Na godišnjicu smrti Nade Mamule: Sevdah jedne rođene Beograđanke

A. M.
Vreme čitanja: oko 3 min.
Foto: Promo

"Aj, sunce žeže, zapara je ljuta,

svaka biljka stoji zabrinuta,

cvetak jedan klonuo je žedan,

na toj suši 'oće da s' osuši.

Aj, izdaleka strašan oblak juri,

cvet ga moli da tako ne žuŕi,

stan' oblače orosi mi grudi

da se život u meni probudi.

Aj, stani cvete, pričekaj me bolan,

pun sam leda, dalje ići moram,

kad se vratim pomoć' ću ti duši,

oblak ode, cvetak se osuši."

(Branko Radičević)

- U najtežim trenucima pevala sam sama sebi "Sunce žeže, zapara je ljuta". Znala sam da je otplačem i da mi posle toga bude lakše. Jednostavno, divila sam se umeću našeg Branka Radičevića koji je svoju grudobolnu sudbinu podigao na ovaj nivo pesničke umetnosti - govorila je Nada Mamula u jednom od svojih poslednjih nastupa u radio emisiji "Sabor" Studija B.

Onako stasita, ponosna i grlata oplemenila je i stare i nove pesme, uvek iznova dokazujući šta jedna rođena Beograđanka može sa bosanskim sevdahom.

- Ja sam rođena 1927. godine u Šumadijskoj ulici, kod Karađorđevog parka. U Beogradu sam završila osnovnu školu "Filip Višnjić" na Đermu i "Petu žensku gimanziju" u Vojvode Dragomira.

- U Beogradu sam zavolela i sevdah. Na putu od kuće do škole zastajkivala sam pored kafane sa baštom i slušala Vuku Šeherović. Beograd je i pre Drugog svetskog rata bio otvoren grad za sve muzičke uticaje, a sevdah je bio idealna muzika za to doba kada se živelo sporo i otmeno.

Odmah posle oslobođenja Beograda Nada Mamula polaže audiciju za solistu Radio Beograda zajedno sa Danicom Obrenić.

- Pevala sam dve jutarnje emisije uz Carevčevu violinu i harmoniku Voje Trifunovića. Nije bilo lako stati ispred Carevca i pevati emisiju koja ide uživo. Carevac je bio istinski car za narodnu muziku, pred tim velikanom sam uvek nastupala sa strahopoštovanjem. Sa Carevcem sam snimila i ploču sa vodećom pesmom "Kolika je Jahorina planina" i postigla jugoslovensku popularnost - govorila je diva sevdaha.

Posle udaje Nada prelazi u Sarajevo sa mužem Nikolom Mamulom, a već 1951. godine polaže audiciju i postaje solista Radio Sarajeva.

- Ušla sam na Radio Sarajevo sa puno ljubavi i skromnim repertoarom sevdalinki. Na audiciji sam pevala ono što sam najbolje znala: "Gde si dušo, gde si rano", "Sitna kiša rosila", "Jedva čekam da nedelja dođe".

- Ubrzo sam u kontaktu sa kolegama naučila i ostale sevdalinke i uvrstila ih u svoj repertoar. Krala sam od starijih kolega sve te ukrase, varijacije i prelaze. Kad je sevdah u pitanju, bogami, tu ima šta da se ukrade jer ima i šta da se otpeva.

I najstarije bosanske sevdalije primetiše da je retko koji muškarac sa takvim žarom i "avazom" zakivao te prelepe stare i nove sevdalinke: "Omer beže", "Kolika je Jahorina planina", "Bosno moja", "Ah meraka", "U đul bašti", "Mujo kuje konja po mesecu", "Kad ja pođoh", "Devojka sokolu zulum učinila", "Kada moja mladost prođe", "Neka moja duša vene", "Bere cura plavi jorgovana", "Negde u daljine", "Na teferič pošla nana", "Srdo moja", "Oj, Safete, Sajo, Sarajlijo", "Svaka majka koja ćerku ima"...

Nadino prvanje je vezivalo ljude uz tu zvučnu kutiju šo se radio zove. Tako moćan i raskošan alt u narodnoj muzici nije se pojavio ni pre ni posle Nade Mamule.

- Ne postoji pesma koju sam "odradila" i otpevala automatski. Tome su doprineli i naši živi nastupi po selima i gradovima. Putovali smo autobusom, vozom, kombijem, kamionom. Do nekih mesta stizali smo traktorom i zaprežnim kolima. Narod je bio željan muzike, ljudi su dolazili da nas dodirnu, da se uvere da smo živa bića. Bile su to godine malih honorara i velikih emocija.

Pored pedesetak singlova i tri albuma za najveće diskografske kuće u Jugi (Jugoton, PGP, Diskos), Nadine besmrtne interpretacije objavljene su i na vinilima u Bugarskoj i Holandiji. Ipak, najviše Nadinih snimaka sačuvano je u arhivama Radio Sarajeva, Beograda i Novog Sada.

- Prestala sam da snimam kada sam shvatila da izvorna muzika gubi trku sa ovom novom i jeftinom muzikom. Ekspanzijom diskografije sa novokomponovanim pesmama ponestalo je sevdaha, nestalo je i lepih druženja. Brzina je uništila uživanje u pesmi.

Legenda sevdaha Nada Mamula preminula je 11. oktobra 2001.

(Telegraf.rs)