Karasevdah jedne Kragujevčanke: Sećanje na Vasiliju Radojčić

Vasilija Radojčić je preminula 25. septembra 2011. godine.

Ovo je sećanje na legendarnu "Cicu", kako su je kolege od milja zvale, i na njen briljantan nastup u radio izdanju Muzičke apoteke.

Preporučujemo

- Još dok sam pevala kao Carevčev solista, Dragomir Gidra Bojanić je doveo Rašu Plaovića da me čuje. Raša je bio oduševljen, govorio je da se najzad pojavila dama koja može da ga zameni u "Koštani" - pričala je Vasilija.

- Carevac se usprotivio da pevam "Koštanu" u Narodnom pozorištu. Nije mu se svidela ta moderna verzija, pa su umesto mene zaigrale neke popularnije koleginice.

Ipak, početkom osamdesetih, na insistiranje Dragomira Bojanića Gidre i čelnika PGP-a, pojavio se Vasilijin album sa pesmama iz "Koštane".

- Taj album smatram vrhuncem moje karijere. Nije mi se dalo da zaigram u Narodnom pozorištu, ali sam makar na ploči ovekovečila Boru Stankovića. Moj Kragujevčanin, čuveni Gidra, pristao je da govori "Mitketa" ali samo pod uslovom da ja pevam pesme iz "Koštane".

"Noć padnala a ja se sećala,

beše nekad Mitke i Koštana,

beše pesma iz staroga Vranja.

Kako je majka sina imala,

kako je Koštana pesmu pevala,

za Mitketa mamo bekriju,

za Mitketa prvog deliju.

Noć padanala a ja sam plakala,

za lepotinju mamo, za Koštanu,

za njenu, lele, pustu sudbinu.

Za kog je majke pesme pevala,

za kog je mladost svoju davala,

za Mitketa mamo bekriju,

za Mitketa prvog deliju.

Noć padnala, majka mi pričala,

beše nekad pesma sve do zore,

beše nekad, to beše gore.

Za kog je majke knjige pisao,

za kog je bele zore čekao,

za Mitketa mamo bekriju,

za Mitketa prvog deliju."

(Milutin Popović Zahar)

Snimala je Vasilija uporedo i zabavne i narodne pesme, izvorne, novokomponovane, gradske, sevdalijske i, naravno, vranjanske.

- Na iznenađene mnogih Vranjanaca i "južnjaka", ja sam rođena Kragujevčanka. Uz očuha, vojnog muzičara, živela sam i pohađala školu u Kruševcu i Prištini. Bila sam član Omladinskog pozorišta u Kragujevcu, obožavali su me mnogi glumci, naročito Gidra, igrala sam i pevala u mnogim kulturno-umetničkim društvima.

- Studirala sam francuski jezik, ali se nisam bavila strukom. Bila sam dobar student, ali mislim da bih bila prestroga kao profesor. Prosto, takva sam - stroga i ozbiljna. Kao takva sam primljena za solistu Radio Beograda, i to u Carevčevo vreme, i to bez ikakve audicije. Dovoljna je bila preporuka etnomuzikologa Miodraga Vasiljevića.

Vasilijina tvrdoglavost, upornost i pravičnost koštali su je karijere, i u zabavnoj i u narodnoj muzici.

- Na početku diskografske karijere više sam pevala zabavne melodije. Imam utisak da se publici više svidelo kako pevam zabavnjake, naročito prepeve grčkih pesama i francuskih šansona. Ostaje žal što u to vreme nisam mogla da snimam na francuskom jeziku.

- Kad su grčke pesme preplavile našu estradu, kad su počeli da ih pevaju i oni koji nam nikako ne leže, digla sam ruke od zabavnjaka i posvetila sam se narodnoj muzici. Naročito sam se vezala za vranjansku pesmu koja je u stvari najteža.

Proslavila je Graićevog "Mitu bekriju" i stotine pesama iz starog Vranja i "Koštane": "Dimitrijo, sine Mitre", "Otvori mi belo Lenče", "Beše nekad Mitke i Koštana", "Zar ja nemam ruse kose", "Stojanke, bela Vranjanke", "Da znaeš mori mome", "Keremejli", "Dude, mori Dude", "Zemi me, zemi", "A što pitaš džanum majke", "Magla padnala", "Majke, ja ga volim", "Bilbil pile", "Gajtano mome", "Što gu nema cveta", "Bolna leži dilber Tuta", "Što si Leno", "Zašto Sike" "Jovane sine"...

- Specijlizovala sam se za melos Vranja i Južne Srbije. Kad dođem u Vranje, dočekaju ne sa trubačima i kažu - ti si naša! Tako nešto nikad nisam dočekala od mojih Kragujevčana.

Urođeno gospodstvo i obrazovanje predodredili su Vasilijin repertoar i "crvene granice" u estradnom svetu.

- Nusam htela da pevam svuda i svakome, ne zbog moje školovanosti ili uobraženosti, nego zbog toga što sam bila izraziti radijski i koncertni pevač. Svesna sam da sam kroz celu karijeru važila za vrhunskog a nekomercijalnog pevača - kategorična je bila Vasilija.

- Nikad nisam pevala u kafani, na svadbi ili vašaru. U vreme kad su moje kolege tezgarile po Americi, Evropi, Australiji, ja sam negovala moju ćerku i izvela je na pravi put. Imala sam sreću da se zaljubim i udam za Miću Đorđevića, bubnjara i dugogodišnjeg muzičkog urednika ptodukcije PGPRTB. Uz supruga sam upoznala sve muzičare, snimala sa najboljim kompozitorima i ansamblima, a nikad ga nisam iskoristila za neke prečice i privilegije. Naprotiv, večito sam bila na oprezu da kolege ne pomisle da me suprug protežira.

(Telegraf.rs)