Žoma Jovanović i "Vesela škola harmonikaša": Sećanje na osnivača jednog od naših prvih sanatorijuma harmonike
Ova uveliko onarođena pesma zvuči kao da je izvorna, kao da je pesma nekog neznanog autora.
Srećom, ostao je trag o njenom piscu - Živomiru Jovanoviću Žomi, retko pismenom harmonikašu, hotelskom i kafanskom pevaču i sviraču, prijatelju Mije Krnjevca i Buce Jovanovića, osnivaču "Vesele škole harmonikaša".
"Pod prozorom cvetala mi lala, prođe dragi pa me zagovara.
Draga moja lepa ti je lala, bi li meni jedan cvet ubrala.
Hoću dragi, kako ne bih dala, za tebe sam lalu negovala, svako jutro rano zalivala i o tebi pesmice pevala.
Uzmi dragi, usput je miriši, na me misli i za mnom uzdiši, čuvaj cvetak da ti ne uvene, ljubi dragi lalu mesto mene."
(Mija Krnjevac - Živomir Jovanović Žoma)
"Za one koji me ne poznaju: "Srbin sam po nacionalnosti, odrastao u seljačko-muzičkoj porodici. Moj otac Životije, pored malog poseda zemlje koju je obrađivao, bavio se profesionalnim sviranjem na fligorni - bleh trubi. Sa stricem Duškom, koji je svirao bas trubu, imao je svoj orkestar od sedam članova i svirao po svadbama, vašarima, igrankama i narodnim veseljima u našem kraju. Moj mlađi brat Ljubomir svirao je klarinet i poginuo u Drugom svetskom ratu" - piše Živomir Jovanović Žoma u uvodu knjige "Škola za samostalno učenje nota i sviranja na harmonici".
"Iako sam nestašne prirode, posle završene gimnazije u Jagodini, radio sam kod advokata kao pisar, kasnije u sudu, pa kao knjigovođa i blagajnik, a zatim kao profesionalni muzičar. Pored pokojnog oca naučio sam da sviram sve duvačke instrumente, učio sam i violinu, gitaru, tamburu, klavirku i dugmetaru. Posebno vam napominjem, ujedno molim i savetujem, da samo vežbanjem i upornošću možete sami da naučite da čitate i pišete note. Jer, svi koji lepo sviraju, lepo su se i namučili. Jedan od njih sam i ja."
Živomir Jovanović Žoma (1918 - 1988) pripada generaciji pionira šumadijske narodne muzike. Rođen je u selu Ursule kod Rekovca, školovao se u Jagodini, a sa harmonikom je obišao svet.
- Žoma je završio gimnaziju u Jagodini. Kad se zaratilo, bio je zarobljen, proveo je četiri godine u nemačkom zarobljeništvu, a u povratku je doneo jednu harmoniku. Posle oslobođenja radio je u Rekovcu kao pisar - pričao je Dragan Jovanović Levčanin, sin slavnog Žome, kompozitor i nastavnik muzike.
- Moj otac je odmah posle oslobođenja počeo da svira na igrankama u Beogradu. Usledile su i svirke po hotelima i elitnim kafanama: "Ruski car", "Union", "Plitvice". Žoma je bio sam svoj majstor, a kad je upoznao Miju Krnjevca dodatno se muzički opismenio. Pričao mi je otac kako mu je Krnjevac tražio neke pare na zajam, a Žoma mu predloži da pođe sa njim na igranku. Na to mu je Krnjevac odgovorio: "Kada bih s tobom svirao igranku, ja onda ne bih bio Krnjevac."
Pročuo se Žoma i po svojoj "Veseloj školi harmonikaša". Stvorio je stotine uspešnih dugmetaraca, pobednika u Sokobanji, šefova orkestara.
- Naša kuća se orila od harmonike. Bio je to pravi initernat, nešto kao koledž, po ugledu na svetske sanatorijume. Dolazili su harmonikaši iz cele Juge i rasejanja. Imali smo po sto učenika u klasi. Oko 500 kvadrata stambenog prostora moj otac je odvajao za svoje učenike. Svi su imali besplatan smeštaj, niko nije smeo da bude gladan tokom nastave.
U ansamblu Živomira Jovanovića Žome svirali su i Vojkan Đonović, Aca Šišić, Mića Đorđević - članovi Narodnog ansambla Radio Beograda.
- Dugi niz godina Žoma je svirao u Pančevu, u bašti Doma JNA. Ansambl Živomira Jovanovića Žome pratio je Nedeljka Bilkića, Kvaku, Dževada Ibrahimagića, Mariju Grozdanović, Mileta Ivanovića, Anicu Jocić, Radmilu Mihajlović, Ljiljanu Dobrosavljević (majku Dejana Medenog).
Živomir Jovanović Žoma važio je za retko pismenog i duhovitog čoveka. Bio je pravi majstor da prodrma uštogljene muzičke urednike sa Radio Beograda.
- Kad je moj otac uradio ploču sa Anicom Jocić i Miletom Ivanovićem, odneo je na Radio Beograd da se malo zavrti. Dočekali su ga surovi muzički urednici Bora Ilić I Đorđe Karaklajić, preslušali ploču i objasnili: "Druže, mi emitujemo samo stare pesme." A moj otac će njima kao iz topa: "Stavite vi onda moju ploču u fioku, pa kad ploča ostari, vi je puštajte."
(Telegraf.rs)