Na današnji dan rođen je Bora Drljača: Majka i Krajina kao večna inspiracija

A. M.
Vreme čitanja: oko 3 min.
Foto: Promo

Na današnji dan pre 83 godine rođen je Bora Drljača. Više od 60 godina širio je radost i veselje, a u duši ostao gladan ljubavi.

- Ja sam ti kao David Štrbac u "Jazavcu pred sudom". Rođen sam 29. avgusta 1941. godine, ispod planine Grmeč, u vihoru Drugog svetskog rata, u zbegu, ispod jedne bukve, u selu Donja Suvaja, opštima Bosanska Krupa, srez Bihać, okrug Banjaluka - izgovorio je u jednom dahu "Stari vuk" u mikrofon Muzičke apoteke.

"Nemam nikog ko bi mog'o reći

što su moje oči uvek vlažne,

majke nemam da mi pruži ljubav,

a ostale sve su uvek lažne.

Ti si radost moja

koju mrak prekriva,

ja bih srećan bio

da si majko živa.

Tvoj glas nisam čuo da me zove,

moje srce umire polako,

moje oko videlo te nije,

dođi u snu da te vidim majko.

Mene ovde neće naći više,

sudbu svoju ja neću prokleti,

sad mi dajte jednu čašu vina,

ispiću je slatko i umreti.

Usne moje majko

gorku čašu piju,

kako je sve mračno

bez tvojih očiju."

(Bora Drljača)

- Ustaški rafali su mi ubili majku dok sam bio u njenom naručju. Od majke Stoje nije mi ostala ni slika. Ostala mi samo priča da je bila divna žena, prava lepotica.

Ostao je Boro večno gladan majčine ljubavi. Na jednoj od prvih snimljenih ploča majci je posvetio pesmu "Dođi u snu majko".

- Rano sam ostao i bez majčinog mleka. U tim zbegovima podojilo me ko zna koliko žena, možda je i u tome tajna moje vučje snage. Sem toga, bio sam i đak pešak. Pešačio sam desetak kilometara od kuće do škole, od Suvaje do Krupe.

- Kad sam porastao, svirao sam frulu, svirao sam i ličku tamburu sa četiri žice, imao sam i svoj orkestar u kome sam bio primaš. Kad sam jednom propevao, rešio sam da pevam i kad mi se ne peva. Pevao sam da ne bih plakao.

Pevao je Bora pesme sa svih meridijana. Snimao je sa tamburašima, trubačima, krajiškim izvornim grupama, snimao je i trajne snimke sa Narodnim orkestrom. "Ima mlađih, ima lepših, al' nema boljih" - ponavljao je Boro na svakom nastupu.

- Kod strica Milana, oficira u Bačkoj Topoli, završio sam srednju poljoprivrednu. Tu sam naučio da pevam i pričam na mađarskom. U Bileći sam završio Školu rezervnih oficira, služio gardu na Lukavici u Sarajevu, dogurao do čina majora, a da sam išao na sve vežbe dogurao bih do generala.

- Razumem se u mašine i automobile, i praktično i teorijski. Još pamtim definiciju motora: "Motor je mehaničkim putem napravljena mašina koja tečno gorivo pretvara u mehaničku smagu."

Bora Drljača je pevač sa pedigreom. Talentu i vučjoj snazi dodao je i dugogodišnje članstvo u nekoliko kulturno umetničkih društava.

- Od 1. januara 1964. godine sam član Udruženja estradnih umetnika Srbije, još za predsednikovanja Mileta Bogdanovića. Velika mu hvala što je svojim autoritetom pokrenuo i vodio naše udruženje, i što je podigao pevače od nepriznate i nepoželjne na nivo priznate i poželjne profesije.

Sve ostalo je istorija jedne briljantne diskografsko-estradne karijere. Bora Drljača je jedan od rekordera po broju snimljenih pesama među narodnjacima. Snimio je Boro oko 500 pesama na 70-ak izdanja. Snimio je Boro i stotinak pesama koje je sam napisao i komponovao. Mnoge od tih prelepih pesama su autobiografske.

(Telegraf.rs)