86. rođendan Andrije Bajića: Veselo sećanje na legendarne pesme našeg najpoznatijeg dueta
"Od kako je jutra i svanuća
i izvora kraj moje kapije
nije bilo lepšega mladića
od Jovana mojega komšije.
Oj, Jovane, Jovo more,
ne bacaj mi pogled na prozore,
od tebe me čuva mati,
dokle li ću tako izdržati.
Kad pevuši jutru kraj volova,
ja se pravim kao da ne hajem,
kad uveče ide iz dolova
po pesmi ga momačkoj poznajem.
Pesmom Jova sa mnom razgovara,
svaka pesma nosi moje ime,
poludeće što me ne da nana,
a i ja ću zajedno sa njime."
(Andrija i Toma Bajić)
8. septembra obeležio je 86. rođendan. I posle svega i u inat svemu ne prestaje da se smeši i da zasmejava okolinu. Ovo je vesela priča Andrije Bajića o šest decenija brenda Braća Bajić.
- Mnogo sam snimao u duetu sa mojim pokojnim bratom Tomom, tako da sam i zaboravio šta smo sve snimali i ko je sve snimao naše pesme. Dobro se sećam: pre trideset godina, gostujući u emisiji na Bonton radiju, Goran Milošević izbunari pesmu "Oj, Jovane, Jovo more", pusti je sa gramofona i pita nas ko peva, ko svira i ko je kompozitor.
- Odmah smo prepoznali da svira Buca Jovanović, pomislili smo da je Buca i kompozitor pesme, a pevačicu ne prepoznasmo. I tek kad nam Goran pokaza singlicu, videsmo potpis Braće Bajić ispod pesme, setili smo se da je Toma napisao reči a da sam ja istog dana napisao melodiju. Tu pesmu je snimila Jerina Jović uz ansambl Buce Jovanovića. Sećam se, Buci se svidela pesma i prognozirao je da će se dugo pevati u narodu. Tu pesmu je posle Jerine snimila i Mala Cana i produžila joj vek.
I pre nego što su postali najpopularniji narodnjački duet, Andrija i Toma su komponovali i pisali pesme za neke druge duete i pevače.
- Toma i ja smo godinama svirali fruluce, bili članovi kulturno-umetničkih društava "Đoka Pavlović" i "Gradimir". Od detinjstva smo sviruckali i pevušili neke pesmice, i ne primetivši da smo počeli i sami da komponujemo i pišemo nešto novo. Toma je voleo da piše stihove, a ja sam voleo da ispevavam te stihove. I tako je nastala naša prva snimljena pesma "Duni vetre s Bukulje planine" koju su pevale u duetu Živka Milošević i Jelena Aleksić.
- U Kulturno-umetničkom društvu "Đoka Pavlović" upoznali smo Mileta Uroševića, vrsnog harmonikaša i šefa orkestra koji je početkom 60-ih napravio svetski hit sa "Maršom na Drinu". Mile nas je pomogao i podržao oko zaštite autorstva i tako smo ušli u diskografiju.
Zanimljivo je da su prve pesme Braće Bajić snimali upravo dueti: Milošević-Aleksič, Blagojević-Lazarević, Radulović-Jovanović, Stefanović-Krstić...
- I tako, izađe ploča, krupnim slovima piše ime i prezime pevača i nazivi pesama, a sitnim slovima, često i inicijalima, piše naše ime i prezime kao autora. Pesma postane popularna, pevač takođe, a za nas autore niko ne zna. Zato sam predložio Tomi da ozvaničimo naš duet i da snimamo to što smo sami napisali i komponovali.
Sredinom i krajem 60-ih Bajići su snimili desetine autorskih pesama koje su sto posto u izvornom ruhu: "Rujna zora ne sviće", "Nisam više dete", "Večeras mi kapija zaškripala mala", "Kolubaro, sestro Šumadije", "Proslilo me stotinu momaka", "Kroz šarenu bašticu", "Lepo nam je mokovanje", "Otvori ženo vrata", "Od kuće do kuće", "Voleo sam dok sam momak bio"... Ipak, najonarođenija pesma Braće Bajić svakako je "Nad izvorom vrba se nadnela", prava himna slobodne ljubavi.
- Ta pesma je podigla Silvanu Armenulić. Silvana je i pre "Vrbe" imala desetak snimljenih ploča sa raznim autorima. Snimala je i sevdalinke i starogradske i grčke pesme, sve joj je Bog dao, falio joj je samo hit. "Nad izvorom vrba se nadnela" je prvi Silvanin narodnjački hit i naša najpoznatija autorska pesma.
Bajići su 1966. godine napisali i jednu od svojih najonarođenijih pesama "Ja sam momče sa sela". Pesmu je prvi snimio Aleksandar Stefanović u duetu sa Ljubišom Krstićem i Kanarincem.
Krajem 60-ih, na vrhuncu popularnosti najizvornijeg i najpopularnijeg srpskog dueta, Andrijinu i Tominu pesmu "Došlo vreme i doći će" snima okoroeli zabavnjački kvartet "4M" (četiri muškarca) uz pratnju Zagrebačke filharmonije pod upravom Miljenka Prohaske.
Andrijinu i Tominu pesmu "Oj, Dinaro, hajdučka dolamo" rado pevaju i snimaju svi Krajišnici širom sveta i doživljavaju je kao izvornu pesmu ispod Dinare.
Sve što su Bajići stvarali sto posto je u duhu i ruhu izvorne narodne muzike, sa malom razlikom između pesama i kola. Skoro svako delo Braće Bajić može da se igra, naročito "Kolubarski vez", jedno od najigranijih kola u našem rodu.
- "Kolubarski vez", naše najpoznatije i najonarođenjje kolo, nastalo je spontano i neprimetno, uz posao i svirku. Mi nismo seli za klavir, uzeli papir i olovku, pa nešto napisali i komponovali. Nismo tada ni znali note, prosto, kroz svirku nam izađe kolo i melodija. "Kolubarski vez" je naš ponos, kolo za svadbe, kulturno-umetnička društva, radio stanice, odjavne i najavne špice. To je kolo od tri tona, kao povetarac - ističe legendarni Andrija Bajić.
(Goran Milošević)