Gedže: Sećanje na sarajevske dane

"Sreo sam je u malom kafiću, crveni su karanfili bili, dugo smo se držali za ruke ali sreću nismo osjetili. Izašla je tužna iz malog kafića i krenula nekud niz ulicu dugu, od bola mi tada riječ u grlu stade, hej, živote brate što razdvajaš mlade. Sa suzama u očima tužnim naše jutro mi smo ispratili, al' sjećanje ostalo je samo jer oboje vjereni smo bili. Život ide svojim tokom dalje, crvenih će karanfila biti, ali jutro kada sam je sreo neću moći nikad preboliti." (Nazif Gljiva)

Preporučujemo

E, ovo je već ozbiljan unikat - Gedža na ijekavici! Legendarni pevač najtvrđe srpske struje (čitaj četničkih pesama) snimio je početkom 80-ih pesme najtiražnijeg sarajevskog hitmejkera Nazifa Gljive.

- Predigra mojih sarajevskih dana započela je u Budvi. Tamo sam upoznao Miću Radovanovića i njegovu ekipu iz ansambla "Mlade Sarajlije" pa smo počeli da se družimo i nastupamo zajedno. Mala nam bila i bašta hotela, pa smo znali da se popnemo na krov i da sviramo. Iz Budve smo produžili u Sarajevo - priča legendarni Nikola Urošević Gedža.

- U "šeheru" sam zapevao u mnogim kafanama, dospeo sam i u restoran "Robne kuće" i malo pomalo postao veoma slušan pevač. Vežbao sam po sat vremena da postignem radnu temperaturu, a onda drmnem dve rakije i ubrzam zagrevanje. Dolazilo je po hiljadu ljudi, nisam mogao da dišem od silne gužve, večito mi falilo vazduha. U Sarajevu sam upoznao Nazifa Gljivu, ponudio mi je pesme, i tako se pojavio moj prvi LP.

Gedžina prva LP ploča (posle desetak singlova sa Bucom Jovanovićem) sa osam pesama Nazifa Gljive ("Sreo sam je u malom kafiću", "Slađana zbogom", "Sumorna jesenja noć", "Što se često rastajemo", "Valjevčanka", "Hej, krčmaru", "Najlepše su plave žene", "Živim život istim sjajem") snimljena je 1982. godine za produkciju "Sarajevodisk".

- Nastao je pravi rat za mene između sarajevskih kuća "Diskoton" i "Sarajevodisk". Ja sam se ipak opredelio za "Sarajevodisk" zbog popularnog Mufte (muža Hanke Paldum koji je bio šef novootvorene sarajevske produkcije). Ispostavilo se da sam dobro odabrao, moj prvi album prodat je u 120. 000 primeraka.

- Imao sam dva ubitačna hita ("Sreo sam je u malom kafiću" i "Slađana zbogom") koje je ubrzo presnimio moj kolega Mladen Tomić. Koliko se sećam, Mladen je presnimio skoro sve pesme sa mog prvog albuma. U stvari, bio je to revanš Nazifa Gljive i "Diskotona" konkurentskoj kući.

Posle izvanrednog uspeha sa prvim LP-ijem, Gedža je ubrzano pripremao pesme za naredni. Usledili su pozivi novih producenata, menadžera i kompozitora, ponude za promocije i tezge.

- Nikad neću zaboraviti promociju mog albuma u Sarajevu. Došle moje kolege iz Beograda, Sarajeva, Zagreba, ali kad sam video legendarnog Zaima... Još mi odzvanjaju Zaimove reči: "Gedžo, ja obožavam da te slušam." Ja se izbečio, a puno mi srce.

Na krilima Zaimovih pohvala Gedža objavljuje još dva LP-ija za "Sarajevodisk". Bilo je tu još nekoliko obrada starih pesama ("Ljubavi nema više", "Zašto smo se u životu sreli", "Il' me ženi il' tamburu kupi") i nekoliko veoma modernih narodnjaka sa šlagerskim prizvukom ("Za tvoj rođendan ljubavi", "Stani lepotice", "Kad bi naša ljubav prestala", "Teci živote", "Hej, starosti, pričekaj", "Ko te zove, ko te čeka").

- Snimao sam i valcere i "meksikance" i grekose i orijentale i baladice i rumbice, a u kafani sam pevao pesme koje mi stilski najviše leže, naročito Tomine i Tozine. Toma je voleo da sluša kako ja pevam njegove pesme. Stigao sam i da mu napišem pesmu "Pođem kući, al' mi se ne ide". Nažalost, Toma je otišao a ja sam je snimio.

- I Kemal Monteno je tražio da mu pevam Tomine pesme. Znao sam da mu otpevam i po deset puta "Ej, kafano, muko", a onda Kemo otpeva meni "Jedne noći u decembru", i za moju i za njegovu Branku.

I tako, svakog Nikoljdana seti se Gedža i svog rođendana i višedecenijske karijere obeležene i sentišima i četničkim pesmama. Seti se Gedža i mnogih dragih ljudi kojih više nema.

- I posle svega proglašen sam za četničkog pevača, ali ne od Bošnjaka i Hrvata već od mojih Srba komunista koji se boje za svoje pozicije. A ja sam, u stvari, jedan dobar i miran Srbin koji voli sve ljude. I dan-danas volim da pustim za svoju dušu i Safeta i Zaima i Himzu i da se pošteno isentimentališem - ističe legendarni Gedža.

(Telegraf/Goran Milošević)