74. rođendan Radiše Markovića: Stasom na Džegera, glasom na Tozovca
"Već polako vreme briše
i najdraže usomene,
hej, ljubavi iz detinjstva
da l' se ikad setiš mene.
Čija li si, čija li si sada,
da l' te išta na detinstvo seća,
u mom srcu nestala je nada,
a čežnja je sve veća i veća.
Tvoja pisma i sad čuvam,
čak i pramen kose plavi,
časovi se srećni vrate
kad se tvoja slika javi.
Pusta klupa pod jablanom,
našom stazom liju kiše,
sad bih znao da te ljubim,
ali tebe nema više."
(Milutin Popović Zahar)
Nema veće sreće za jednog pevača nego kada mu oživi neka pesma koja je ćutala u senci nekog megahita. Njegove hitove presnimavaju i neke nove zvezde, od Ace Lukasa do "Zvezda Granda".
- "Čija li si sada" mi je najdraža pesma. Sve se više sluša i kako godine prolaze sve je slušanija. To je pesma koja ima emociju i pogađa svakog čoveka. Ja sam odlučio da je stavimo na "A1", nisam hteo da lažem ni sebe ni publiku - priča Radiša Marković za Muzičku apoteku.
- "Čija li si sada" slušanija je danas nego kada je snimljena. Mislim da sam je lepše otpevao od "Neznanke", uvek je pevam sa nekom posebnom emocijom. I moja žena se zaljubila u mene zbog te pesme. Znala je da mi kaže: "Sve na tebi veselo, a pesma ti tužna".
17. septembra obeležio je 74. rođendan. I kad se pogleda u ogledalu i kad lista albume starih slika, ponekad i glasno veli: "Ljudi, ja sam pljunuti Džeger!" A kad pusti glas, mnogi ga porede sa Tozovcem.
- Pevajući davno u restoranu "Trandafilović", Tozovac je došao kao gost i seo za muzički sto. Kad sam završio nastup, Toza mi je prišao i rekao: "Burazeru, al' si me skin'o, svaka ti čast!" Pravdao sam se pred legendom da se nisam trudio da ga skinem nego da mi je takav glas.
Radišinu diskografsku karijeru obeležio je samo jedan kompozitor - Milutin Popović Zahar. Pored "Neznanke" i "Čija li si sada" podario mu je još nekoliko vrhunskih pesama: "Osmehni se draga na rastanku", "Jedna žena a dva druga", "Nema više Cicvarića", "Vlajnice, doj, doj, doj", "Bećarski je život lep", "Kad je deda lumpovao", "Vozi Ćira lepu Zoru".
- Radiša je lepša varijanta Mika Džegera. Retko duhovit dasa i neverovatan mamac za žene. Kad sam jurio neku žensku, gledao sam da izbegnem njegovo društvo po svaku cenu - ističe legendarni Zahar.
- Pored toga što je bio šarmer, Radiša je dobar pevač sa retkom toplinom u glasu. "Neznanka" je ubitačan hit, "Čija li si sada" je pravi evergrin, a meni najdraža od svih Radišinih je "Osmehni se draga na rastanku" za koju Boris Bizetić kaže da je najbolja narodna pesma koju on nije komponovao.
Radiša Marković ima sve što treba jednoj zvezdi - boju glasa i šmekeraj Tozovca, kompozitora i kuma Zahara, lice i stas holivudskog glumca, srećnu porodicu. Izgleda da mu je falila jedino ambicija.
- Skoro sve što je Zahar komponovao prošlo je kroz moje grlo. I te Zaharove hitove koje su snimile moje kolege ja sam prvi otpevao na demo snimcima. Zahar mi je nudio i "Ivanovu koritu", govoreći da je to pesma za široke namene, da je mogu pevati i muškarci i žene, a ja sam je odbio.
- Nudio mi je Zahar i pesmu "Vino točim, a vino ne pijem". Ma, bolje da se ne podsećam šta sam sve propustio. I da se opet vratim u te godine, sve bi bilo isto. Opet bih ostao neznanac koji dobro peva.
(Goran Milošević)