Na godišnjicu smrti Ace Danilovića: Vreme suza na licu i socijalističkih slava
Aleksandar Aca Danilović je preminuo 16. avgusta 2023. godine.
On je bio prvi pevač legendarne pesme "Jedna suza na tvom licu" i jedan od prvih šumadijskih pevača koji je stekao širu popularnost.
Ovo je sećanje na ovog skromnog čoveka tako blaženog osmeha i na njegov jedini intervju u životu kojo je dao baš za Muzičku apoteku.
- I pre pesme "Jedna suza na tvom licu" imao sam desetak snimljenih ploča. Tu pesmu sam snimio 1968. godine, otpevao sam je radijski, onako rutinski, bez prevelikih očekivanja. Tada su se snimale pesme bez strofe koja se ponavlja (bez pamtljivog refrena), tako je bilo i sa pesmom "Jedna suza". I pored svega toga, narod me ipak najviše pamti baš po toj pesmi - pričao je Aca Danilović u Muzičkoj apoteci.
- "Jedna suza na tvom licu" nastala je kao rezultat intenzivne saradnje sa Radojem Mitrovićem Barajevcem i Milanom Matijaševićem Šarbancem. Svirali su hiljade svadbi na kojima sam i ja pevao, a svirali su mi i na "Suzi" kada smo je snimali u studiju. Radoje Barajevac je, posle nekoliko godina sviranja druge harmonike u Bucinom ansamblu, prvi put zasvirao sa svojim tek formiranim ansamblom baš na ploči "Jedna suza na tvom licu".
"Jedna suza na tvom licu
opekla me one noći
kad sam tebi rek'o mila
da ti više neću doći.
Tu sam suzu izbrisao,
al me ona i sad peče
i seća me na tu ljubav,
na to naše zadnje veče.
Sede vlasi već cvetaju,
strasti su mi davno mirne,
za tu suzu ja te molim
draga moja ne kuni me."
(Milan Matijašević Šarbanac)
Aleksandar Danilović je rođen početkom Drugog svetskog rata u selu Mirijevo kod Beograda, nedaleko od Crkve svetog Ilije, centra svih duhovnih i društvenih zbivanja van glavnog grada.
- Baš tako, u vreme kad sam ja rođen Mirijevo je bilo selo kod Beograda. Moji preci su starosedeoci Mirijeva, a Danilovići su stari Mirijevci još od jednog pretka koji se doselio iz Rusije, pa su od jednog Danilova postali moji Danilovići.
- Odrastao sam pored Crkve svetog Ilije u Mirijevu, jedne od najstarijih crkava u Srbiji. Prisustvovao sam svim mogućim narodnim veseljima i svetkovinama, litijama na Spasovdan i Ilindan. Svake nedelje u dvorištu crkve bile su igranke, svirala su dva harmonikaša, a oko njih je igralo kolo. Momci vode kolo, devojke gledaju sa strane, pa, ako se kolovođi neka svidi, on joj mahne da se uhvati do njega.
- A onda je stigao i prvi detektor za slušanje radija, zapravo jedna žica sprovedena sa bandere u kuću sa detektorom za hvatanje radio signala. Čekao sam na red da mi ukućani ustupe slušalice da bih slušao emisije narodne muzike i to samo na jednom radiju - Radio Beogradu. U to vreme nije bilo traka pa su pevači pevali uživo.
Vođen ljubavlju prema narodnoj pesmi sredinom 50-ih postaje član KUD-a u Mirijevu. A već početkom 60-ih na nagovor svog komšije Dragoljuba Šunderića, jednog od prvih kompozitora novih šumadijskih pesama, objavljuje svoje prve snimke.
- Prvu ploču sam snimio septembra 1963. godine sa pesmama "Primiče se svadbe dan" i "Pesma Kragujevcu". Pesme sam naučio u vojsci, vojnički klub je imao "Grundingov" magnetofon sa koga sam puštao pesme i učio. U vojsci sam imao i tu čast da pevam u Domu JNA u Banjaluci na dočeku Nove godine zajedno sa Cunetom, Zaimom, Safetom. Odmah po skidanju uniforme otišli smo u studio Radio Niša, snimili pesme i objavili za Jugoton. Kad su se moje prve pesme zavrtele na radiju, počeli su da me porede sa Zaimom. Priznaćete, to je kompliment zbog koga je vredelo baviti se pevanjem.
U vreme Acinih diskografskih početaka samo odabrani radijski pevači mogli su da snimaju ploče. Aca je od početka karijere ušao u krug odabranih. Snimao je sa Krnjevcem, Barajevcem, Dragišom Nedovićem, Miodragom Jašarevićem, Tokom Ćirkovićem, Antušem Gabrićem, Zoranom Pejkovićem, Novicom Uroševićem, Borom Bojićem, Braćom Antonijević...
- Imao sam sreću da još u vojsci upoznam tu malobrojnu pevačku elitu. Prvi put sam ušao u čuveni "Studio 5" samo da bih upoznao svog idola Zaima Imamovića. Posle susreta sa Zaimom sve je bilo lakše, i snimanja u studiju i pevanje narodnih veselja.
- Pamtim i vreme kada sam pevao na tzv. socijalističkim slavama širom Vojvodine. U stvari, kad komunistički funkcioneri, opštinari i profesionalni "makazari" otvore neku školu, put ili fabriku, slavilo se bez božjeg blagoslova, uz pečenje i narodnjake.
Diskografska karijera Ace Danilovića trajala je od 1963. do 1975. Snimio je dvadesetak singlova i desetak trajnih snimaka za arhivu radio Beograda sa pesmama trajne narodne vrednosti: "Jedna suza na tvom licu", "Najbolji sam momak", "Odnesi pismo golube beli", "Imao sam curu malu sa očima plavim", "Kroz naš sokak", "Ti se ženiš verni druže", "Ljubav dvaput ne vraća se", "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju", "Čaj goro, lane moje", "Tužno vetri gorom viju", "Aj, san zaspala"...
- Mogu s ponosom da kažem da sam bio pevač po Carevčevim standardima, solista našeg nacionalnog radija. Međutim, sa žaljenjem mogu da primetim da je ova naša prava narodna muzika danas zapostavljena čak i na Radio Beogradu. Imam utisak kao da neko ne dozvoljava da se narodnjačka ćirilica čuje u beogradskom etru, kao da se naša samozvana elita stidi šumadijske dvojke - istakao je Aca Danilović u svom jedinom intervjuu u životu koji je dao za Muzičku apoteku.