Veselo sećanje na istinskog kralja: 16 godina od smrti Šabana Bajramovića
Bio je sirotinja u rodnom Nišu
Osmog juna 2008. godine preminuo je kralj romske muzike (ali onaj pravi) Šaban Bajramović.
Ovo je veselo sećanje na Šabanov nastup u radio emiaiji "Sabor" Studija B.
- Kakav kralj, ja sam srpski Ciga. A takve su mi i pesme - pevale su se i na romskom i na srpskom, neke su prevođene i na strane jezike. Još dok je bila bivša Juga, voleli su me i u Sloveniji i Makedoniji, pevali moje pesme iako nisu znali o čemu ja to pevam.
Bio je sirotinja u rodnom Nišu, dezerter iz vojske, osuđenik na Golom otoku, omiljeni pevač Indire Gandi, ušao u krug od deset najboljih džez i bluz pevača po strogim kriterijumima magazina "Tajm".
- Ja sam izmislio sa-sa ritam još na mojim prvim pločama. Počeo sam u vreme dominacije sevdaha i bosanskih rasteguša. Razmrdao sam estradu sa tim mojim poletnim i lepršavim pesmama. I moji najbliži se iznednade da je "Košava sa Dunava" moja pesma.
Tokom poluvekovne diskografsko-estradne karijere snimio je desetine kantautorskih pesama sa snagom evergrina i na romskom i na srpskom jeziku. Snimio je oko petsto pesama na dvadesetak singlova i tridesetak albuma, pisao stihove za svoje pesme, svirao nekoliko instrumenata. Snimao je za skoro sve diskografske kuće u bivšoj Jugi (Diskos, Jugoton, PGP, RTV Ljubljana, Jugodisk, Melos).
- Najviše sam snimao za RTV Ljubljana, pet albuma sa pedesetak mojih načuvenijih pesama. Krajem 60-ih, kada sam tek počinjao, odbili su me u PGP-u sa obrazloženjem da sam nekomercijalan. Čim sam postao zvezda, isti ti urednici koji su me odbili počeli su da me jure da snimam za njih. A meni se nikad i nigde nije žurilo.
Komponovao je Šaban desetine pesama sa snagom evergrina, za koje mislimo da su izvorne: "Maruška", "Barbara", "Geljan dade" ("Prokleta je Amerika"), "Dželi Mara po vašari" ("Mesečina, mesečina"), "Lele, lele" ("Ne idi od mene"), "Parno gras" ("Beli konj") "I barval prudela čaje" ("Kiša pada devojko"), "Akaja rat" ("Ova je noć")...
- Dobio sam poziv i od legendarnog Carevca da snimim nekoliko pesama za arhivu Radio Beograda. Ja zakasnim nekoliko minuta i od snimanja nije bilo ništa.
Šabanova ležernost je plenila. Šabanova psovka je krepila dušu. I u Šabanovu laž se verovalo. Sećam se muka muzičkog urednika Radio Šapca da ga privoli da peva na "Raspevanoj jeseni":
- Šabane, je l' sigurno dolaziš?
- Umro ti meni ako ne dođem.
I nije došao, al' se niko nije naljutio.
- Voleo je da se slika kraj "merdže", a plašio se vožnje. U Beograd je često dolazio i autobusom. Znao je da me pozove telefonom, samo javi da dolazi u Beograd, a ne kaže ni kada ni gde. Dešavalo se da uđe u pogrešan autobus, prespava ceo put, izađe u Negotinu i traži taksi do centra Beograda - priča hitmejker Boris Maćešić.
- Jednom prilikom odvezao sam ga da sahrani kuma. Prilazi kumi, izjavljuje saučešće, pita od čega je umro kum, a kuma kaže od zapaljenja pluća. A Šaban će onako utešno, kao iz topa: "Dobro je kad nije rak!" Jedva sam sakrio smeh, a kasnije sam shvatio da je hteo da kaže da je dobro što se nije mučio.
Upitah jednom Šabana Bajramovića odakle mu samo izviru sve te pevljive melodije i stihovi i šta mu znači ono "kići, kići, ale, ale, ćići".
- To i na srpskom i na ciganskom ne znači ništa. Tako mi došlo!
Živeo je samo za danas, ne dočekavši već dodeljenu nacionalnu penziju. U rodnom Nišu je dobio i spomenik i bulevar. Među donatorima su bili i oni koji su se debelo ovajdili o njegove pesme, mnogi znani i neznani. I, kako to kod nas biva, više ga poštuju mrtvog nego živog.
"Kakvu ženu imam ja, bolje da je nemam,
koliko je lepa, to mi sada smeta.
Jao šta mi radi, jao šta mi radi,
što mi dušu vadi, što mi dušu vadi.
Oči zelene i njen vitki stas,
napraciće veliki belaj.
Udata je bila, ja to nisam znao,
da za njome plače jedno dete malo.
Ali jednog dana, eto ti belaja,
na ulici stalo jedno dete malo,
pa je majku zvalo, pa je majku zvalo."
(Šaban Bajramović)