Miša Marković o svojoj najdražoj pesmi: Kako je jedna laganica postala zavičajna himna

Počeo je kao roker, izrastao u veoma popularnog pevača zabavne muzike, a od početka 80-ih prešaltao se u narodnjake.

Komponovao je neke od najvećih hitova folka svih vremena ("Jutro je", "Srce je moje violina", "Ja ne znam gde je ona", "Ej, Branka", "Svirajte mi tiho, tiše", "Recite mu da ga volim", "Šta će mi šalvare", "Šta će meni vino"), a za pesmu svog života odabrao jednu laganicu.

Preporučujemo

Ovo je priča hitmejkera Miše Markovića o pesmi "Pamtim još".

"Prolazi moja mladost,

dolaze druga vremena,

ono što je nekad bilo

toga sada više nema.

Ali pamtim još,

one livade, one reke,

one šume i puteljke,

staru majku što se smeje

i ognjište dok me greje.

Sada imam što sam htela,

o čemu sam nekad snila,

trebalo bi da sam srećna,

a ja sam to nekad bila.

Došli su novi dani,

drugim se životom živi,

uzela sam što sam htela,

drugi mi nisu krivi."

(Miša Marković)

- To je moja autobiografska i moja najdraža pesma. "Pamtim još" je nešto najlepše što može da se dogodi umetniku - da neke svoje uspomene i emocije iz detinjstva pretoči u pesmu u kojoj se pronalaze milioni. Moji roditelji su iz Zapadne Srbije, otac je bliže Užicu a majka je bliže Čačku. Premotavajući slike iz moga detinjstva, jedne večeri sam se setio moje bake u selu Papratište. Ta moja baka je oličenje srpske čestitosti, od milja sam je zvao "Majkica". Ta moja "Majkica" je simbol naše iskonske dobrote, jednostavnosti i prostodušnosti. Moja "Majkica" i pevanje tih divnih seljaka na njivi formirali su moj karakter i moj muzički arhetip - pričao je Miša Marković u Muzičkoj apoteci.

- Sa petnaestak kratkih stihova opisao sam svoje detinjstvo, sećajući se saveta moga profesora dizajna koji nam je svaki put kada uđe u učionicu ponavljao: "Lepota je u jednostavnosti izraza." Ta pesma je u stvari posvećena toj mojoj "Majkici" i mojim bezbrižnim danima u selima Papratište i Gorjani u kojima sam provodio leta i zime tokom raspusta. Najorniji sam bio kad me probude kosači koji uglas pevaju "oj, ora je, ora je". Imao sam utisak da se od tog seljačkog pevanja u višeglasju ori ceo Zlatibor.

Pesma "Pamtim još" snimljena je 1984. godine kao vodeća na albumu Hanke Paldum u izdanju produkcije "Jugodisk".

- Još se sećam zluradih komentara mojih kolega hitmejkera. Jedan mi reče: "Mišo, ti rešio da odeš dole." Da ne pričam koliko je mojih pevačica sumnjičavo vretelo glavom. Srećom, Hanka Paldum je prepoznala jačinu ove pesme i jako sam zadovoljan kako je sve to snimljeno u "Studoju 6" Radio Beograda.

- Ja sam odmah znao da će ova pesma ostati za sva vremena jer sam upotrebio malo reči i puno emocija. Slično je osećala i Hanka, ali na našu žalost bilo je dosta muzičkih urednika kojima se ta pesma nije svidela na prvu. I, pošteno rečeno, pesma je mnogo slušanija danas nego u godinama kada se pojavila ploča.

1994. godine, deset godina posle Hanke Paldum, pesmu "Pamtim još" presnimava Merima Njegomir.

- Iskreno, uplašio sam se da se ta pesma totalno ne zaboravi. Kad je snimljena "Pamtim još", neki muzički urednici su smatrali da za takvu baladicu nije vreme u godinama dvojke i nadolazećeg "Južnog vetra". Kad se zaratilo u bivšoj Jugi, nekim muzičkim urednicima je zasmetalo što "Pamtim još" peva Hanka. Zato sam je i dao Merimi znajući koliko je vezana za svoju majku - pričao je Miša Marković.

Pesma "Pamtim još" ušla je i u RTS-ov serijal "60 najlepših pesama". Pevaju je i nove nade u "Zvezdama Granda" i veterani u "Nikad nije kasno", često u neverici da je takvu pesmu komponovao i napisao jedan bivši roker.

- Ja sam rođeni Beograđanin. Imao sam i starijeg brata, antisluhistu, kome su roditelji kupili harmoniku i još ga dali na časove, a meni kupuli gitaru. Priključio sam se kao klinac grupi "Mladi lavovi", svirao, pevao, pisao i skidao "Bitlse", "Rolingstonse", "Kingse". Još tada sam imao stotinak napisanih pesama, mojih pesama.

- Kad sam počeo da snimam popularnu zabavnu muziku, pitao sam se kako je moguće da su i te rok pesme tako melodične i da imaju neku melodijsku nit sa našim folklorom. Onda sam shvatio da svi folklori imaju izraženu melodiju, da su i pesme Boba Dilana bazirene na folkloru, uglavnom na kantri muzici. Na tom temelju i na toj spoznaji nastali su i moji narodnjaci i moji zabavnjaci.

(Telegraf.rs)