Od mlake i lenje dvojčice do orijentalno-erotske drame: 55 godina "Kone na bunaru"

Kada bi napravili anketu ko je komponovao i ko je prvi snimio pesmu "Oči moje kletvom bih vas kleo", jednu od najpevanijih sevdalinki, popadali bi mnogi tezgaroši i diskofili.

"Oči moje kletvom bih vas kleo", daleko poznatija kao "Kona na bunaru" ili samo "Kona", doživela je pravo vaskrsnuće - mnogo je slušanija danas nego pre 55 godina kada je prvi put snimljena na nosaču zvuka. Verovali ili ne, "Konu na bunaru" je komponovala Radojka Živković na stihove jednog od najvećih pesnika sevdaha Safeta Kafedžića. Ovu pesmu je, verovali ili ne, prvi snimio Nedžad Salković i to kao poslednju na ploči iz 1969. sa veoma "lenjim" nazivom - "Oči moje".

Preporučujemo

- Ja imam veliki problem da i mojim najbližim dokažem da sam ja prvi snimio "Konu na bunaru". Snimio sam je krajem 60-ih, kada sam bio vodeći pevač Radojke Živković, "Beogradske estrade" i PGP-a. U to vreme sam snimao i po pet singlica godišnje, snimao sam i stare sevdalinke i nove narodne pesme - pričao je princ lakih nota Nedžad Salković.

"Oči moje kletvom bih vas kleo

što vas šejtan na ruku uzeo,

pa gledaste kroz tarabu staru

šta mi radi kona na bunaru.

Srebren ibrik u ruke uzela,

raskopčala suncu njedra bijela,

pa ih ladi vodom iz bunara,

srce moje čupa iz nedara.

Drhtao sam ko list na jablanu,

gledajući konu raskopčanu,

srce vrisnu, pamet se okrenu,

skočih mlađan u avliju njenu.

Sad je na me ko na vuka hajka,

šta učini, žalosna ti majka!

Kriv sam, velim, još u ovom satu,

vješajte me o koninom vratu."

(Radojka Živković - Safet Kafedžić)

- Te godine kada sam snimio pesmu "Oči moje kletvom bih vas kleo" leteo sam na krilima pesme "Smeđe su joj kose po plećima pale" koja je, izgleda, poklopila i mnoge druge lepe pesme iz mog repertoara, pa i "Konu". Tako da me nimalo ne čudi što ta prelepa pesma nije prošla u mom izvođenju. Ja nemam problema da priznam da je "Kona" bolje prošla kod drugih kolega u nekom drugom ruhu. Na kraju krajeva, "Ne klepeći nanulama" je moja lična karta, a snimali su je i pre mene.

Nedžad je krajem 60-ih i početkom 70-ih bio idealan pevač Radojkinih pesama. Pevao je baš onako kako je Radojka svirala - umilno, lako, bez suvišnih ukrasa. Takva je bila i "Kona" u originalu: lagana i poravna dvojčica, što kažu muzičari baš onako "lenjo" doneta.

1986. godine (17 godina posle Nedžada) "Konu na bunaru" snima i Safet Isović na LP-iju sarajevskog Diskotona uz aranžman i orkestar Omera Pobrića. "Kona" je potpisana sa tri iksa (xxx), što će reći kao izvorna pesma nepoznatog autora. Pesmu je u orijentalno ruho uvio Safetov najverniji saradnik Omer Pobrić, jedan od prvih muzičara sa ovih prostora koji je sevdalinku elektronizovao i aranžmanski modernizovao. Tako je "Kona" dobila orijentalnu dramatiku i erotski prizvuk.

- Kada sam 70-ih godina osnovao svoj orkestar sa elektronikom i klavijaturama u orkestru i aranžmanu sevdalinki, pitali su me da li sam lud. Čuj, sevdah uz udaraljke i elektroniku!? Ispostavilo se da sam iskoračio makar deceniju unapred. Kasnije sam osnovao i moj studio "Omega" u kome su snimali i oni koji su me ogovarali i mrsko gledali - pričao je Omer Pobrić u Muzičkoj apoteci.

- Tako sam oživeo i "Moj dilbere" i "Konu" i približio nekim novim klincima. I sevdah putije kroz prostor i vreme, ne može ostati samo u Bosni i izvoditi se samo na sazu i šargiji. Hvala Bogu da se te pesme slušaju širom sveta kao muzički identitet nas Bosanaca.

"Konu na bunaru" snimaju i posle Nedžada i posle Safeta, i kojima priliči i kojima nikako ne stoji. Na mnogim izdanjima "Kona" je i dalje potpisana kao izvorna pesma, čime se grubo povređuje neosporno autorstvo Radojke Živković i Safeta Kafedžića.

(Telegraf.rs)