Sećanje na Hemfrija Bogarta narodne muzike: Pet godina od smrti Gvozdena Radičevića

Bio je jedan od prvih šumadijskih pevača koji je uspeo da snimi ploču a da nije bio solista Radio Beograda.

Bio je prvi pevač partizanskih pesama u narodnjačkom ruhu koje nisu smetale ni ravnogorcima.

Preporučujemo

Bio je vodeći pevač Buce Jovanovića, pre Kvake i Šabana.

Bio je ime koje se u svetu narodne muzike izgovara sa najvećim poštovanjem. Ovo je sećanje na Gvozdena Radičevića.

Rođen je 28. jula 1930. godine u Kaoni kod Dragačeva. Po završenoj gimnaziji radio je kao službenik u Sreskom narodnom odboru u Dragačevu. Pevao je u kulturno-umetničkim društvima u Kraljevu i, tek pomalo, u kafani. Plenio je i stasom i glasom, ali tek u trideset trećoj godini je rešio da snimi prvu ploču i to sa partizanskim pesmama "Seja kose raspletala" i "Sećaš li se ratni druže" legendarnog pesnika iz Goražda Radeta Jovanovića.

Gvozdenova singlica sa pesmom "Poleti golube moj" i Gvozdenova singlica sa pesmom "Uzmi sve što ti život pruža" obeležile su 60. godine u narodnoj muzici. I oni koji nisu imali gramofon slušali su Gvozdena u željama i čestitkama na radiju.

"Seja kose raspletala

brata žaleći,

što na mutnoj Drini pade

Bosnu braneći.

Drino, vodo valovita,

bučna, ponosna,

Bosno moja bregovita,

zemljo junačka.

Vodio je div junake

s ljute Krajine,

prelazio mutne vode,

lomne planine.

A na Drini kad je teška

borba vođena

tu je seja izgubila

brata rođena.

Spleti guste pletenice,

sejo ponosna,

koga rodi kršna Bosna

taj umreti zna."

(Rade Jovanović)

Apolonskom i holivudskom lepotom pravio je razliku na omotima gramofonskih ploča. Punim i markantnim glasom, bez urlanja i suvišnog trilerisanja, pravio je razliku na radiju. Gorostasom ponosnog Dragačevca pravio je razliku na brojnim koncertima i festivalaima.

Od 1965. do 1969. Gvozden je snimio dvadesetak pesama Budimira Buce Jovanovića. Bucine pesme u Gvozdenovoj interpretaciji odnele su pobede na prvim putujućim festivalima narodne muzike. Na festivalu "Jesen 67" Gvozden je ostvario apsolutnu pobedu sa Bucinom pesmom "Otišla si bez zbogom da kažeš", a sličan uspeh ostvaruje i dve godine kasnije sa pesmom "Nisam ti rekao zbogom".

Saradnja Buce i Gvozdena podignuta je na jedan viši umetnički nivo i kroz stihove koji se recituju između strofa. Pesme "Otišla si bez zbogom da kažeš" i "Oj, goro, goro, zelena" snimljene su uz briljantan glas spikera Dušana Vidaka. Bucina tiha seta je i bukvalno progovorila kroz pesmu, kroz glas spikera na foršpilu. Tako je Bucina tugovanka dobila svog prvog i idealnog tumača - Gvozdena Radičevića.

Kada su krajem 60-ih u Bucino pevačko jato doleteli i Kvaka i Šaban, Gvozden je potražio pesme i od drugih kompozitora (Rade Jovanović, Ilija Spasojević, Doca Ivanković, Aca Stepić, Žarko Pavlović Valjevac, Miki Mitrović, Novica Negovanović, Mlađa Nikolić), a počeo je i sam da komponuje.

- E, kad može drveni Gvozden da komponije, može i šuškavi Buca da peva - iznervirao se Buca Jovanović i 1968. godine snimio svoju jedinu pevačku ploču sa antologijskom pesmom "Raširi ruke, o majko stara".

Diskografska karijera Gvozdena Radičevića trajala je od 1963. do 1981. Snimio je 33 singlice (računajući i šest duetskih sa Lepom Lukić, Nadom Mamulom i Anđelkom Mandić) i tri kompilacijska albuma. Ukupno 108 pesama, nijedna izvorna a skoro sve liče na izvorne: "Seja kose raspletala", "Sećaš li se ratni druže", "Poleti golube moj", "Uzmi sve što ti život pruža", "Ja odlazim pevajući mlađan u armiju", "Otišla si bez zbogom da kažeš", "Oj, goro, zelena", "Čarna gora", "Nisam ti rekao zbogom", "Slavica je njeno ime", "Pij draga noćas iz moje čaše", "Pozdrav roditeljima", "Neću nikad za ljubav da molim", "Poslednje pismo", "Što se praviš da me ne poznaješ"...

Za sedamnaest godina intenzivnog smimanja protutnjao je diskografijom, ne ostavivši praktično nikakvog traga u medijima, sem nekoliko radijskih intervjua za Muzičku apoteku. Bio je jedan od najtiražnijih narodnjaka svog doba, pobednik mnogih festivala, pevač holivudske lepote (zato ga i prozvah Hemfri Bogart naše narodne muzike), a nije voleo slikanja i medije.

- Ostvario sam se kao porodičan čovek. Kad sam otpevao i snimio sve što mi je srcu drago, ostavio sam mikrofon i posvetio se deci i unucima. Nisam neki govornik, a nisam ni gladan slave. I kad sam bio mlađi, nisam se gurao pred kamere. Taj medijski svet velikodušno prepuštam mlađim kolegama - govorio je Gvozden u emisiji "Sabor" Studija B.

Zbog tako lenjog odnosa prema estradi i škrtosti na rečima, kolege ga prozvaše "Drveni".

U stvari, Gvozdenov karakter je kao i njegovo ime - gvozdeni! Iako su ga mnoge kolege sahranile još za života (kad sam ga najavio na Studiju B i na Bontonu, upitaše me neki - zar je taj još uvek živ?), Gvozden je doživeo lepu i duboku starost.

Preminuo je na pragu devedesete, na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 2019.

(Telegraf.rs)