Na godišnjicu smrti Seja Pitića: Sećanje na sevdaliju sa gitarom
"Na mom licu pramen plavi,
u mom oku noge bose,
da l' se sjećaš druže stari
one žene, žene plave kose.
Bila mi je jedna topla zima,
bila mi je sve što srce ima,
bila mi je ali više nije,
prijatelju stari pozdravi je.
Snijeg pada ove noći,
u srcu se zima svila,
sjeća me na plavu ženu
što je nekad moja bila.
Na vjernost se ona klela
sve dok njega nije srela,
topla zima, plava žena
nikad, nikad nezaboravljena."
30. juna 2023. godine preminuo je Sead Sejo Pitić, sarajevaki boem i sevdalija, vlasnik jednog od najvećih hitova folka. I taman da je snimio samo tu jednu pesmu - "Topla zima, plava žena" - zaslužio je ovaj skroman pomen.
- Premda sam dete mahale, proslavila me pesma koja nije sevdalinka. Mislim da su i publika i žiri bili zatečeni da jedan boem i sevdalija peva o plavuši. Takve pesme su se u to vreme smatrale nekim
"lakim notama". Žiri je sumnjičavo vrteo glavom, a ja i kompozitor Mijat Božović smo od početka verovali u tu pesmu. Iako pesma nije dobila nijednu nagradu na samom festivalu, ja sam ipak stekao ime na našoj Ilidži. Ni pre ni posle "Plave žene" nisam bio miljenik žirija, ali, eto, imam pesmu koja će sve nas nadživeti. Doduše, na istoj toj "Ilidži 80" ja sam otpevao i pesmu "Hej, najdraža ljubavi", koja je i dan-danas ubitačan hit - pričao je legendarni Sejo u mikrofon Muzičke apoteke na obeležavanju godišnjice Ilidže.
Sejo Pitić je iskonski Sarajlija. Rođen je 1946. godine na Baščaršiji.
- Ja sam pravi čaršilija. U kući su svi bili muzikalni i sa očeve i sa majčine strane, tako da sam odmalena navikao uz sevdah uz strune, uz šargiju i saz. Rano sam počeo da sviruckam gitaru, pa sam i u prvim kafanama nastupao i sa gitarom i sa bas gitarom, a odsvirao sam gitaru i na nekoliko mojih pesama sa ploča. Svirao sam i u kulturno-umetničkim društvima i tako sam proširio muzičke vidike.
Sejinu muzičku širinu prepoznao je i Jozo Penava, veliki pesnik sevdaha i šef Tamburaškog orkestra Radio Sarajeva.
- Jozo je zavoleo taj moj način donošenja sevdaha uz gitaru. Zato me je i angažovao da pripremamo pesme za Ilidžanski festival. Tako sam 1972. godine snimio i moji prvu singl ploču sa pesmam "Ako želiš moju ljubav" i "Večeras čaše ne žali". Jozo je znao da uslovi ljude iz organizacionog odbora Ilidžanskog festivala: "Ako Sejo ne pjeva moju pjesmu, neće je niko pjevati."
Za širu publiku, Sejo Pitić je samo i jedino "Topla zima, plava žena". Međutim, Sejo je mnogo više od jednog hita. Snimao je i starogradke pesme, baladice, obrade starih narodnih zapisa, snimio je i jedan album za "Južni vetar" - ukupno pet singlova i sedam albuma sa desetak pesama sa snagom evergrina: "Hej, najdraža ljubavi", "Hiljadu kiša u meni pada", "Zarasle su staze moje", "Čiča peče rakiju", "Moja draga Kata", "Zbogom moja ljubavi", "Stegni mi ruku jače", "Mesto ti je s moje desne strane", "I sad bih te ljubio", "Susrele se oči", "Juče sam ti milovao sina"...
- I pesme dele sudbinu one stare izreke da je pravda spora ali dostižna. To su pesme koje su stvorili ljudi koji su išli ispred svog vremena, a moje je bilo samo da ih otpevam - iskren je bio Sejo.
Sejo je doneo neku novu mekoću i neku novu toplinu u tumačenju bosanskog sevdaha. Ono što je Dobrivoje Topalović bio za šumadijsku pesmu, to je bio Sejo za sevdah.
- Svima nama je Zaim postavio temelje, Safet nam je postavio estradne standarde, a Himzo one duhovne. Ja sam bez mnogo halabuke izborio svoje mesto pod suncem, a mnogo mi je drago što me poredite sa dragim Dobrivojem.
Poslednjih godina se povukao iz javnosti i prepusto blagodetima produhovljene samoće.
- Bio sam strastveni ribar, voleo sam reku. Voleo sam i potoke oko Romanije, ali sam voleo da odem i do Bosanske Gradiške, Brčkog, da dođem i na Drinu da bih ribario. Taj moj unutrašnji sevdah je sastavljen od žena koje sam upoznao pecajući ribu. Sevdah nije samo za grlatu gospodu. Ne može da peva sevdalinku neko kome je sve potaman. Mora nešto da te žulji i da ti fali da bi sevdalisao. A meni je uvek nešto falilo. I tako je bilo celog života - pevaj Sejo, sviraj Sejo, bez penzije.
(Goran Milošević)