Pola veka Šabanovog hita: "Beli narcis" Lakija srcelomca
"Želeo sam sinoć da te vidim, nisam mog'o svoju čežnju skriti, mislio sam da ćeš biti sama, hteo sam ti cveće pokloniti. Uvenuće narcis beli što sam tebi hteo dati, na stolu kraj slike tvoje suzom ću ga zalivati. Sreo sam te zagrljenu s drugim, nisam znao da te s nekim delim, a od bola iz drhtave ruke nasred puta pade narcis beli. Gledao sam dok si odlazila i kleo te da ne budeš srećna, a rukama što skrivaju čežnju ja podigoh onaj buket cveća." (Šaban Šaulić - Branislav Cvetinović Laki)
Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš malo nestvarnog - zapisa Mika Antić u svojoj "Besmrtnoj pesmi". A ponekad je priča o pesmi lepša i od same pesme. Ovo je priča o pesmi "Uvenuće narcis beli", priča njenog pisca Branislava Cvetinovića Lakija.
- Životna priča o "Narcisu" trajala je tri sata. Kupio sam narcis kod jedne babe na Slaviji, prošetao Terazijama i spustio se Sremskom do Zelenog venca. Nosio sam cveće mojoj devojci koja je radila u jednoj prodavnici kod legendarne pijace. Otvorio sam vrata i video da nema moje devojke. Šef prodavnice samo mi je rekao: "Bane, otišla je Milena!" - priča pisac "Belog narcisa".
- Stavio sam onaj narcis u vazu, baš kraj Milenine slike na stolu. Šef prodavnice je zaključavao radnju i rutinski mi dobacio: "Uzmi to cveće, uvenuće!" Rekao sam: "Neka uvene, cveće je za Milenu!" I tako mi je poslovođa prodavnice praktično dao naslov pesme, a ja sam rešio da je završim dok ne stignem na posao u "Beograđanku".
Milena je otišla, narcis je uvenuo, a Laki je pošao putevima bola. Stihovi su navirali, trebalo ih je samo pretočiti u pesmu.
- Na putu do "Beograđanke", dok sam se penjao uz Prizrensku, već do "Moskve" napisao sam dve strofe i refren. Kad sam došao na posao, obukao sam kelnersko odelo, iz sakoa izvadio porudžbenicu i otišao na terasu da napišem treću strofu.
- Uđem u salu, a tamo kao od Boga poslati, sede Šaban i violinista Veroljub Jovanović. Došli da popiju piće pre polaska na put u Beč, a usput i da me pitaju da li imam kakvu pesmu. Znao sam da je Šaban voleo da greje dušu poezijom dok putuje na nastup - ističe tekstopisac Branislav Cvetinović Laki.
- Izvadim Šabanu ono kelnersko ceduljče sa još neosušenim tekstom "Narcisa". Šaban je pozvao lift i propustio ga nekoliko puta dok je "gutao" pesmu. Kako je čitao tako je i pevušio i komponovao melodiju. Samo mi je dobacio: "Zemo, biće to lepa pesma."
1976. godine u izdanju PGP-a pojavila se singlica sa vodećom pesmom "Uvenuće narcis beli" koju je Šaban promoviso na "Hit paradi" uz ansambl i aranžman Branimira Đokića. Bilo je to nešto novo od strane Šabana, nešto što nije ličilo na Šabanove prve pesme sa Bucom Jovanovićem. "Narcis" je označio veliku prekretnicu u Šabanovoj karijeri. Bucino čudo od deteta posttalo je sam svoj majstor.
- "Narcis" je omogućio Šabanu da se razmahne i kao pevač i kao kompozitor, sa svojim trilerima i ukrasima, ali i sa svojim vijugama za neke nove melodije u orijentalu. U Šabanovim genima čuči sevdah, pa još kad se na to doda iskustvo iz vojske i ljubav prema makedonskoj pesmi, dobijete genija koji ima note u glavi a instrument u grlu - primećuje legendarni srcelomac.
- Za deset dana ta ploča sa "Narcisom" prodata je u zlatnom tiražu. Kad mi je na račun legla uplata od pet kruna zato što je Šaban pevao "Narcis" na nekom koncertu u Švedskoj, shvatio sam da sam napisao nešto večito u čemu se prepoznaju naši ljudi na svim meridijanima.
Narcis je uvenuo, Šaban se obesmrtio, u Lakiju se probudio pesnik, a jedna Milena nikada nije saznala da je ovakav hit baš njoj posvećen.
(Goran Milošević)