78. rođendan Pere Grubića: Povukao se pre 40 godina, a kolege se pitaju da li je živ

"Na prozor zamagljen spustih 'ladno čelo

dok napolju vetar okna šiba jače,

pogled mi zastade na brezama belim

kao da se smeju čoveku što plače.

Ti prolaziš, sneg polako pada

i nečujno tvoje stope briše,

srce tužno ko da mi šapuće

ne traži je i ne moli više.

Ponekad mi dođe u besane noći

žena s kojom često dočekivah zoru,

a zašto večeras drhtava mi ruka

njeno lepo ime piše na prozoru.

Večeras ću opet u neku kafanu

da sedim s ljudima koji tugu blaže,

s tugom u srcu da prošlost prizivam

a drhtave ruke ko da njene traže."

(Duško Nikolić - Aca Marjanović)

Pevao je bolje i od najškolovanojih radio pevača. Snimao je sa Acom Stepićem, Žarkom Pavlovićem Valjevcem, Acom Krnjevcem, Zoranom i Borom Dimićem. Krajem 60-ih i početkom 70-ih bio je u top 10 pevača narodne muzike na prostorima bivše Jugoslavije, a onda se naglo povukao. Mnoge kolege su ga sahranile za života, a njegovve pesme su življe nego ikad.

- Povukao sam se kada sam osetio da ne delim iste muzičke vrednosti sa onima koji nameću masovan ukus. Kada sam 1984. godine objavio moj najnoviji a ispostavilo se i poslednji album, snimio sam, verovali ili ne, pesmu o Lepoj Breni. Tada sam uvideo kuda ide muzika i shvatio da je moje prošlo - priča Pera Grubić za Muzičku apoteku.

- Nisam se pomirio ni sa pojavom nekih novih nosača zvuka. Gramofonske ploče su zamenili nekakvi CD-i, sad je cela diskografija na Jutjubu, pa i ona moja. Sve češće me zovu prijatelji i otkrivaju svu lepotu nekih mojih davno snimljenih pesama. Primera radi, pesma "Ti prolaziš, sneg polako pada" slušanija je danas nego kad sam je snimio pre skoro pola veka.

Pera Grubić je rođen 3. decembra 1946. godine u Obrenovcu. Rano je počeo da peva, naučio mnogo pesama, zacario u kafanama oko Obrenovca, Valjeva i Šapca.

- Takvu boju glasa i takvu dikciju nije imao nijedan moj pevač. Pera Grubić uđe u studio, proba jednom i odmah ide na snimanje. A snimao je uvek iz prve, bez ispravke i ponavljanja. Ti naši snimci od pre više od pola veka zvuče kao trajni radio snimci - pričao je Aca Stepić, prvi i najplodniji kompozitor u opusu Pere Grubića.

Čim se pomene Pera Grubić, prva asocijacija kod muzičkih gurmana je stih iz legendarne vojničke pesme "jesenje su kiše počele da liju". Kompozitor Aca Stepić je maestralno upakovao 30 stihova Doce Ivankovića u pesmu koja je vojnu obavezu podigla na nivo svete dužnosti.

- Imao sam sreću da već na prvoj ploči snimim moj najveći hit, i to iz "druge ruke", kao zamena pevaču Mići Srećkoviću. Mića je pevao Zaimovim stilom, ja sam preferirao Safeta, a kompozitor Aca Stepić, moj komšija iz Velikog Polja, tražio je pevača sa malo kristalnijim glasom. Izbor je pao na mene.

- Tu vojničku pesmu sam 1967. godine snimio za jednu lokalnu produkciju ("Sportska knjiga"), a postala je moja lična karta i jedan od najvećih hitova narodne muzike. Kasnije sam snimio još šezdesetak pesama, možda i lepših i bolje otpevanih, ali džaba - ostao sam upamćen po ovoj prvoj, namenskoj pesmi.

Publika je prepoznala u Perinom glasu pevača plemenite emocije i prelepe boje glasa. Diskofili ga pamte po stidljivom osmehu sa trouglastog lica, a prijatelji i kolege kao skromnog i duhovitog čoveka.

- Mogao sam da živim samo od mog prvog hita. Ta legendarna vojnička pesma otvorila mi je mnoge kafane, domačinske kapije, vašare. Petnaestak godina sam pevao u duetu sa mojim kumom Nikolom Uroševićem Gedžom. Usledili su pozivi urednika najvećih diskografskih kuća. Potpisao sam petogodišnji ugovor sa Jugotonom, snimao sam i za Diskos, PGP, Jugodisk, Radio Kruševac, Šumadiju iz Batočine.

- 1968. godine dobio sam poziv da pevam na Ilidžanskom festivalu, i to kao jedan od vodećih pevača Jugotona. Rekli su mi samo da treba da pevam pesme kompozitora koji su bili i urednici festivala. Danima sam očekivao pesme, a dobio sam ih dan uoči festivala. Shvatio sam da su me minirali, a trebalo je da pevam pesme "Ah, ljubav, ljubav" i "Sve je samo varka" (koje su podigle Nedžada Salkovića - napomena autora). Prijatelji su me nagovarali da po svaku cenu odem na Ilidžu, da ću pesme naučiti u vozu. Nisam otišao a bio sam svestan šta propuštam - Ilidžanski festival je tada prenošen uživo na televiziji.

Diskografska karijera Pere Grubića trajala je od 1967. do 1984. Snimio je osamnaest singlova i dva LP-ija sa šezdesetak prelepih pesama: "Jesenje su kiše počele da liju", "Ti prolaziš, sneg polako pada", "Srećan ti put i doviđenja", "Devojčice, digi, digi, daj", "Idem kući, već je kasno", "Čitav život propiću", "Prijatelja nema", "Bili smo nekad mladi i lepi", "Povedi kolo Miloje", "Pokraj stare česme", "Ako dođeš u svanuće", "Hajde curo za mene", "Povedi kume šareno kolo", "Povratak iz armije", "Šumadijo moja", "Čekam te draga", "Zasviraj mi Cigo, uteho jedina"...

- Lepo sam živeo od pevanja, a mogao sam isto tako lepo da živim i od mog mlinarsko-pekarskog zanata. Počeo sam da pevam u vreme kad su samo vrhunski pevači mogli da snimaju na radiju i na pločama. A danas svako može da snima, i antisluhista može da se "ispegla" a malo ko ima smisla i osećaja za pesmu - primećuje legendarni Pera Grubić.

- Kad sam snimio moju poslednju ploču sa vodećom pesmom "Srećan ti put i doviđenja", zaposlio sam se u Obrenovačkim elektranama i sa punim stažom otišao u penziju. Danas živim uz pomoć pejsmejkera i lepih uspomena.

(Goran Milošević)